На основу члана 95 тачка 3 Устава Црне Горе доносим
УКАЗ О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЖИГУ
Проглашавам Закон о жигу, који је донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на другој сједници другог редовног засиједања у 2010. години, дана 30. новембра 2010. године.
Број: 01- 2492/2
Подгорица, 06.12.2010. године
Предсједник Црне Горе,
Филип Вујановић, с.р.
На основу члана 82 став 1 тачка 2 и члана 91 став 1 Устава Црне Горе, Скупштина Црне Горе 24. сазива, на другој ćедници другог редовног засиједања у 2010. години, дана 30. новембра 2010. године, донијела је
ЗАКОН
О ЖИГУ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет
Члан 1
Овим законом уређује се поступак регистрације и правна заштита жига.
Дефиниција жига
Члан 2
Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање роба, односно услуга једног правног или физичког лица од исте или сличне робе, односно услуга другог правног или физичког лица.
Жигом се штити знак који се може графички представити.
Знак се може састојати од ријечи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.
Жиг може бити индивидуални и колективни.
Жигом, у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ и пунц (службени знак за обиљежавање драгоцјених метала, мјера и сл.).
Природа роба или услуга на које се жиг односи не могу бити сметња за регистровање жига.
Остали жигови са дејством у Црној Гори
Члан 3
Дејство у Црној Гори има и:
1) жиг који је међународно регистрован за територију Црне Горе на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол);
2) жиг који је добро познат у Црној Гори у смислу члана 6bis Париске конвенције за заштиту индустријске својине (у даљем тексту: Париска конвенција) и члана 16 Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПС) код Свјетске трговинске организације (СТО);
3) жиг Европске Заједнице регистрован код Завода за хармонизацију унутрашњег тржишта, који ће важити након приступања Црне Горе Европској Унији.
Равноправност страних и домаћих лица
Члан 4
Страна правна и физичка лица, у погледу регистрације и правне заштите жига у Црној Гори, уживају иста права као и домаћа правна и физичка лица, ако то произилази из потврђених међународних уговора или начела узајамности.
Постојање узајамности из става 1 овог члана доказује лице које се на узајамност позива.
Страно правно и физичко лице у поступку пред надлежним органом заступа правно и физичко лице (у даљем тексту: заступник) које је уписано у Регистар заступника који води орган управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган) или адвокат који је уписан у Именик Адвокатске коморе Црне Горе.
Регистар жигова, евиденција пријава и службено гласило
Члан 5
Регистар жигова (у даљем тексту: Регистар) и евиденцију пријава води надлежни орган.
Регистар из става 1 овог члана садржи податке: о носиоцу жига, датум подношења пријаве, број пријаве жига, затражено право првенства, датум објаве пријаве, изглед жига, списак роба и услуга, промјене, податке о трећим лицима која су дала мишљење, податке о подносиоцу приговора, датум уписа жига у Регистар, број регистрације, податке о међународној регистрацији, податке о обнови жига и датум престанка жига.
Евиденција пријава из става 1 овог члана садржи податке: о подносиоцу (име и адресу, односно назив и сједиште), изглед знака за који се тражи заштита, списак роба и услуга, податке о уплати административне таксе, број пријаве и датум подношења пријаве.
Регистар и евиденција пријава из става 1 овог члана су јавне књиге.
Извод из Регистра и увјерење о важењу жига надлежни орган издаје на захтјев заинтересованог лица, уз који се прилаже доказ о уплати административне таксе.
Податке из пријава који се уписују у евиденцију из става 1 овог члана и податке о жиговима који се уписују у Регистар из става 1 овог члана надлежни орган објављује у Службеном гласилу.
Службено гласило из става 6 овог члана издаје надлежни орган.
Ближи садржај и начин вођења Регистра и евиденције пријава из става 1 овог члана прописује орган државне управе надлежан за послове индустријске својине (у даљем тексту: Министарство).
II. УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ
Апсолутни разлози за одбијање регистрације
Члан 6
Жигом се не може заштитити знак:
1) који се не може графички представити и од којег се жиг не може састојати у складу са чланом 2 овог закона;
2) који нема никакво дистинктивно обиљежје;
3) који се састоји искључиво од ознака или података које у трговинском промету означавају врсту, квалитет, квантитет, намјеравану употребу, вриједност или вријеме производње роба или пружања услуга или друге карактеристике роба, односно услуга;
4) који се састоји искључиво од ознаке која у трговинском промету означава географско поријекло робе или пружања услуга;
5) који се састоји искључиво од ознака које су постале уобичајене у говорном језику или су усвојене у пословној пракси у доброј вјери;
6) који се састоји искључиво од облика који је резултат природе самих роба или облика роба који је неопходан за постизање неког техничког резултата или од облика који даје производима суштинску вриједност;
7) који је противан јавном интересу или прихваћеним моралним нормама;
8) који је такве природе да доводи јавност у забуну, нарочито у погледу природе, квалитета или географског поријекла роба или услуга;
9) који не може бити регистрован у складу са чланом 6ter Париске конвенције;
10) који представља национални или религијски симбол;
11) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета;
12) који обухвата или се састоји из географске ознаке за означавање вина и јаких алкохолних пића, ако се тај знак односи на вина и алкохолна јака пића која нијесу тог географског поријекла;
13) који садржи или се састоји од географских ознака које важе у Црној Гори, ако је захтјев за регистрацију жига поднесен након датума подношења захтјева за регистрацију географске ознаке, у обиму који је утврђен прописима за регистрацију географске ознаке и који се односе на исту врсту роба или услуга;
14) ако је поднешена пријава у супротности са добрим пословним обичајима.
Регистрација жига не може се одбити и жиг се не може прогласити ништавим у складу са ставом 1 тач. 2, 3 и 4 овог члана, ако је прије датума подношења пријаве за регистрацију тај жиг на основу коришћења у промету стекао дистинктивно обиљежје.
Релативни разлози за одбијање регистрације жига на основу ранијих жигова
Члан 7
На основу приговора неће се регистровати жиг:
1) ако је истовјетан раније регистрованом жигу за исту врсту роба, односно услуга за које је нови жиг пријављен;
2) ако због истовјетности или сличности са робама, односно услугама које жиг обухвата постоји могућност довођења јавности у забуну, због асоцијације на ранији жиг.
Ранијим жигом из става 1 овог члана сматра се:
1) жиг регистрован у Црној Гори који ужива раније право првенства из чл. 22, 23 и 24 овог закона;
2) жиг регистрован на основу потврђених међународних уговора који важе у Црној Гори;
3) жиг који је на дан пријаве за регистрацију или на дан првенства, ако је право првенства затражено, општепознат, односно добро познат у Црној Гори, у складу са чланом 6bis Париске конвенције.
Као ранији жиг сматра се и жиг за који је поднијета пријава за регистрацију из става 2 тач. 1 и 2 овог члана, уколико пријављени жиг буде регистрован.
Приликом утврђивања да ли је знак из става 2 тачка 3 овог члана општепознати знак, узима се у обзир упознатост релевантног дијела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака.
Релевантним дијелом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници роба, односно услуга које се обиљежавају тим знаком, као и лица која врше дистрибуцију и промет робе, односно услуга.
На основу приговора неће се регистровати пријављени нови жиг који је истовјетан са ранијим жигом или сличан ранијем жигу који има репутацију у Црној Гори, а затражена је регистрација за робе, односно услуге које нијесу сличне онима за које је регистрован ранији жиг, ако би коришћење таквог жига штетило репутацији ранијег жига.
Остали релативни разлози за одбијање регистрације жига
Члан 8
На основу приговора носиоца жига у држави чланици Париске уније за заштиту индустријске својине (у даљем тексту: Париска унија) или држави чланици Свјетске трговинске организације, жиг се не може регистровати на име његовог трговачког заступника или представника.
На основу приговора пријављени жиг неће се регистровати ако садржи лично име, портрет и ако се њиме повређују ауторско право или друга права индустријске својине.
На основу приговора неће се регистровати пријављени жиг који је истовјетан или сличан са знаком који се у доброј вјери користио у промету прије датума подношења пријаве за регистрацију жига, односно датума првенства из чл. 23 и 24 овог закона.
На основу приговора неће се регистровати пријављени жиг којег је могуће помијешати са жигом који се користио у другој држави у моменту подношења пријаве, под условом да је пријава поднијета у злој намјери.
Сагласност носиоца ранијег жига или другог ранијег права
Члан 9
Пријава за регистровање жига (у даљем тексту: пријава) неће се одбити, односно регистровани жиг неће се поништити, ако је носилац ранијег жига или раније стеченог права сагласан са регистрацијом тог жига.
III. ПРАВА И ОГРАНИЧЕЊА ДЕЈСТВА ЖИГА
Искључива права
Члан 10
Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обиљежавање роба, односно услуга на које се тај знак односи.
Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:
1) знак који је истовјетан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истовјетне робама, односно услугама за које је жиг регистрован;
2) знак који је истовјетан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту роба, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истовјетну или сличну врсту роба, односно услуга, ако постоји вјероватноћа да због истовјетности, односно сличности настане забуна у релевантном дијелу јавности, која обухвата и вјероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком;
3) сваки знак који је истовјетан са његовим жигом или сличан његовом жигу у односу на робе, односно услуге које нијесу сличне онима за које је жиг регистрован, кад тај жиг има одређену репутацију у Црној Гори и представља неоправдано коришћење и стицање неоправдане користи или наношење штете дистинктивном карактеру или угледу жига.
Забрана употребе жига
Члан 11
Носилац жига има право да другим лицима забрани:
1) стављање заштићеног знака на робу, њену амбалажу или средства за обиљежавање робе;
2) нуђење робе, њено стављање у промет, њено складиштење у те сврхе или обављање услуга под заштићеним знаком;
3) увоз или извоз робе под заштићеним знаком ;
4) коришћење заштићеног знака на пословним документима или у реклами.
Права из става 1 овог члана и члана 10 овог закона има и носилац знака који је добро познат у Црној Гори, у складу са чланом 6bis Париске конвенције.
Репродукција жига у публикацијама
Члан 12
Ако репродукција жига у рјечнику, енциклопедији или сличним публикацијама, укључујући и оне у електронском облику, ствара утисак да је тај жиг генерички назив за робе, односно услуге за које је регистрован, на захтјев носиоца жига, издавач је дужан најкасније у сљедећем издању назначити да се ради о регистрованом жигу.
Забрана употребе жига регистрованог на име трговачког заступника или представника
Члан 13
Ако је жиг регистрован на име трговачког заступника или представника носиоца жига у држави чланици Париске уније или држави чланици Свјетске трговинске организације без сагласности носиоца жига, носилац жига има право да трговачком заступнику или представнику забрани употребу жига.
Носилац жига из става 1 овог члана има право да затражи пренос жига и да се упише као носилац.
Ограничење дејства жига
Члан 14
Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима у промету користи:
1) своје име или адресу;
2) назначење врсте, квалитета, количине, намјене, вриједности, географског поријекла, времена производње или другог својства роба, односно услуга;
3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намјене роба, односно услуга, посебно у случају резервних дјелова или прибора.
Носилац жига не може да забрани другом лицу да у промету користи неко раније право које се користи само на одређеном локалитету у Црној Гори, ако је то право признато према прописима Црне Горе и у границама подручја на којем је признато.
Исцрпљење права из жига
Члан 15
Жиг не даје носиоцу право да забрани коришћење жига у односу на робу која је означена његовим жигом и која је уз његову сагласност стављена у промет у Црној Гори.
Одредба става 1 овог члана неће се примијенити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супростави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промјене стања робе после њеног првог стављања у промет.
Исцрпљење права из жига може се проширити ван Црне Горе, у складу са потврђеним међународним уговорима.
Ограничење као посљедица допуштања
Члан 16
Носилац раније регистрованог жига који у непрекидном периоду од пет година свјесно допушта употребу касније регистрованог жига, након тог периода нема више право да поднесе захтјев за проглашавање ништавим касније регистрованог жига или се успротиви употреби касније регистрованог жига у односу на робе, односно услуге за које се користи касније регистровани жиг, осим ако је пријава за регистрацију касније регистрованог жига поднесена у злој намјери.
Носилац касније регистрованог жига, који има право даљег коришћења свог жига у смислу става 1 овог члана, нема право да се противи коришћењу раније регистрованог жига, без обзира на то што носилац ранијег жига нема више право подношења захтјева за проглашавање ништавим касније регистрованог жига.
Коришћење жига након регистрације
Члан 17
Ако у периоду од пет година од дана регистрације жига носилац права не почне да користи жиг за робе, односно услуге за које је регистрован или ако је престао са коришћењем у непрекидном периоду од пет година, жиг престаје да важи, осим ако постоје оправдани разлози за некоришћење. Коришћење жига из става 1 овог члана представља и коришћење у облику који се разликује по елементима који не мијењају динстинктивно обиљежје жига у облику у коме је регистрован, као и стављање жига на робе или њихову амбалажу, односно услуге само у сврхе извоза.
Коришћење жига уз пристанак носиоца права или лица које је овлашћено да користи колективни жиг сматра се коришћењем од стране носиоца права.
IV. ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ ЖИГА
Поступак пред надлежним органом
Члан 18
У поступку регистрације и заштите жига примјењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак, ако овим законом није друкчије уређено.
На рјешење надлежног органа може се изјавити жалба Министарству.
У поступку пред надлежним органом плаћају се административне таксе у складу са законом којим су уређене административне таксе.
Висину накнада посебних трошкова поступка и накнада трошкова за пружање информационих услуга које води надлежни орган утврђује Влада Црне Горе (у даљем тексту: Влада).
Покретање поступка за регистрацију жига
Члан 19
Поступак за регистрацију жига покреће се подношењем пријаве надлежном органу.
Једном пријавом не може се захтијевати регистрација више знакова.
Садржина пријаве
Члан 20
Пријава садржи:
1) захтјев за регистрацију жига;
2) податке о подносиоцу пријаве;
3) изглед знака који се жели заштити жигом;
4) списак роба, односно услуга за које се тражи регистрација, класификован према Међународној класификацији производа и услуга утврђеној Ничанским споразумом о међународној класификацији производа и услуга за регистрацију жигова;
5) доказ о уплати административне таксе;
6) пуномоћје за заступање, ако је пријава поднијета путем заступника.
На пријави из става 1 овог члана надлежни орган уписује датум и број пријаве.
Ближа садржина пријаве из става 1 овог члана утврђује се прописом Министарства.
Раздвајање и измјена пријаве
Члан 21
Пријава у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтјеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар, раздвојити на двије или више пријава, раздвајањем списка роба, односно услуга.
Раздвојене пријаве задржавају датум подношења и датум првенства првобитне пријаве, ако је право првенства затражено.
У пријави се не може накнадно измијенити изглед знака нити проширити списак роба, односно услуга.
Измјеном знака не сматра се исписивање знака посебним типом слова.
На захтјев подносиоца пријаве или по службеној дужности, могу се вршити измјене у пријави које се односе на исправку имена, адресе подносица пријаве, исправке грешака у тексту или препису, под условом да измјене не утичу на проширење списка роба, односно услуга.
Ако је пријава већ објављена, измјене у пријави објављују се накнадно у Службеном гласилу.
Првенство датума подношења пријаве
Члан 22
Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обиљежава иста или слична роба, односно услуге касније поднијела пријаву.
На захтјев подносиоца пријаве или носиоца жига надлежни орган издаје увјерење о праву првенства, након уплате административне таксе.
Садржину захтјева за издавање увјерења о праву првенства и садржину увјерења о праву првенства утврђује Министарство.
Унијско право првенства
Члан 23
Ако је подносилац пријаве први пут поднио пријаву у некој држави чланици Париске уније или у држави чланици Свјетске трговинске организације, може се, приликом подношења пријаве за исти жиг у Црној Гори, позвати на датум првог подношења, под условом да пријаву у Црној Гори поднесе у року од шест мјесеци од датума прве пријаве (у даљем тексту: унијско право првенства).
Подносилац пријаве који се позива на унијско право првенства из става 1 овог члана дужан је да у пријави наведе податке о држави, датум и број пријаве.
У случају потребе доказивања унијског права првенства подносилац пријаве дужан је поднијети увјерење о праву првенства, преведено на црногорски језик, издато од надлежног тијела државе чланице Париске уније или државе чланице Свјетске трговинске организације.
Изложбено право првенства
Члан 24
Ако је подносилац пријаве излагао робе, односно пружао услуге обиљежене одређеним знаком на званичној или званично признатој међународној изложби у некој од држава чланица Париске уније или у држави чланици Свјетске трговинске организације, може захтијевати да му се као датум прве пријаве призна датум првог дана излагања роба, односно пружања услуга, под условом да пријаву у Црној Гори поднесе у року од шест мјесеци од тог датума.
Међународном изложбом, у смислу става 1 овог члана, сматра се свака изложба према Конвенцији о међународним изложбама.
Подносилац пријаве који се позива на изложбено право првенства дужан је уз пријаву коју подноси надлежном органу поднијети потврду издату од стране надлежног тијела државе чланице Париске уније или државе чланице Свјетске трговинске организације која садржи податке о врсти изложбе, мјесту њеног одржавања, датуму отварања и затварања и првом дану излагања роба, односно услуга из пријаве, преведену на црногорски језик.
Редосљед испитивања пријава
Члан 25
Пријаве се испитују по редосљеду датума њиховог подношења.
Изузетно од става 1 овог члана, пријава се може испитивати по хитном поступку:
1) у случају судског спора, инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтјев суда или надлежне инспекције, односно царинског органа;
2) ако је, на захтјев подносиоца пријаве, регистрацију неопходно извршити због остваривања унијског или изложбеног права првенства у иностранству;
3) ако је у складу са другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.
Фазе испитивања пријаве
Члан 26
Поступак испитивања поднесене пријаве обухвата испитивање: испуњености услова из члана 20 овог закона и постојања разлога за одбијање регистрације из члана 6 овог закона.
Испитивање уредности пријаве
Члан 27
Пријава је уредна ако испуњава услове из члана 20 овог закона.
Ако надлежни орган утврди да пријава није уредна, обавијестиће подносиоца пријаве да у року од 60 дана од дана пријема обавјештења, отклони недостатке.
Ако подносилац пријаве у року из става 2 овог члана уреди пријаву сматраће се да је пријава од почетка била уредна.
Ако подносилац пријаве у року из става 2 овог члана не уреди пријаву сматраће се да је пријава повучена, о чему надлежни орган доноси закључак о обустави поступка.
На захтјев подносиоца пријаве рок из става 2 овог члана може се продужити највише за 60 дана.
Испитивање апсолутних разлога за одбијање пријаве
Члан 28
Надлежни орган уредну пријаву испитује у погледу постојања разлога за одбијање регистрације из члана 6 овог закона.
Ако надлежни орган утврди постојање разлога за одбијање регистрације из члана 6 овог закона, о томе обавјештава подносиоца пријаве у писаној форми.
Подносилац пријаве има право да, у року од 60 дана од дана пријема писаног обавјештења о разлозима одбијања затражене регистрације из става 2 овог члана, поднесе доказе о чињеницама које би могле утицати на коначну одлуку надлежног органа.
На захтјев подносиоца пријаве рок из става 3 овог члана може се продужити највише за 60 дана. Објава пријаве
Члан 29
Уредна пријава за коју није утврђен разлог за одбијање регистрације из члана 28 овог закона објављује се у Службеном гласилу.
Садржину података из пријаве који се објављују у Службеном гласилу из става 1 овог члана утврђује Министарство.
Мишљење других лица
Члан 30
Након објављивања пријаве из члана 29 овог закона, правна и физичка лица или удружења произвођача роба или услуга, пружаоца услуга, трговци и потрошачи могу, у року од 90 дана од датума објављивања пријаве, доставити надлежном органу образложено мишљење у писаној форми о апсолутним разлозима за одбијање регистрације из члана 6 овог закона.
Лица из става 1 овог члана нијесу странке у поступку.
Након пријема мишљења из става 1 овог члана, надлежни орган поступа у складу са чланом 28 овог закона и доноси рјешење о одбијању или регистрацији жига, које се објављује у Службеном гласилу.
Приговор на регистрацију жига
Члан 31
Приговор за одбијање регистрације жига због разлога из чл. 7 и 8 овог закона подноси се надлежном органу у року од 90 дана од дана објављивања пријаве у Службеном гласилу.
Приговор из става 1 овог члана може поднијети носилац ранијег жига или стицалац лиценце на основу овлашћења носиоца жига.
Ако је покренут поступак за брисање ранијег жига или поступак оглашавања жига ништавим пред надлежним судом, надлежни орган ће са поступком разматрања приговора застати до правоснажности одлуке суда.
Рок за подношење приговора из става 1 овог члана не може се продужити.
На приговор из става 1 овог члана плаћа се административна такса.
Испитивање приговора
Члан 32
Надлежни орган испитује да ли је приговор поднијело лице из члана 31 став 2 овог закона и да ли је приговор поднесен у прописаном року.
Ако нијесу испуњени услови из става 1 овог члана, надлежни орган закључком одбацује приговор.
Надлежни орган примјерак приговора доставља подносиоцу пријаве и обавјештава га да се у року од 60 дана од дана пријема обавјештења изјасни о приговору.
Разматрање приговора
Члан 33
Ако се подносилац пријаве изјасни о приговору у року из члана 32 овог закона, надлежни орган цијени оправданост разлога наведених у приговору и изјашњењу подносиоца пријаве.
Носилац ранијег жига који је поднио приговор на регистрацију жига дужан је да, на захтјев подносиоца пријаве, докаже да је у периоду од пет година, који претходи датуму објављивања пријаве, користио жиг у Црној Гори из члана 17 овог закона за робе, односно услуге за које је регистрован и које наводи као разлог за приговор.
Носилац ранијег жига који је био регистрован најмање пет година прије дана објављивања пријаве, у случајевима оправданих разлога за некоришћење жига, дужан је да пружи доказе о оправданим разлозима за његово некоришћење, под условом да је ранији жиг на дан објављивања пријаве био регистрован.
Ако носилац ранијег жига не докаже коришћење жига из става 2 овога члана или не оправда разлоге некоришћења жига из става 3 овог члана, надлежни орган рјешењем одбија приговор.
Ако је ранији жиг коришћен само за дио роба, односно услуга за које је регистрован, у поступку разматрања приговора, сматраће се да је регистрован само за тај дио роба, односно услуга.
Ако надлежни орган у поступку разматрања приговора утврди да је приговор неоснован, приговор се рјешењем одбија.
Ако надлежни орган у поступку разматрања приговора утврди да је приговор основан, регистрација жига из објављене пријаве одбија се рјешењем у цјелини или дјелимично за одређене врсте роба или услуга.
Рјешење из ст. 4, 6 и 7 овог члана надлежни орган доставља подносиоцу пријаве и подносиоцу приговора.
На рјешење из става 7 овог члана може се изјавити жалба Министарству.
Ако се подносилац пријаве не изјасни на приговор у прописаном року, затражена регистрација жига одбија се у границама захтјева наведених у приговору.
Наставак поступка
Члан 34
Подносилац пријаве или друго лице које је пропустило да у року изврши неку радњу у поступку пред надлежним органом може поднијети захтјев за наставак поступка.
Захтјев за наставак поступка може се поднијети у року од 60 дана од истека рока у којем је пропуштена радња морала бити извршена.
Надлежни орган ће дозволити наставак поступка, ако још није дошло до губитка права и под условом да подносилац захтјева за наставак поступка плати административну таксу и изврши пропуштену радњу у року из става 2 овог члана.
Наставак поступка не може се захтијевати због пропуштања рокова за подношење захтјева из става 2 овог члана, захтјева за признање права првенства из чл. 23 и 24 овог закона, за подношење приговора из члана 31 овог закона, захтјева за повраћај у пређашње стање из члана 38 овог закона и захтјева за обнову жига из члана 42 овог закона.
Ако надлежни орган прихвати захтјев за наставак поступка из става 1 овог члана, сматраће се да посљедице пропуштања рока нијесу наступиле и поништиће одлуке које је донио у вези са пропуштањем.
Регистрација жига
Члан 35
Уколико приговор против регистрације жига није поднесен или је након подношења одбачен или одбијен, надлежни орган позива подносиоца пријаве да, у року од 60 дана од дана пријема позива, плати административну таксу за регистрацију жига, таксу за важење жига за првих 10 година и накнаду за објављивање регистрације у Службеном гласилу.
Уколико подносилац пријаве не плати таксе и накнаду у року из става 1 овог члана сматраће се да је пријава повучена.
Након уплате таксе и накнаде из става 1 овог члана надлежни орган доноси рјешење о регистрацији жига, на основу којег врши упис жига у Регистар и објављује регистрација жига у Службеном гласилу.
Ближа садржина података за регистрацију жига који се објављују у Службеном гласилу утврђује се прописом Министарства.
Носилац стиче право из жига даном регистрације жига у складу са овим законом.
Датум издавања рјешења о регистрацији жига сматра се и датумом уписа жига у Регистар.
Раздвајање жига
Члан 36
Жиг који је регистрован за више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), на захтјев носиоца жига, може се раздвојити у два или више жигова према списку роба, односно услуга.
Раздвојени жигови задржавају сва права из првобитне регистрације.
О раздвајању жига доноси се рјешење које садржи: број првобитне регистрације, број нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и робе, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и робе, односно услуге које су у издвојеном или издвојеним жиговима.
Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар, а носиоцу права издаје се рјешење о регистрацији жига.
Подаци о раздвојеним жиговима уписују се у Регистар и објављују у Службеном гласилу.
Захтјев из става 1 овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига, изглед знака, бројеве класа Међународне класификације роба и услуга који остају у првобитној регистрацији и бројеве класа Међународне класификације роба и услуга који се односе на издвојени жиг.
Ближу садржину захтјева из става 1 овог члана и документацију која се подноси уз захтјев утврђује Министарство.
Упис промјена у Регистар
Члан 37
На захтјев носиоца жига у Регистар се уписују промјене до којих је дошло након регистрације жига, које се односе на промјену имена и адресе носиоца права, промјену списка роба, односно услуга и пренос права.
Промјенама из става 1 овог члана не може се мијењати изглед регистрованог жига ни допуњавати списак роба, односно услуга.
Промјене уписане у Регистар објављују се у Службеном гласилу.
Садржај захтјева за упис промјена у Регистар из става 1 овог члана и документацију која се прилаже уз захтјев утврђује Министарство.
Повраћај у пређашње стање
Члан 38
Подносилац пријаве или носилац жига који, упркос дужној пажњи, из оправданих разлога није могао у року извршити неку радњу у поступку пред надлежним органом може захтијевати повраћај у пређашње стање, ако је усљед тог пропуштања дошло до губитка права.
Захтјев за повраћај у пређашње стање из става 1 овог члана подноси се у писаној форми, у року од 60 дана од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање.
Повраћај у пређашње стање из ст. 1 и 2 овог члана не може се поднијети након истека рока од годину дана од дана пропуштања.
Подносилац захтјева за повраћај у пређашње стање дужан је у захтјеву изнијети околности због којих је био спријечен да у року изврши радње из става 1 овог члана и да те околности учини довољно вјероватним.
Надлежни орган ће разматрати захтјев за повраћај у пређашње стање ако подносилац захтјева у року из става 2 овог члана плати административну таксу и изврши пропуштену радњу.
Повраћај у пређашње стање не може се поднијети због пропуштања рокова за подношење захтјева за повраћај у пређашње стање из ст. 2 и 3 овог члана, захтјева за признавање или успостављање права првенства из чл. 23 и 24 овог закона, захтјева за наставак поступка из члана 34 овог закона и захтјева за исправке или допуне.
Ако носилац жига повраћајем у пређашње стање поново успостави право на жиг, тај жиг нема дејство према другом лицу које је у периоду од губитка права из става 1 овог члана до поновног успостављања права на тај жиг у доброј намјери ставило робу на тржиште или пружало услуге под знаком који је идентичан или сличан том жигу.
V. ЖИГ КАО ИМОВИНСКО ПРАВО
Лиценца
Члан 39
Носилац жига може на основу уговора о лиценци уступити право коришћења жига за све робе, односно услуге или само за неке робе, односно услуге.
Уговор о лиценци из става 1 овог члана уписује се у Регистар на захтјев носиоца жига или стицаоца права.
Упис у Регистар уговора о лиценци из става 1 овог члана врши се рјешењем.
Упис уговора о лиценци из става 3 овог члана објављује се у Службеном гласилу.
Носилац жига може се позвати на права из жига против стицаоца лиценце који крши било коју одредбу из уговора о лиценци у периоду трајања лиценце, у погледу изгледа регистрованог жига, начина примјене жига, обима роба и услуга за које се уступа лиценца, територије на којој се жиг може користити, или квалитета робе која се производи или услуга које нуди стицалац лиценце.
Жиг не може бити предмет принудне лиценце.
Пренос жига
Члан 40
Носилац жига може пренијети жиг на друго лице за све или неке робе или услуге за које је регистрован.
У случају преноса жига у односу на само неке од роба, односно услуга за које је жиг регистрован, регистрација ће се раздвојити у складу са чланом 36 овог закона.
Поступак за упис преноса жига покреће се писаним захтјевом, уз који се подноси :
1) доказ о правном основу уписа који се тражи;
2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце или залоге покреће преко пуномоћника;
3) доказ о уплати административне таксе за упис преноса права, лиценце или залоге.
Једним захтјевом из става 3 овог члана може се тражити упис и лиценце, односно залоге, под условом да су носилац жига и стицалац лиценце, односно залоге исти.
Пренос жига уписује се у Регистар и објављује се у Службеном гласилу.
Ближи садржај захтјева из става 3 овог члана и документацију која се прилаже уз захтјев утврђује Министарство.
Залога, принудно извршење и стечај
Члан 41
Жиг може бити предмет залоге на основу уговора о залози и предмет принудног извршења.
На захтјев заложног повјериоца или заложног дужника заложно право уписује се у Регистар.
Суд који спроводи принудно извршење по службеној дужности дужан је, без одлагања, да обавијести надлежни орган о покренутом принудном извршењу на жигу, ради уписа у Регистар.
Залога и принудно извршење објављују се у Службеном гласилу.
Кад је жиг предмет стечаја, на захтјев надлежног суда, податак о стечају уписује се у Регистар и објављује у Службеном гласилу.
У поступцима у случају залоге или принудног извршења примјењују се прописи којима се уређује залога.
VI. ВАЖЕЊЕ, ОБНОВА И ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА ЖИГА
Период важења и обнова важења жига
Члан 42
Жиг важи десет година од дана подношења пријаве.
Жиг се може обновити неограничен број пута на период од 10 година, под условом да прије истека трајања десетогодишњег периода носилац жига надлежном органу поднесе захтјев за обнову важења жига и доказ о уплати административне таксе.
Захтјев за обнову важења жига може се поднијети у року од шест мјесеци након истека периода из става 1 овог члана, под условом да административна такса буде плаћена у двоструком износу.
Нови период важења жига почиње даном истека претходног десетогодишњег периода.
Захтјев за обнову жига надлежном органу може поднијети носилац жига или лице које он овласти.
Кад се захтјев за обнову жига подноси у односу на само неке робе, односно услуге за које је жиг регистрован, регистрација жига ће се обновити само за те робе, односно услуге.
Обнова важења жига уписује се у Регистар.
Ако се важење жига не обнови, жиг престаје да важи даном истека периода претходног важења.
Дан престанка важења жига из става 8 овог члана уписује се у Регистар.
Садржину захтјева за обнову важења жига из ст. 2 и 5 овог члана, као и документацију која се прилаже уз захтјев утврђује Министарство.
Престанак права
Члан 43
Жиг престаје да важи истеком рока од 10 година, ако се не обнови важење жига.
Жиг престаје да важи прије истека рока из става 1 овог члана:
1) ако се носилац жига одрекне свог права, даном предаје изјаве о одрицању надлежном органу;
2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом, даном одређеним том одлуком;
3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права, даном престанка правног лица, односно смрти физичког лица, осим ако је жиг прешао на правне сљедбенике тог лица.
Носилац жига може се писаном изјавом одрећи жига у односу на неке или у односу на све робе, односно услуге за које је регистрован.
О престанку жига из става 2 овог члана надлежни орган доноси рјешење.
Ако је у Регистар уписано одређено право у корист другог лица, носилац жига се не може одрећи жига без писане сагласности лица на чије је име уписано то право.
Ако носилац жига у одређеном року не плати административну таксу, надлежни орган ће то лице обавијестити да није плаћена административна такса и да је може платити у року од шест мјесеци од почетка године у којој започиње наредни период важења жига.
Престанак жига из става 2 тач. 1 и 3 овог члана уписује се у Регистар и објављује у Службеном гласилу.
VII. КОЛЕКТИВНИ ЖИГ
Дефиниција колективног жига
Члан 44
Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима предвиђеним овим законом.
Колективним жигом може се заштитити сваки знак у складу са чланом 2 ст. 2 и 3 овог закона и за који не постоје разлози за одбијање регистрације из чл. 6, 7 и 8 овог закона.
Колективни жиг не може бити предмет лиценце.
Заштита географске ознаке колективним жигом
Члан 45
Колективним жигом може се штитити знак који служи за означавање географског поријекла роба или пружања услуга.
На жиг из става 1 овог члана не примјењује се одредба члана 6 тачка 4 овог закона.
Жиг из става 1 овог члана не даје носиоцу право да другом лицу у промету робе, односно услуга забрани употребу знакова или ознака за означавање географског поријекла робе, под условом да их користи у складу с добрим пословним обичајима.
Жиг из става 2 овог члана нема дејство против другог лица које има право да користи географску ознаку.
Корисник колективног жига има право да користи жиг само на начин утврђен општим актом о колективном жигу.
Подношење пријаве за колективни жиг
Члан 46
Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига може бити правно лице које у своје име може остваривати права, преузимати обавезе, закључивати уговоре или обављати друге правне радње.
Општи акт о колективном жигу
Члан 47
Уз пријаву за регистрацију колективног жига у складу са чланом 20 овог закона подносилац пријаве прилаже и општи акт о колективном жигу.
Општи акт о колективном жигу нарочито садржи:
1) лица овлашћена за коришћење колективног жига;
2) услове за добијање чланства у удружењу;
3) услове за коришћење жига, укључујући и санкције.
Свако лице има право увида у општи акт из става 1 овог члана.
Носилац колективног жига који служи за означавање географског поријекла робе, односно услуга дужан је да омогући коришћење колективног жига сваком лицу чије робе или услуге потичу из тог географског подручја и које одговарају условима за коришћење колективног жига у складу са општим актом о колективном жигу, под условима прописаним општим актом о колективном жигу.
Измјене и допуне општег акта о колективном жигу
Члан 48
Носилац колективног жига дужан је да измјене и допуне општег акта које се односе на коришћење колективног жига достави надлежном органу.
Надлежни орган провјерава да ли измјене и допуне општег акта испуњавају услове из члана 47 овог закона.
Измјене и допуне општег акта имају дејство према другим лицима након објављивања у Службеном гласилу.
Подаци о измјенама и допунама општег акта уписују се у Регистар.
VIII. МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА
Захтјев за међународно регистровање
Члан 49
Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднијети захтјев за међународно регистровање жига, преко надлежног органа.
Уз захтјев из става 1 овог члана подноси се:
1) изглед знака;
2) списак роба, односно услуга према Међународној класификацији роба и услуга, на енглеском језику;
3) пуномоћје, ако се захтјев подноси преко пуномоћника;
4) доказ о уплати административне таксе.
Ако је захтјев за међународно регистровање жига уредан, надлежни орган одређује рок подносиоцу захтјева у којем је дужан да плати Међународном бироу таксу за међународно регистровање жига и надлежном органу достави доказ о извршеној уплати.
Ако захтјев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писаним путем обавијестити подносиоца да у року од 30 дана уреди захтјев.
Ако подносилац захтјева у року из става 4 овог члана не уреди захтјев, надлежни орган ће одбацити захтјев.
Кад подносилац захтјева достави доказ о извршеној уплати таксе из става 3 овог члана, надлежни орган пријаву доставља Међународном бироу.
Ако подносилац захтјева у остављеном року не поднесе доказ о извршеној уплати таксе из става 3 овог члана, надлежни орган ће одбацити захтјев.
Захтјев за упис промјена у међународном регистру и захтјев за међународно проширење жига носилац жига подноси непосредно Међународном бироу.
Садржај захтјева за међународну регистрацију жига и доказе који се подносе уз захтјев утврђује Министарство.
Међународни жиг са назначењем дејства у Црној Гори
Члан 50
На међународни жиг са назначењем дејства у Црној Гори примјењују се одредбе чл. 2, 6, 7 и 8 овог закона.
Уколико се носилац међународног жига из става 1 овог члана не изјасни на прелиминарно обавјештење надлежног органа о намјери одбијања важења тог жига у Црној Гори, надлежни орган доноси рјешење о одбијању важења жига, који се подноси Међународном бироу.
Објава међународне регистрације жига у Гласилу Међународног бироа Свјетске организације за интелектуалну својину сматра се објавом пријаве жига у Црној Гори.
IX. ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА
Тужба за утврђивање жига ништавим
Члан 51
Свако правно или физичко лице може надлежном суду поднијети тужбу за утврђивање регистрације жига ништавим у цјелини или дјелимично.
Тужба из става 1 овог члана може се поднијети у случају када је извршена регистрација жига супротно одредбама члана 6 овог закона.
Суд је дужан да правоснажну пресуду којом је жиг утврдио ништавим, у цјелини или дјелимично, достави надлежном органу.
Тужба за брисање жига
Члан 52
Свако правно или физичко лице може тужбом пред надлежним судом захтијевати брисање жига из Регистра и забрану коришћења знака у сљедећим случајевима:
1) ако је носилац жига пријавио жиг у злој намјери;
2) ако је жиг регистрован супротно одредбама чл. 7 и 8 овог закона;
3) ако је због радњи или допуштања носиоца жига тај жиг постао уобичајени појам у трговини роба, односно услуга за који је регистрован ;
4) ако носилац жига или друго лице уз његову сагласност користи жиг за робе, односно услуге, на начин да јавност доводи у заблуду, нарочито у погледу врсте, квалитета и географског поријекла робе, односно услуга.
Свако правно или физичко лице може, поред разлога из става 1 овог члана, поднијети тужбу за брисање колективног жига из Регистра и забрану коришћења знака и у сљедећим случајевима:
1) ако је носилац колективног жига престао да постоји;
2) ако је промијењен општи акт о коришћењу колективног жига и ако су измјене супротне члану 48 овог закона;
3) ако је изглед колективног жига промијењен тако да постоје разлози за његово поништење у складу са чланом 6 овог закона.
Тужба за брисање жига из Регистра не може се поднијети по истеку рока од пет година од датума уписа регистрације, осим ако је жиг био пријављен у лошој намјери.
Надлежни орган ће жиг брисати из Регистра након пријема правоснажне одлуке о брисању жига.
Тужба за оспоравање права на жиг
Члан 53
Правно или физичко лице које у промету користи знак за обиљежавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднијело пријаву или га регистровало као жиг на своје име за обиљежавање исте или сличне робе, односно услуга, може тужбом тражити да га суд огласи за носиоца жига, ако докаже да је тај знак био познат у промету за обиљежавање његове робе,односно услуга прије него што је тужени регистровао жиг.
Ако тужени докаже да је прије регистрације жига из става 1 овог члана у промету користио знак који је предмет жига, у истом или дужем периоду од периода у којем је свој знак користио тужилац, суд ће одбити тужбени захтјев из става 1 овог члана.
Тужба из става 1 овог члана не може се поднијети по истеку рока од пет година од датума регистрације жига.
Надлежни орган уписаће тужиоца у Регистар, на његов захтјев, као носиоца жига након пријема правоснажне судске одлуке.
Тужба због некоришћења жига
Члан 54
Заинтересовано лице може поднијети тужбу надлежном суду за престанак важења жига у цјелини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога, није стварно користило на домаћем тржишту жиг за обиљежавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година рачунајући од датума регистрације, односно од датума кад је жиг последњи пут коришћен.
У поступку по захтјеву из става 1 овог члана носилац жига или лице које је он овластио доказује коришћење жига, односно оправдане разлоге за некоришћење жига.
Надлежни суд ће одбити тужбени захтјев за престанак жига због некоришћења, ако је коришћење жига започело или је настављено послије истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а прије подношење тужбе за престанак жига због некоришћења, осим ако је због започињања или настављања коришћења жига дошло након што је носилац права сазнао да ће бити поднијета тужба за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три мјесеца прије подношења тужбе за престанак жига.
Тужба у случају повреде жига
Члан 55
Повредом жига сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу чл. 10 и 11 овог закона.
Носилац жига може тужбом да захтијева код надлежног суда утврђење повреде жига.
У тужби из става 2 овог члана тужилац има право да захтијева:
1) престанак повреде жига;
2) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда жига;
3) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда жига;
4) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка;
5) објављивање пресуде о трошку туженог;
6) давање података о другим лицима која су учествовала у повреди жига.
Лице које повриједи жиг одговара за штету по прописима о накнади штете.
Приликом одлучивања о тужбеним захтјевима из става 3 тач. 2 и 3 овог члана надлежни суд ће узети у обзир све околности случаја, а нарочито сразмјерност између тежине повреде и проузроковане штете.
Поступак по тужби из става 2 овог члана је хитан.
Тужба због повреде жига може се поднијети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.
Привремене мјере
Члан 56
На захтјев лица које учини вјероватним да је његов жиг или право из пријаве жига повријеђено или да ће бити повријеђено, суд може да одреди привремену мјеру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, средстава за производњу тих предмета, односно мјеру забране настављања започетих радњи којима би се могла извршити повреда.
Привремене мјере из става 1 овог члана и обезбјеђење доказа из члана 57 овог закона могу се тражити и прије подношења тужбе због повреде жига, односно повреде права из пријаве, под условом да се тужба поднесе у року од 15 дана од дана извршења захтјева за одређивање привремене мјере, односно захтјева за обезбјеђење доказа.
Жалба против рјешења којим је суд одредио привремену мјеру из става 1 овог члана не одлаже извршење рјешења.
Обезбјеђење доказа
Члан 57
На захтјев лица које учини вјероватним да је његов жиг или право из пријаве жига повријеђено, као и да постоји оправдана сумња да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може приступити обезбјеђењу доказа без претходног обавјештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају.
Обезбјеђењем доказа, у смислу става 1 овог члана, сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплијена предмета, испитивање свједока и вјештака.
Лицу од кога се докази прикупљају судско рјешење о одређивању привремене мјере обезбјеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.
Обезбјеђење у случају неоснованости захтјева
Члан 58
На захтјев лица против кога је покренут поступак због повреде жига или поступак за изрицање привремене мјере, суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбјеђења у случају неоснованости захтјева, на терет подносиоца захтјева.
Обавеза пружања информације
Члан 59
У случају да не постоје разлози за ускраћивање свједочења према одредбама закона којим је уређен парнични поступак, суд може наредити туженом, односно свједоку да пружи информације о другим лицима која су учествовала у повреди жига и у токовима дистрибуције.
Лице из става 1 овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.
X. ЗАСТУПАЊЕ
Услови за заступање
Члан 60
Заступањем у поступцима пред надлежним органом могу се бавити заступници за жигове.
Заступник за жигове може бити:
1) физичко лице које има црногорско држављанство и пребивалиште у Црној Гори, са завршеном високом стручном спремом и које има положен стручни испит пред надлежним органом за заступника за жигове;
2) адвокат уписан у Именик адвоката Адвокатске коморе Црне Горе или адвокатско друштво које има запосленог адвоката уписаног у Именик Адвокатске коморе Црне Горе или сарађује са њим на основу закљученог уговора;
3) правна лица са сједиштем у Црној Гори која имају запослено најмање једно лице које испуњава услове из тачке 1 овог става или са таквим лицем сарађује на основу
другог уговорног односа и које обавља послове заступања пред надлежним органом као регистровану дјелатност.
Регистар заступника
Члан 61
Надлежни орган води Регистар заступника за жигове.
У Регистар заступника за жигове уписују се лица која испуњавају услове из члана 60 овог закона.
За упис у Регистар заступника за жигове плаћа се административна такса.
Стручни испит из члана 60 став 2 овог закона полаже се пред комисијом надлежног органа.
Програм и начин полагања стручног испита, састав комисије, висину накнаде трошкова полагања стручног испита и садржај Регистра заступника за жигове утврђује Министарство.
Брисање заступника из Регистра заступника
Члан 62
Заступник се брише из Регистра заступника за жигове:
1) на лични захтјев;
2) ако му се правоснажном одлуком суда забрани обављање дјелатности заступања;
3) ако је осуђен на безусловну казну затвора дуже од шест мјесеци, о чему је дужан да обавијести надлежни орган.
XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Окончање ранијих пријава и усаглашавање Регистара
Члан 63
Поступци започети прије ступања на снагу овог закона окончаће се по овом закону, ако је то повољније за странку.
Регистар жигова који је успостављен до дана ступања на снагу овог закона усагласиће се са овим законом, у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
Регистар пријава жигова који је успостављен до ступања на снагу овог закона постаје евиденција пријава и усагласиће се са овим законом, у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
Право даљег коришћења знака
Члан 64
За знакове који су коришћени у доброј намјери до ступања на снагу овог закона не може се у складу са чл. 10 и 11 овог закона забранити њихово коришћење.
Призната права
Члан 65
Жигови регистровани и уписани у Регистар жигова у Заводу за интелектуалну својину Србије и Црне Горе (у даљем тексту: Завод СЦГ), односно Заводу за интелектуалну својину Србије (у даљем тексту: Завод Србије) до дана 28. маја 2008. године важе до истека њиховог трајања, односно до истека рока за који је Заводу Србије плаћена такса за одржавање права у складу са законом, без посебне регистрације и без плаћања додатне таксе.
Жигове за које је надлежни орган издао увјерења о важењу жига у форми забиљешке на копији увјерења издатог од стране Завода СЦГ, односно Завода Србије, надлежни орган ће уписати у Регистар без подношења посебног захтјева, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
За жигове за које су поднесени захтјеви за важење права надлежни орган ће издати увјерења о важењу права и уписаће их у Регистар, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Захтјеви који су поднијети за обнову важности жига, пренос права и промјену имена и адресе за жигове из става 1 овог члана сматрају се као захтјеви за упис у Регистар.
Жигови из става 1 овог члана, за које нијесу поднијети захтјеви из ст. 2, 3 и 4 овог члана, важе у Црној Гори ако њихови носиоци поднесу захтјев за упис у Регистар у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Жиг Европске Заједнице као ранији жиг
Члан 66
Као ранији жиг у складу са чланом 7 овог закона се до приступања Црне Горе Европској Унији сматра и жиг Европске Заједнице који је код Завода за хармонизацију унутрашњег тржишта Европске Уније стекао раније право првенства из чл. 22, 23 и 24 овог закона.
Носилац жига Европске Заједнице из става 1 овог члана има право да поднесе приговор из члана 31 овог закона, ако до дана подношења приговора поднесе и пријаву за регистрацију жига у Црној Гори.
Подзаконски акти
Члан 67
Подзаконски акти за спровођење овог закона донијеће се у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења прописа из става 1 овог члана примјењиваће се подзаконски акти донесени на основу Закона о жиговима (“Службени лист СЦГ“, бр. 61/04 и 7/05), уколико нијесу у супротности са овим законом.
Престанак примјене закона
Члан 68
Даном ступања на снагу овог закона неће се примјењивати Закон о жиговима (“Службени лист СЦГ“, бр. 61/04 и 7/05).
Ступање закона на снагу
Члан 69
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу Црне Горе“.
СУ–СК Број: 01-386/7
Подгорица, 30. новембра 2010. године
Скупштина Црне Горе 24. сазива
Предćедник,
Ранко Кривокапић, с.р.
