Ĉlanice,
ANEKS 2
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine
(TRIPS sporazum)1
U ţelji da smanje poremećaje i smetnje u meĊunarodnoj trgovini i uzimajući u obzir potrebu za unapreĊenjem efikasne i odgovarajuće zaštite prava intelektualne svojine, da obezbede da mere i postupci za zaštitu prava intelektualne svojine i same ne postanu smetnja legitimnoj trgovini;
Priznajući, s tim u vezi, potrebu za novim pravilima i disciplinama koje se odnose na:
(a) primenljivost osnovnih principa GATT 1994 i odgovarajućih meĊunarodnih sporazuma o intelektualnoj svojini ili konvencija;
(b) obezbeĊivanje odgovarajućih standarda i principa koji se odnose na vaţenje, obim i korišćenje prava intelektualne svojine vezanih za trgovinu;
(c) obezbeĊivanje efikasnih i odgovarajućih sredstava za sprovoĊenje prava intelektualne svojine vezanih za trgovinu, uzimajući u obzir razlike u nacionalnim2 pravnim sistemima;
(d) obezbeĊivanje efikasnih i ekspeditivnih postupaka za multilateralno spreĉavanje i rešavanje sporova izmeĊu vlada; i
(e) prelazne odredbe usmerene na što punije uĉešće u rezultatima pregovora;
Priznajući potrebu za multilateralnim okvirom principa, pravila i disciplina koje se odnose na meĊunarodnu trgovinu krivotvorenom robom;
Priznajući da su prava intelektualne svojine privatna prava;
Priznajući suštinske ciljeve javne politike nacionalnih sistema za zaštitu intelektualne svojine, ukljuĉujući razvojne i tehnološke ciljeve;
Priznajući takoĊe specijalne potrebe najmanje razvijenih zemalja3 ĉlanica koje se tiĉu maksimalne fleksibilnosti u domaćem sprovoĊenju zakona i pravila kako bi im se omogućilo da stvore valjanu i odrţivu tehnološku osnovu;
Naglašavajući znaĉaj smanjivanja napetosti povećavanjem rešenosti da se sporovi vezani za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine rešavaju putem multilateralnih postupaka;
1 Tekst sporazuma je preveo autor 1998. godine. (WIPO primedba) Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, ukljuĉujući trgovinu krivotvorenom robom (TRIPS sporazum) ĉini Aneks 1C Sporazuma iz Marakeša kojim se ustanovljava Svetska trgovinska organizacija (u daljem tekstu WTO Sporazum), koji je zakljuĉen 15. aprila 1994. godine i stupio na snagu 1. januara 1995. godine. TRIPS sporazum obavezuje sve ĉlanice Svetske trgovinske organizacije (WTO) – vidi ĉlan II-2 WTO Sporazuma.
2 (WIPO primedba) Objašnjenje u WTO Sporazumu izraţava sledeće: “U sluĉaju odvojene carinske teritorije ĉlanice WTO, kada je izraz u ovom Sporazumu i multilateralnim trgovinskim sporazumima kvalifikovan izrazom “nacionalan”, takav izraz će se tumaĉiti kao pripadajući toj carinskoj teritoriji, osim ako drugaĉije nije izriĉito odreĊeno”. TRIPS sporazum je multilateralni trgovinski sporazum.
3 (WIPO primedba) Objašnjenje u WTO Sporazumu izraţava sledeće: “Izraze “zemlja” ili “zemlje” korišćene u ovom Sporazumu i multilateralnim trgovinskim sporazumima treba shvatiti tako da ukljuĉuju svaku odvojenu carinsku teritoriju ĉlanice WTO”. TRIPS sporazum je multilateralni trgovinski sporazum.
Ţeleći da uspostave odnos uzajamne podrške izmeĊu WTO i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: “WIPO”), kao i drugih relevantnih meĊunarodnih organizacija;
Ovim su se dogovorile o sledećem:
Deo I: OPŠTE ODREDBE I OSNOVNI PRINCIPI
Član 1: Priroda i obim obaveza
1. Ĉlanice omogućavaju sprovoĊenje odredaba ovog Sporazuma. Ĉlanice mogu, ali nisu obavezne, da primene u svom zakonu obimniju zaštitu nego što se to zahteva ovim Sporazumom, pod uslovom da takva zaštita nije u suprotnosti sa odredbama ovog Sporazuma. Ĉlanice su slobodne da same odrede odgovarajući naĉin primenjivanja odredaba ovog Sporazuma u okviru svog vlastitog pravnog sistema i prakse
2. U svrhu ovog Sporazuma, izraz “intelektualna svojina” se odnosi na sve kategorije intelektualne svojine koje su predmet Odeljaka 1 do 7 Dela II.
3. Ĉlanice priznaju tretman predviĊen ovim Sporazumom i drţavljanima drugih ĉlanica4 U pogledu relevantnog prava intelektualne svojine, drţavljanima drugih ĉlanica se smatraju ona fiziĉka ili pravna lica koja ispunjavaju kriterijume za dobijanje zaštite predviĊene u Pariskoj konvenciji (1967), Bernskoj konvenciji (1971), Rimskoj konvenciji i Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, ako su sve ĉlanice WTO potpisnice ovih konvencija.5. Svaka ĉlanica koja koristi mogućnosti predviĊene u paragrafu 3. ĉlana 5. ili paragrafu 2. ĉlana 6. Rimske konvencije će na naĉin predviĊen u tim odredbama obavestiti Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine (“Savet za TRIPS”).
Član 2: Konvencije o intelektualnoj svojini
1. U odnosu na Delove II, III i IV ovog Sporazuma, ĉlanice se pridrţavaju ĉlanova 1-12 i 19 Pariske konvencije (1967).
2. Ništa u Delovima I do IV ovog Sporazuma ne derogira postojeće obaveze koje ĉlanice imaju jedna prema drugoj na osnovu Pariske konvencije, Bernske konvencije, Rimske konvencije i Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima.
4Kada se u ovom Sporazumu pominju drţavljani, pod njima se u sluĉaju izdvojenih carinskih zona ĉlanica WTO podrazumevaju fiziĉka ili pravna lica koja imaju boravište, ili ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće u toj izdvojenoj carinskoj zoni. (WIPO primedba) – Fusnote oznaĉene brojem ĉine deo teksta TRIPS sporazuma..
5 U ovom Sporazumu, “Pariska konvencija” odnosi se na Parisku konvenciju o zaštiti industrijske svojine; “Pariska konvencija (1967)” odnosi se na Stokholmski akt te konvencije od 14. jula 1967. godine. “Bernska konvencija” odnosi se na Bernsku konvenciju o zaštiti knjiţevnih i umetniĉkih dela; “Bernska konvencija (1971)” odnosi se na Pariski akt te konvnecije od 24. jula 1971. godine. “Rimska Konvencija” odnosi se na MeĊunarodnu konvenciju o zaštiti izvoĊaĉa, proizvoĊaĉa fonograma i ustanova za radio-difuziju, usvojenu u Rimu 26. oktobra 1961. godine. “Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima” (IPIC ugovor) odnosi se na Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, usvojen u Vašingtonu 26. maja 1989. godine. “WTO Sporazum” odnosi se na Sporazum o ustanovljavanju WTO
Član 3: Nacionalni tretman
1. Svaka ĉlanica priznaje drţavljanima drugih ĉlanica tretman koji nije nepovoljniji od onoga koji daje svojim drţavljanima u vezi sa zaštitom6 intelektualne svojine, imajući u vidu izuzetke predviĊene u Pariskoj konvenciji (1967), Bernskoj konvenciji (1971), Rimskoj konvenciji i Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima. U odnosu na izvoĊaĉe, proizvoĊaĉe fonograma i organizacija za emitovanje, ova obaveza se odnosi samo na prava predviĊena ovim Sporazumom. Svaka ĉlanica koja se koristi mogućnostima predviĊenim u ĉlanu 6. Bernske konvencije (1971) ili paragrafu 1(b) ĉlana 16. Rimske konvencije će obavestiti, na naĉin predviĊen u tim odredbama, Savet za TRIPS.
2. Ĉlanice se mogu koristiti izuzecima dozvoljenim na osnovu paragrafa 1. u sudskim i upravnim postupcima, ukljuĉujući naznaĉenje usluţne adrese ili imenovanje zastupnika pod jurisdikcijom ĉlanice, samo u sluĉaju da su takvi izuzeci potrebni da osiguraju usklaĊenost sa zakonima i propisima koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Sporazuma i gde se takva praksa ne primenjuje na naĉin koji bi mogao da predstavlja prerušeno ograniĉavanje trgovine.
Član 4: Tretman najpovlašćenije nacije
U odnosu na zaštitu intelektualne svojine, sve prednosti, koristi, povlastice ili imuniteti koje ĉlanica dodeljuje drţavljanima bilo koje druge drţave se odmah i bezuslovno dodeljuju i drţavljanima svih drugih ĉlanica. Izuzete su iz ove obaveze sve prednosti, koristi, povlastice ili imuniteti koje ĉlanica dodeljuje:
(a) a koje proistiĉu iz meĊunarodnih sporazuma o pravnoj pomoći i sprovoĊenju zakona uopšte i koje nisu izriĉito ograniĉene na zaštitu prava intelektualne svojine;
(b) u skladu sa odredbama Bernske konvencije (1971) ili Rimske konvencije koje dopuštaju da dodeljeni tretman nije u funkciji nacionalnog tretmana, već tretmana datog u drugoj drţavi;
(c) u vezi sa pravima izvoĊaĉa, proizvoĊaĉa fonograma i organizacija za emitovanje koja nisu predviĊena ovim Sporazumom;
(d) koje proistiĉu iz meĊunarodnih sporazuma koji se odnose na zaštitu intelektualne svojine koji su stupili na snagu pre stupanja na snagu WTO Sporazuma7, pod uslovom da je o takvim sporazumima obavešten Savet za TRIPS i da ne predstavljaju proizvoljnu ili neopravdanu diskriminaciju u odnosu na drţavljane drugih ĉlanica.
Član 5: Multilateralni sporazumi o sticanju ili održavanju zaštite
Obaveze na osnovu ĉlanova 3 i 4 ne primenjuju se na postupke koji su predviĊeni u multilateralnim sporazumima zakljuĉenim pod pokroviteljstvom WIPO-a koji se odnose na sticanje ili odrţavanje prava intelektualne svojine.
Član 6: Iscrpljenje
U svrhu rešavanja sporova iz ovog Sporazuma, pod uslovima odredaba ĉlanova 3 i 4, ništa u ovom Sporazumu se neće koristiti za pokretanje pitanja iscrpljenja prava intelektualne svojine.
6 U svrhu ĉlanova 3 i 4 ovog Sporazuma, “zaštita” ukljuĉuje stvari koje utiĉu na dostupnost, sticanje, obim prava, odrţavanje i sprovoĊenje prava intelektualne svojine, kao i one stvari koje utiĉu na korišćenje prava intelektualne svojine koje su posebno naznaĉene u Sporazumu.
7 (WIPO primedba) 1. januar 1995. godine.
Član 7: Ciljevi
Zaštita i primena prava intelektualne svojine trebalo bi da doprinesu unapreĊenju tehnoloških inovacija i transferu i širenju tehnologije, na uzajamnu korist stvaralaca i korisnika tehnološkog znanja, na naĉin koji podstiĉe socijalnu i ekonomsku dobrobit, kao i uravnoteţenje prava i obaveza.
Član 8: Principi
1. Ĉlanice mogu, kod formulisanja ili menjanja svojih zakona i drugih propisa, usvojiti mere neophodne za zaštitu zdravlja i ishrane javnosti, i za promovisanje javnog interesa u sektorima od vitalnog znaĉaja za njihov društveno-ekonomski i tehnološki razvoj, pod uslovom da su takve mere u skladu sa odredbama ovog Sporazuma.
2. Odgovarajuće mere, pod uslovom da su u skladu sa odredbama ovog Sporazuma, mogu da budu potrebne, da bi se spreĉila zloupotreba prava intelektualne svojine od strane titulara prava ili pribegavanje praksi koja nerazumno ograniĉava trgovinu, ili štetno utiĉe na meĊunarodni transfer tehnologije.
Deo II: STANDARDI KOJI SE ODNOSE NA VAŢENJE, OBIM I KORIŠĆENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Odeljak 1: Autorsko i srodna prava
Član 9: Odnos prema Bernskoj konvenciji
1. Ĉlanice će se pridrţavati ĉlanova 1-21 i Aneksa Bernske konvencije (1971). MeĊutim, ĉlanice nemaju prava ili obaveze na osnovu ovog Sporazuma u odnosu na prava dodeljena na
osnovu ĉlana 6bis te Konvencije, ili prava koja iz nje proistiĉu.
2. Zaštita autorskog prava obuhvata ostvarenja a ne ideje, postupke, metode rada ili
matematiĉke koncepte kao takve.
Član 10: Računarski programi i zbirke podataka
1. Raĉunarski programi, bilo u izvornom ili u izvršnom kodu štite se kao knjiţevna dela na osnovu Bernske konvencije (1971).
2. Zbirke podataka ili drugog materijala, bilo da su mašinski ĉitljive ili u nekoj drugoj formi, koje zbog naĉina izbora ili grupisanja sadrţaja saĉinjavaju intelektualne tvorevine, štite se kao takve. Takva zaštita, koja se ne odnosi na same podatke ili materijal, neće vreĊati autorsko pravo kojim se štite dati podaci ili sam materijal.
Član 11: Prava iznajmljivanja
U odnosu barem na raĉunarske programe i kinematografska dela, ĉlanica će obezbediti autorima i njihovim pravnim sledbenicima pravo da dozvole ili zabrane komercijalno iznajmljivanje javnosti originala ili kopija njihovih autorskih dela. Ĉlanica nema ovu obavezu u odnosu na kinematografska dela, ukoliko iznajmljivanje nije dovelo do obimnog kopiranja takvih dela koje je materijalno oštetilo ekskluzivno pravo reprodukovanja dodeljeno u toj ĉlanici autorima i njihovim pravnim sledbenicima. U odnosu na kompjuterske programe, ova obaveza se ne odnosi na iznajmljivanja kod kojih sam program nije bitni predmet iznajmljivanja.
Član 12: Trajanje zaštite
Kada se trajanje zaštite dela, sa izuzetkom fotografskog dela ili dela primenjene umetnosti, izraĉunava na drugoj osnovi od ţivotnog veka fiziĉkog lica, to trajanje neće biti kraće od pedeset godina od kraja kalendarske godine u kojoj je dozvoljeno objavljivanje, ili ako ne postoji takvo dozvoljeno objavljivanje, u roku od pedeset godina od nastanka dela, odnosno pedeset godina od kraja kalendarske godine u kojoj je delo nastalo.
Član 13: Ograničenja i izuzeci
Ĉlanice će svesti ograniĉenja ili izuzetke od ekskluzivnih prava na izvesne specijalne sluĉajeve koji nisu u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela i koji nerazumno ne vreĊaju legitimne interese titulara prava.
Član 14: Zaštita izvoĎača, proizvoĎača fonograma (zvučnih zapisa) i organizacija za emitovanje
1. U odnosu na snimke njihovog izvoĊenja na fonogramu, izvoĊaĉi imaju mogućnost da spreĉe sledeća dela ako se ona preduzimaju bez njihove dozvole: snimanje njihovih nesnimljenih izvoĊenja i reprodukovanje takvih snimaka. IzvoĊaĉi takoĊe imaju mogućnost da spreĉe sledeća dela kada se preduzimaju bez njihovog ovlašćenja: beţiĉno emitovanje i javno prenošenje njihovih izvoĊenja uţivo.
2. ProizvoĊaĉi fonograma imaju pravo da dozvole ili zabrane direktno ili indirektno reprodukovanje svojih fonograma.
3. Organizacije za emitovanje imaju pravo da zabrane sledeća dela ako se preduzimaju bez njihove dozvole: snimanje, reprodukovanje snimaka i ponovljeno emitovanje snimaka preko radija, kao i javno prenošenje televizijskih snimaka istih. U sluĉaju da ĉlanice ne daju takva prava organizacijama za emitovanje, moraju da omoguće titularima autorskih prava ĉija su dela u pitanju spreĉavanje gore navedenih akata, u skladu sa odredbama Bernske konvencije (1971).
4. Odredbe ĉlana 11. u odnosu na raĉunarske programe se primenjuju mutatis mutandis na proizvoĊaĉe fonograma i sve ostale titulare prava na fonogramima onako kako je to predviĊeno zakonom ĉlanice. Ako je na dan 15.04.1994., u ĉlanici na snazi sistem praviĉne kompenzacije za titulara prava u pogledu iznajmljivanja fonograma, ona moţe zadrţati takav sistem pod uslovom da komercijalno iznajmljivanje fonograma materijalno ne oštećuje titulare prava u pogledu iskljuĉivih prava reprodukovanja.
5. Zaštita koja se na osnovu ovog Sporazuma dodeljuje izvoĊaĉima i proizvoĊaĉima fonograma traje najmanje do isteka perioda od 50 godina raĉunajući od kraja kalendarske godine u kojoj je snimak napravljen ili u kojoj je došlo do izvoĊenja. Zaštita predviĊena u paragrafu 3 traje najmanje 20 godina raĉunajući od kraja kalendarske godine u kojoj je došlo do emitovanja.
6. Svaka ĉlanica moţe, u odnosu na prava dodeljena na osnovu paragrafa 1, 2. i 3, propisati uslove, ograniĉenja, izuzetke i rezerve u onoj meri u kojoj je to dozvoljeno na osnovu Rimske konvencije. MeĊutim, odredbe ĉlana 18. Bernske konvencije (1971) se takoĊe mutatis mutandis primenjuju na prava izvoĊaĉa i proizvoĊaĉa fonograma u fonogramima.
Odeljak 2: Ţigovi
Član 15: Predmet zaštite
1. Bilo koji znak, ili kombinacija znakova, podobna za razlikovanje robe ili usluga jedne firme od roba ili usluga druge firme biće podobno da saĉini ţig. Takvi znaci, posebno reĉi ukljuĉujući liĉna imena, slova, brojeve, figurativne elemente i kombinacije boja, kao i bilo koja kombinacija takvih znakova biće podobne za registrovanje kao ţigovi. U sluĉaju da znaci nisu sami po sebi podobni za razlikovanje roba ili usluga na koje se odnose, ĉlanice mogu uĉiniti registrovanje zavisnim od distinktivnosti steĉene kroz upotrebu. Ĉlanice mogu zahtevati, kao uslov registracije, da znaci budu vizuelno uoĉljivi.
2. Paragraf 1 ne treba tumaĉiti na naĉin da spreĉava ĉlanicu da uskrati registrovanje ţiga po drugim osnovima, pod uslovom da ne derogiraju odredbe Pariske konvencije (1967).
3. Ĉlanice mogu registrovanje uĉiniti zavisnim od upotrebe. MeĊutim, stvarno korišćenje ţiga neće biti uslov za podnošenje prijave za registrovanje. Prijava se neće odbiti samo na osnovu ĉinjenice da do nameravane upotrebe nije došlo pre isteka perioda od 3 godine od datuma podnošenja prijave.
4. Priroda roba ili usluga na koje se ţig ima primeniti ni u kom sluĉaju neće biti prepreka registrovanju ţiga.
5. Ĉlanice će objaviti svaki ţig, bilo pre njegovog registrovanja ili odmah nakon registrovanja i obezbediće razumne mogućnosti za podnošenje zahteva za poništaj registrovanja. Pored toga, ĉlanice mogu dozvoliti mogućnost osporavanja registrovanog ţiga.
Član 16: Dodeljena prava
1. Vlasnik registrovanog ţiga ima iskljuĉivo pravo da spreĉi sva treća lica koja nemaju njegovu saglasnost da koriste u toku trgovine identiĉne ili sliĉne znake za robe ili usluge koje su identiĉne ili sliĉne onima za koje je ţig registrovan, gde postoji verovatnoća da bi takvo korišćenje moglo da dovede do zabune. U sluĉaju korišćenja identiĉnog znaka za identiĉne robe ili usluge, verovatnoća zabune se pretpostavlja. Gore navedena prava neće vreĊati bilo kakva postojeća prethodna prava, niti će uticati na mogućnost da ĉlanice uĉine prava dostupnim na osnovu upotrebe.
2. Ĉlan 6bis Pariske konvencije će se primenjivati mutatis mutandis, na usluge. Kod utvrĊivanja da li je ţig nesumnjivo poznat, ĉlanice će uzimati u obzir upoznatost odgovarajućeg dela javnosti sa ţigom, ukljuĉujući i poznavanje do koga je u toj ĉlanici došlo putem promocije ţiga.
3. Ĉlan 6bis Pariske konvencije (1967) primenjuje se mutatis mutandis na robe ili usluge koje nisu sliĉne onima za koje je registrovan ţig, pod uslovom da korišćenje tog ţiga u odnosu na te robe ili usluge ukazuje na vezu izmeĊu tih roba ili usluga i vlasnika registrovanog ţiga i pod uslovom da bi interesi vlasnika registrovanog ţiga takvom upotrebom verovatno bili oštećeni.
Član 17: Izuzeci
Ĉlanice mogu predvideti ograniĉene izuzetke za prava koja se dodeljuju ţigom, kao što je praviĉno korišćenje opisnih izraza, pod uslovom da takvi izuzeci uzimaju u obzir legitimne interese vlasnika ţiga i trećih lica.
Član 18: Trajanje zaštite
Prvobitna registracija i svako obnavljanje registracije ţiga traje najmanje 7 godina. Registracija ţiga se moţe obnavljati bez ograniĉenja.
Član 19: Zahtev upotrebe
1. Ako se zahteva upotreba radi odrţavanja registracije, registracija se moţe poništiti samo posle kontinuirane neupotrebe ţiga u periodu od najmanje 3 godine, ako vlasnik ţiga ne pruţi valjane razloge zasnovane na postojanju smetnji takvoj upotrebi. Kao punovaţni razlozi za neupotrebu ţiga priznaće se okolnosti koje proizlaze nezavisno od volje vlasnika ţiga, a koje predstavljaju prepreku upotrebi ţiga, kao što je restrikcija uvoza ili drugi vladini zahtevi vezani za robe ili usluge zaštićene ţigom.
2. Kao upotreba ţiga u svrhu odrţavanja registracije smatraće se upotreba ţiga od strane nekog drugog lica kada je ona pod kontrolom vlasnika ţiga.
Član 20: Ostali zahtevi
Upotreba ţiga u trgovini neće se neopravdano ograniĉavati posebnim zahtevima, kao što je upotreba sa nekim drugim ţigom, upotreba u posebnoj formi ili upotreba na naĉin koji smanjuje sposobnost ţiga da razlikuje robe ili usluge jednog preduzeća od onih drugog preduzeća. Ovim se neće vreĊati zahtev da se ţig koji identifikuje preduzeće koje proizvodi robu ili usluge upotrebi zajedno sa, ali ne vezujući se za ţig koji razlikuje posebnu robu ili usluge tog preduzeća.
Član 21: Izdavanje licenci i prenos prava
Ĉlanice mogu odrediti uslove izdavanja licenci i prenosa prava na ţigove, s tim što se podrazumeva da neće biti dozvoljena obavezna licenca ţigova i da vlasnik registrovanog ţiga ima pravo da prenese svoj ţig sa ili bez prenošenja poslovnih aktivnosti kojima ţig pripada.
Odeljak 3: Geografske oznake
Član 22: Zaštita geografskih oznaka
1. Geografske oznake su, u svrhu ovog Sporazuma, oznake koje identifikuju odreĊenu robu kao robu poreklom sa teritorije ĉlanice, ili regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se dati kvalitet, renome ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.
2. U odnosu na geografsku oznaku, ĉlanice će obezbediti pravna sredstva zainteresovanim stranama da bi se spreĉilo:
(a) korišćenje bilo kog sredstva za oznaĉavanje ili prezentiranje robe koje ukazuje ili sugeriše da data roba potiĉe iz geografskog regiona koji nije stvarno mesto porekla, na naĉin koji obmanjuje javnost u odnosu na geografsko poreklo robe;
(b) bilo kakvo korišćenje koje predstavlja delo nelojalne konkurencije u smislu ĉlana 10bis Pariske konvencije (1967).
3. Ĉlanica će, ex officio, ako to njeno zakonodavstvo dozvoljava, ili na zahtev zainteresovane strane, odbiti ili poništiti registraciju ţiga koji sadrţi ili se sastoji od geografske oznake u odnosu na robu koja ne potiĉe sa oznaĉene teritorije, ako je korišćenje oznake u ţigu za takvu robu u toj ĉlanici takve prirode da moţe da obmane javnost u pogledu stvarnog mesta porekla.
4. Odredbe paragrafa 1, 2. i 3. će se primenjivati na geografsku oznaku koja, iako jeziĉki taĉna što se teritorije, regiona ili lokaliteta porekla robe tiĉe, laţno javnosti predstavlja da roba potiĉe sa druge teritorije.
Član 23: Dodatna zaštita za geografske oznake vina i alkoholnih pića
1. Svaka ĉlanica će obezbediti pravna sredstva zainteresovanim stranama da spreĉe upotrebu geografske oznake koja oznaĉava da vino ili alkoholno piće potiĉe sa mesta naznaĉenog u predmetnoj geografskoj oznaci i ako ono ne potiĉe sa tog mesta, ĉak i kada se stvarno poreklo robe navede ili se koristi geografska oznaka u prevodu ili praćena izrazima kao što su: “vrsta”, “tip”, “stil”, “imitacija” ili sliĉno.8
2. Registracija ţiga za vina koji sadrţi ili se sastoji od geografske oznake koja oznaĉava poreklo vina ili za alkoholna pića koja sadrţi ili se sastoji od geografske oznake koja oznaĉava poreklo alkoholnih pića će se odbiti ili poništiti, ex officio, ako nacionalno zakonodavstvo to dopušta, ili na zahtev zainteresovane ĉlanice, u odnosu na takva vina ili alkoholna pića koja nemaju to poreklo.
3. U sluĉaju homonimne geografske oznake za vina, obezbediće se zaštita svakoj oznaci, pod uslovima odredbi paragrafa 4. ĉlana 22. Svaka ĉlanica će utvrditi praktiĉne uslove pod kojima će se homonimne oznake u pitanju meĊusobno razlikovati, uzimajući u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravan tretman odnosnih proizvoĊaĉa i da se ne obmanu potrošaĉi.
4. Da bi se olakšala zaštita geografskih oznaka za vina, iniciraće se pregovori u Savetu za TRIPS u vezi sa uspostavljanjem multilateralnog sistema obaveštavanja i registracije geografskih oznaka za vina koje ispunjavaju uslove zaštite u onim ĉlanicama koje uĉestvuju u sistemu.
Član 24: MeĎunarodni pregovori, izuzeci
1. Ĉlanice su saglasne da pristupe pregovorima koji imaju za cilj povećanje zaštite posebnih geografskih oznaka na osnovu ĉlana 23. Odredbe donjih paragrafa 4-8 ĉlanice ne smeju koristiti da bi odbile voĊenje pregovora ili zakljuĉivanje bilateralnih ili multilateralnih sporazuma. U kontekstu takvih pregovora, ĉlanice će biti spremne da razmotre dalju primenu tih odredbi na posebne geografske oznake ĉije je korišćenje bilo predmet takvih pregovora.
2. Savet za TRIPS će nadzirati primenu odredaba ovog Odeljka; prvi takav pregled će se obaviti u roku od dve godine od stupanja WTO Sporazuma na snagu. Na sva pitanja koja se odnose na ispunjavanje obaveza predviĊenih ovim odredbama moţe se skrenuti paţnja Savetu, koji će se na zahtev ĉlanice konsultovati sa drugom ĉlanicom ili ĉlanicama u vezi sa pitanjima u odnosu na koja nije bilo moguće pronaći zadovoljavajuće rešenje kroz bilateralne ili multilateralne konsultacije izmeĊu zainteresovanih ĉlanica. Savet će preduzeti takvu meru koja moţe da bude dogovorena radi olakšavanja funkcionisanja i unapreĊenja ciljeva iz ovog Odeljka.
3. Kod sprovoĊenja ovog Odeljka, ĉlanica neće umanjiti zaštitu geografske oznake koja je postojala u toj ĉlanici neposredno pre datuma stupanja WTO Sporazuma na snagu.
4. Ništa u ovom Odeljku ne zahteva od ĉlanice da spreĉi kontinuiranu i sliĉnu upotrebu pojedine geografske oznake druge ĉlanice koja identifikuje vina ili alkoholna pića u vezi sa robom ili uslugama bilo kog svog drţavljanina ili domicilijanta koji je koristio tu geografsku oznaku na trajan naĉin u odnosu na iste ili srodne robe ili usluge na teritoriji te ĉlanice ili (a) najmanje 10 godina pre 15. aprila 1994. godine, ili (b) u dobroj veri pre tog datuma.
5. Kada je ţig prijavljen ili registrovan u dobroj veri, ili u sluĉaju kada su prava na ţig steĉena upotrebom na savestan naĉin bilo:
(a) pre datuma primene ovih odredbi u toj ĉlanici kako je definisano u Delu VI; ili (b) pre nego što je zaštićena geografska oznaka u njenoj zemlji porekla;
8Uprkos prvoj reĉenici ĉlana 42 ĉlanice mogu, u odnosu na te obaveze, radi sprovoĊenja prava predvideti upravnu tuţbu.
mere usvojene za sprovoĊenje ovog Odeljka neće smetati podobnosti za registrovanje ili vaţenju registracije ţiga, ili pravu upotrebe ţiga na osnovu ĉinjenice da je taj ţig identiĉan ili sliĉan geografskoj oznaci.
6. Ništa u ovom Odeljku ne zahteva od ĉlanice da odredbe ovog Odeljka primenjuje u odnosu na geografsku oznaku bilo koje druge ĉlanice koja se odnosi na robu ili usluge za koje je relevantna oznaka identiĉna terminu koji se uobiĉajeno koristi u svakodnevnom jeziku kao uobiĉajen naziv za tu robu ili usluge na teritoriji te ĉlanice. Ĉlanica nije obavezna da odredbe ovog Odeljka primenjuje u odnosu na geografsku oznaku bilo koje druge ĉlanice koja se odnosi na vinarske proizvode za koje je relevantna oznaka identiĉna uobiĉajenom nazivu sorte groţĊa koja postoji na teritoriji te ĉlanice na datum stupanja na snagu WTO Sporazuma.
7. Ĉlanica moţe predvideti da bilo koji zahtev podnet na osnovu ovog Odeljka u vezi sa upotrebom ili registracijom ţiga mora biti podnet u roku od 5 godina nakon što je nedozvoljeno korišćenje zaštićene oznake postalo opšte poznato u toj ĉlanici, ili nakon datuma registracije ţiga u toj ĉlanici, pod uslovom da je ţig objavljen do tog datuma, ako taj datum prethodi datumu kada je nedozvoljeno korišćenje postalo opšte poznato u toj ĉlanici, pod uslovom da se geografska oznaka nije koristila ili da nije registrovana u lošoj veri.
8. Odredbe ovog Odeljka ni na koji naĉin ne utiĉu na pravo bilo kog lica da koristi u toku trgovine svoje ime ili ime svog prethodnika u poslovanju, osim ako se to ime koristi na naĉin koji obmanjuje javnost.
9. Ovaj Sporazum ne nameće nikakve obaveze vezane za zaštitu geografskih oznaka koje nisu zaštićene ili koje su prestale da budu zaštićene u zemlji porekla, ili koje su prestale da se koriste u toj zemlji.
Odeljak 4: Industrijski modeli i uzorci
Član 25: Zahtevi za zaštitu
1. Ĉlanice obezbeĊuju zaštitu nezavisno stvorenih industrijskih modela i uzoraka koji su novi ili originalni. Ĉlanice mogu propisati da se modeli i uzorci neće smatrati novim ili originalnim ako se znaĉajnije ne razlikuju od poznatih modela i uzoraka ili kombinacije poznatih karakteristika modela i uzoraka. Ĉlanice mogu predvideti da takva zaštita ne obuhvata modele i uzorke diktirane suštinski tehniĉkim ili funkcionalnim elementima.
2. Svaka ĉlanica će obezbediti da zahtevi za dobijanje zaštite uzoraka i modela iz oblasti tekstila, posebno u odnosu na troškove, ispitivanje ili objavljivanje, nerazumno ne umanje mogućnost traţenja i dobijanja takve zaštite. Ĉlanice mogu da ispune ovu obavezu bilo zakonom o industrijskim uzorcima i modelima, bilo zakonom o autorskom pravu.
Član 26: Zaštita
1. Vlasnik zaštićenog industrijskog modela ili uzorka ima pravo da spreĉi treća lica koja nemaju njegovu saglasnost da proizvode, prodaju ili uvoze robu koja je snabdevena ili u koju je ugraĊen model ili uzorak koji je kopija, ili suštinski kopija zaštićenog modela ili uzorka, kada se takva radnja vrši u komercijalne svrhe.
2. Ĉlanice mogu predvideti ograniĉene izuzetke kod zaštite industrijskih modela i uzoraka, pod uslovom da takvi izuzeci nisu nerazumno u suprotnosti sa normalnim korišćenjem zaštićenih industrijskih modela i uzoraka i nerazumno ne vreĊaju legitimne interese vlasnika zaštićenih modela i uzoraka, uzimajući u obzir legitimne interese trećih strana.
3. Trajanje dodeljene zaštite iznosi najmanje 10 godina.
Odeljak 5: Patenti
Član 27: Patentibilni predmet
1. Imajući u vidu odredbe paragrafa 2. i 3., patenti se dodeljuju za svaki pronalazak, bilo da se radi o proizvodima ili postupcima iz svih oblasti tehnike, pod uslovom da su novi, da sadrţe inventivni nivo i da su podobni za industrijsku primenu.9 Pod uslovima paragrafa 4. ĉlana 65., paragrafa 8. ĉlana 70, i paragrafa 3. ovog ĉlana, patenti su dostupni i patentna prava se mogu koristiti bez diskriminacije u odnosu na mesto pronalaska, oblast tehnike i to da li se radi o uvezenim ili lokalno proizvedenim proizvodima.
2. Ĉlanice mogu iskljuĉiti iz patentibilnosti pronalaske ĉije bi spreĉavanje komercijalne eksploatacije na njihovoj teritoriji bilo neophodno da bi se zaštitio javni red i moral, ukljuĉujući zaštitu ţivota ili zdravlja ljudi, ţivotinja ili biljaka, ili da bi se izbeglo ozbiljno narušavanje ţivotne sredine, pod uslovom da se iskljuĉenje ne sprovodi samo zato što je eksploatacija zabranjena nacionalnim zakonom.
3. Ĉlanice takoĊe mogu iskljuĉiti iz patentibilnosti:
(a) dijagnostiĉke, terapeutske i hirurške metode leĉenja ljudi ili ţivotinja;
(b) biljke i ţivotinje, osim mikroorganizama, i suštinski biološke postupke za proizvodnju biljaka ili ţivotinja, osim nebioloških i mikrobioloških postupaka. MeĊutim, ĉlanice će obezbediti zaštitu biljnih sorti, bilo putem patenata, bilo odgovarajućim sui generis sistemom ili njihovom kombinacijom. Ova odredba će se preispitati 4 godine nakon stupanja na snagu WTO Sporazuma.
Član 28: Dodeljena prava
1. Patent svom vlasniku daje sledeća iskljuĉiva prava:
(a) kada je predmet patenta proizvod, pravo da spreĉi treća lica koja nemaju njegovu saglasnost da vrše dela: proizvodnje, korišćenja, nuĊenja na prodaju, prodaje ili uvoza10 u te svrhe tog proizvoda;
(b) kada je predmet patenta postupak, pravo da spreĉi treća lica koja nemaju njegovu saglasnost da vrše delo korišćenja postupka, kao i dela: korišćenja, nuĊenja na prodaju, prodaje ili uvoza u ove svrhe proizvoda direktno dobijenih tim postupkom.
2. Vlasnici patenta takoĊe imaju pravo da prenose ili ustupaju patent u nasleĊe i da zakljuĉuju ugovore o licenci.
Član 29: Uslovi koji se odnose na podnosioca patentne prijave
1. Ĉlanice će zahtevati od podnosioca patentne prijave da otkrije pronalazak na dovoljno jasan i potpun naĉin kako bi se pronalazak mogao realizovati od strane struĉnjaka u toj oblasti i mogu da zahtevaju od podnosioca prijave da navede najbolji naĉin izvoĊenja pronalaska koji je pronalazaĉu poznat u vreme podnošenja prijave ili, kada se traţi prvenstvo, na datum zatraţenog prvenstva.
2. Ĉlanice mogu zahtevati od podnosioca prijave patenta da dostavi podatke koji se odnose na njegove odgovarajuće inostrane prijave i registrovana prava.
9 U svrhu ovog ĉlana izraze “inventivni nivo” i “podoban za industrijsku primenu” ĉlanice mogu smatrati da su sinonimi izraza “neoĉigledno” i “korisno”.
10 Ovo pravo, kao i sva druga prava koja se stiĉu na osnovu ovog Sporazuma u odnosu na korišćenje, prodaju, uvoz ili drugu distribuciju proizvoda, podleţe odredbama ĉlana 6.
Član 30: Izuzeci od dodeljenih prava
Ĉlanice mogu propisati ograniĉene izuzetke od iskljuĉivih prava dodeljenih patentom, pod uslovom da takvi izuzeci ne dolaze nerazumno u sukob sa uobiĉajenim iskorišćavanjem patenta i da nerazumno ne nanose štetu legitimnim interesima vlasnika patenta, vodeći raĉuna o legitimnim interesima trećih strana.
Član 31: Ostali slučajevi korišćenja bez dozvole titulara prava
Kada zakon ĉlanice dozvoljava drugu upotrebu11 predmeta patenta bez dozvole titulara prava, ukljuĉujući korišćenje od strane vlade ili trećih lica koja je vlada ovlastila, poštovaće se sledeće odredbe:
(a) izdavanje dozvole za takvo korišćenje će se razmatrati na osnovu svakog pojedinaĉnog sluĉaja;
(b) takvo korišćenje se moţe dozvoliti samo ako je, pre takve upotrebe, pretpostavljeni korisnik pokušao da dobije dozvolu titulara prava pod razumnim komercijalnim uslovima i rokovima i ako taj napor nije urodio plodom u razumnom vremenskom periodu. Ovog zahteva ĉlanica se moţe odreći u sluĉaju nacionalne neprilike, ili u drugim okolnostima izuzetne nuţde, ili u sluĉajevima javne nekomercijalne upotrebe. U situacijama nacionalne neprilike, ili u drugim okolnostima izuzetne nuţde, titular prava će, bez obzira, biti obavešten ĉim to razumno bude ostvarivo. U sluĉaju javne nekomercijalne upotrebe kada vlada ili lice kome je takav posao poveren, bez rešerša, znaju ili imaju opipljive osnove da znaju da vaţeći patent koristi ili namerava da koristi vlada, ili neko za nju, mora se smesta obavestiti titular prava.
(c) obim i trajanje takvog korišćenja se ograniĉavaju na svrhu za koju je dobijena dozvola, a u sluĉaju tehnologije poluprovodnika samo u cilju javne nekomercijalne upotrebe, ili da bi se stalo na put praksi koja je sudskim ili upravnim postupkom odreĊena kao suprotna konkurenciji;
(d) takvo korišćenje je neiskljuĉivo;
(e) takvo korišćenje je neprenosivo izuzev sa onim delom preduzeća ili goodwill-a koji uţivaju takvo korišćenje;
(f) svako takvo korišćenje se dozvoljava prevashodno za snabedevanje domaćeg trţišta ĉlanice koja je dozvolila takvo korišćenje;
(g) dozvola za takvo korišćenje podleţe, iz razloga adekvatne zaštite legitimnih interesa lica koja imaju dozvolu, mogućnosti da bude ukinuta, ako i kada okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje, i ako bude malo verovatno da će se ponovo javiti. Nadleţni organ ima ovlašćenja da preispita, na osnovu obrazloţenog zahteva, dalje postojanje tih uslova;
(h) titularu prava se isplaćuje adekvatna nadoknada u okolnostima svakog sluĉaja, uzimajući u obzir ekonomsku vrednost dozvole;
(i) pravna valjanost bilo koje odluke koja se tiĉe dozvole za takvo iskorišćavanje podleţe sudskoj reviziji ili drugoj nezavisnoj reviziji od strane više instance u toj ĉlanici;
(j) sve odluke koje se odnose na nadoknadu koja se isplaćuje za takvo korišćenje podloţne su sudskoj reviziji ili drugoj nezavisnoj reviziji od strane više instance u toj ĉlanici;
(k) ĉlanice nisu obavezne da primenjuju uslove predviĊene u taĉkama (b) i (f) kada je korišćenje dozvoljeno da bi se ispravila praksa za koju je u toku sudskog ili administrativnog postupka utvrĊeno da je suprotna konkurenciji. Potreba da se ispravi nekonkurentna praksa se moţe uzeti u obzir kod utvrĊivanja iznosa naknade u takvim sluĉajevima. Nadleţni organi imaju
11 “Druga upotreba” oznaĉava upotrebu koja se razlikuje od one dopuštene na osnovu ĉlana 30.
ovlašćenja da odbiju ukidanje dozvole ako i kada postoji mogućnost da se ponovo jave okolnosti koje su dovele do izdavanja takve dozvole;
(l) kada je takvo iskorišćavanje dozvoljeno da bi se omogućila eksploatacija patenta (“drugi patent”) koji se ne moţe eksploatisati bez povrede nekog drugog patenta (“prvi patent”), primenjuju se sledeći dodatni uslovi:
(i) pronalazak iz drugog patenta mora da sadrţi bitan tehniĉki pomak od velikog ekonomskog znaĉaja u odnosu na pronalazak iz prvog patenta;
(ii) vlasnik prvog patenta ima pravo da na osnovu unakrsne licence koristi, pod prihvatljivim uslovima, pronalazak iz drugog patenta; i
(iii) dozvoljeno korišćenje prvog patenta nije prenosivo osim u sluĉaju prenosa drugog patenta.
Član 32: Poništaj/gubitak
Biće dostupna mogućnost sudske revizije svih odluka o poništaju ili gubitku patenta.
Član 33: Trajanje zaštite
Trajanje dostupne zaštite neće prestati pre isteka perioda od 20 godina raĉunajući od datuma podnošenja prijave.12
Član 34: Patenti za postupak: teret dokazivanja
1. U svrhe graĊanskog postupka u vezi sa povredom prava vlasnika pomenutih u paragrafu 1(b) ĉlana 28, ako je predmet patenta postupak za dobijanje nekog proizvoda, sudski organi imaju ovlašćenja da narede tuţenom da dokaţe da se postupak za dobijanje identiĉnog proizvoda razlikuje od patentiranog postupka. Prema tome, ĉlanice su duţne da obezbede, bar u jednoj od sledećih situacija, da se bilo koji identiĉan proizvod ako je proizveden bez saglasnosti vlasnika patenta, u odsustvu dokaza o suprotnom, smatra dobijenim pomoću patentiranog postupka;
(a) ako je proizvod dobijen na osnovu patentiranog postupka nov;
(b) ako postoji suštinska verovatnoća da je identiĉan proizvod napravljen na osnovu tog postupka i da vlasnik patenta nije bio u stanju da kroz razumne napore odredi koji je postupak zapravo korišćen.
2. Svaka ĉlanica je slobodna da propiše da teret dokazivanja naveden u paragrafu 1 bude na navodnom prekršiocu samo ako je ispunjen uslov pomenut u taĉki (a) ili samo ako je ispunjen uslov naveden u taĉki (b).
3. Prilikom izvoĊenja dokaza o suprotnom, uzimaće se u obzir legitimni interesi tuţenih da zaštite svoje proizvodne i poslovne tajne.
Odeljak 6: Šeme (topografije) integrisanih kola
Član 35: Odnos prema IPIC Ugovoru
Ĉlanice su saglasne da obezbede zaštitu šema (topografija) integrisanih kola (u daljem tekstu: “šeme”) u skladu sa ĉlanovima 2-7 (osim paragrafa 3 ĉlana 6.), ĉl. 12 i paragrafa 3 ĉlana 16. Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima i, da se, pored toga, pridrţavaju sledećih odredbi.
12 Ovo treba shvatiti tako da ĉlanice koje nemaju sistem inicijalnog (originalnog) izdavanja patenta mogu predvideti da se trajanje zaštite raĉuna od datuma prijave u sistemu inicijalnog (originalnog) izdavanja patenata.
Član 36: Obim zaštite
Pod uslovima odredbi paragrafa 1. ĉlana 37, ĉlanice će smatrati nezakonitim sledeće radnje ako se vrše bez dozvole titulara prava:13 uvoz, prodaju ili drugo distribuiranje u komercijalne svrhe zaštićene šeme integrisanog kola u koje je zaštićena šema inkorporisana, ili proizvoda u koji je ugraĊeno takvo integrisano kolo ako ono sadrţi nezakonito reprodukovanu šemu.
Član 37: Radnje za koje nije potrebna dozvola titulara prava
1. Bez obzira na ĉlan 36, ni jedna ĉlanica neće smatrati nezakonitim vršenje bilo kojih radnji pomenutih u tom ĉlanu u odnosu na integrisano kolo koje ima ugraĊenu nezakonito reprodukovanu šemu, ili bilo koji proizvod u koji je ugraĊeno takvo integrisano kolo, u sluĉaju da lice koje vrši ili nalaţe takve radnje nije znalo i nije imalo razumnu osnovu da zna, kada je sticalo integrisano kolo ili proizvod koji ima ugraĊeno takvo integrisano kolo, da on sadrţi nezakonito reprodukovanu šemu. Ĉlanice će propisati da nakon vremena u toku koga je takvo lice primilo dovoljno obaveštenje da je šema nezakonito reprodukovana, to lice moţe izvršiti bilo koje delo u odnosu na raspoloţive zalihe ili na zalihe koje su naruĉene pre toga, s tim da je duţan titularu prava da plati sumu ekvivalentnu iznosu razumne naknade kakva bi se inaĉe imala platiti na osnovu slobodno ugovorene licence za datu šemu.
2. Uslovi navedeni u taĉkama (a) do (k) ĉlana 31 primenjuju se mutatis mutandis u sluĉaju bilo kakvog izdavanja prinudne licence za šemu ili njene upotrebe od strane vlade ili za vladu bez ovlašćenja titulara prava.
Član 38: Trajanje zaštite
1. U ĉlanicama koje zahtevaju registraciju kao uslov za zaštitu, trajanje zaštite šeme neće prestati pre isteka roka od 10 godina, raĉunajući od datuma podnošenja prijave za registraciju ili od prve komercijalne upotrebe, bez obzira u kom delu sveta do nje doĊe.
2. U ĉlanicama koje ne zahtevaju registraciju kao uslov za zaštitu, šeme će biti zaštićene u trajanju od najmanje 10 godina od datuma prve komercijalne upotrebe, bez obzira u kom delu sveta do nje doĊe.
3. Bez obzira na paragrafe 1 i 2, ĉlanica moţe propisati da zaštita prestaje 15 godina od kreiranja šeme.
Odeljak 7: Zaštita neotkrivenih informacija
Član 39
1. Radi obezbeĊenja efikasne zaštite od nelojalne konkurencije kako je predviĊeno u ĉlanu 10bis Pariske konvencije (1967), ĉlanice štite neotkrivene informacije u skladu sa paragrafom 2. i podatke dostavljene vladama ili vladinim organima u skladu sa paragrafom 3.
2. Fiziĉka i pravna lica imaju mogućnost spreĉavanja da se informacije, koje su na osnovu zakona u njihovoj kontroli, otkrivaju drugima, stiĉu od strane drugih lica, ili koriste bez njihove saglasnosti na naĉin suprotan dobrim poslovnim obiĉajima14.
13 Izraz “titular prava” u ovom Odeljku treba shvatiti da ima isto znaĉenje kao izraz “nosilac prava” u IPIC ugovoru. 14 U svrhe ove odredbe “naĉin suprotan dobrim poslovnim obiĉajima” oznaĉava barem praksu kao što je narušavanje ugovora, narušavanje poslovnog poverenja i navoĊenje na narušavanje, i ukljuĉuje pribavljanje neotkrivenih informacija od strane trećih lica koja znaju ili su u velikoj meri bila nehatna ako nisu znala da je takva praksa korišćena u pribavljanju.
- – sve dok je takva informacija tajna, u smislu da nije, kao celina ili u preciznom obliku i skupu svojih komponenata, opšte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobiĉajeno bave tom vrstom informacija;
- – dok takva informacija ima trţišnu vrednost zato što je tajna; i
- – dok je takva informacija predmet razumnih koraka pod datim okolnostima koje preduzima lice koje zakonito kontroliše informaciju, da je odrţi tajnom.3. Ĉlanice koje kao uslov za odobrenje puštanja u promet farmaceutskih ili poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja zahtevaju podnošenje neotkrivenih testova ili drugih podataka ĉije stvaranje iziskuje znaĉajan napor, štite takve podatke od nefer komercijalne upotrebe. Pored toga, ĉlanice štite takve podatke od otkrivanja, izuzev u sluĉajevima gde je neophodno zaštititi javnost, ili gde se preduzimaju koraci da se obezbedi zaštita takvih podataka od nefer komercijalne upotrebe.Odeljak 8: Kontrola prakse ograničavanja konkurencije u ugovorima o licenci
Član 40
1. Ĉlanice su saglasne da praksa izdavanja licenci ili uslovi koji vladaju u oblasti prava intelektualne svojine, a koji ograniĉavaju konkurenciju, mogu imati negativan uticaj na trgovinu i mogu spreĉavati transfer i širenje tehnologije.
2. Ništa u ovom Sporazumu ne spreĉava ĉlanice da preciziraju svojim nacionalnim zakonodavstvom naĉin ili uslove davanja licenci koji mogu u odreĊenim sluĉajevima da predstavljaju zloupotrebu prava intelektualne svojine sa negativnim posledicama na konkurenciju na relevantnom trţištu. Kao što je gore predviĊeno, ĉlanica moţe usvojiti, u skladu sa drugim odredbama ovog Sporazuma, odgovarajuće mere za spreĉavanje ili kontrolu takve prakse, koje se sastoje, na primer, iz iskljuĉivih grant-back15 uslova, uslova koji spreĉavaju osporavanje vaţnosti i prinudno izdavanje vezanih licenci u svetlu relevantnih zakona i drugih propisa te ĉlanice.
3. Svaka ĉlanica će pristupiti, na zahtev, konsultacijama sa bilo kojom drugom ĉlanicom koja ima razloge da smatra da vlasnik prava intelektualne svoijne koji je drţavljanin ili ima domicil u ĉlanici kojoj je upućen zahtev za konsultacije vrši radnje po pitanjima regulisanim ovim Odeljkom protivno zakonima i drugim propisima ĉlanice koja zahteva konsultacije, i koja ţeli da obezbedi saglasnost sa predmetnim zakonodavstvom bez ikakve štete prema bilo kojoj radnji na osnovu zakona i ostavljajući punu slobodu za donošenje konaĉne odluke svakoj od ĉlanica. Ĉlanica kojoj je upućen zahtev je duţna da ga detaljno i dobronamerno razmotri i da u potpunosti omogući konsultacije sa ĉlanicom koja je uputila zahtev, i da sa njom saraĊuje tako što će joj staviti na raspolaganje sve nepoverljive informacije dostupne javnosti koje se odnose na predmetno pitanje i druge informacije dostupne ĉlanici u skladu sa nacionalnim zakonom i uzajamno zakljuĉenim ugovorima koji se odnose na ĉuvanje poverljivih podataka ĉlanice koja upućuje zahtev.
4. Ĉlanica ĉiji su drţavljani ili prebivaoci predmet postupaka druge ĉlanice vezanih za navodno kršenje zakona i propisa koji su na snazi u drugoj ĉlanici a odnose se na predmet ovog Odeljka, na zahtev će dobiti mogućnost od druge ĉlanice da obavi konsultacije pod istim uslovima predviĊenim u paragrafu 3.
15Prim.prev. “grant back” – izraz koji podrazumeva obavezu primaoca licence da sva poboljšanja na predmetu licence ustupi davaocu licence.
Deo III: SPROVOĐENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Odeljak 1: Opšte obaveze
Član 41
1. Ĉlanice će obezbediti da postupci za sprovoĊenje prava navedeni u ovom Delu budu dostupni na osnovu njihovih zakona tako da se omogući efikasna akcija protiv bilo kakvog dela povrede prava intelektualne svojine obuhvaćenog ovim Sporazumom, ukljuĉujući ekspeditivna sredstva za spreĉavanje povreda i sredstva koja spreĉavaju dalje povrede prava. Ovi postupci će se primenjivati na takav naĉin da se izbegne stvaranje barijera legitimnoj trgovini i da se obezbede zaštitne mere protiv njihove zloupotrebe.
2. Postupci koji se odnose na sprovoĊenje prava intelektualne svojine biće praviĉni i jednaki za sve. Oni neće biti nepotrebno sloţeni ili skupi, niti će sadrţati nerazumne rokove, kao i nepotrebna odlaganja.
3. Odluke kojima se rešavaju pojedinaĉni sluĉajevi bi trebalo da budu u pismenoj formi i obrazloţene. One se bar stranama u sporu stavljaju na uvid bez nepotrebnog odlaganja. Odluke kojima se rešavaju pojedinaĉni sluĉajevi se zasnivaju iskljuĉivo na dokazima o kojima je stranama pruţena mogućnost da se izjasne.
4. Strane u sporu imaju mogućnost da zahtevaju sudsko preispitivanje konaĉne upravne odluke i, shodno odredbama nacionalnog zakona koje se odnose na znaĉaj predmetnog sluĉaja, barem pravnih aspekata prvobitnih sudskih odluka po pitanju merituma datog sluĉaja. MeĊutim, ne postoji obaveza da se obezbedi mogućnost preispitivanja oslobaĊajućih sluĉajeva u kriviĉnom postupku.
5. Podrazumeva se da ovaj Deo ne stvara nikakvu obavezu uvoĊenja sudskog sistema sprovoĊenja prava intelektualne svojine koji bi se razlikovao od onog koji generalno vaţi za sprovoĊenje zakona, niti utiĉe na sposobnost ĉlanica da generalno sprovode svoje zakone. Ništa u ovom Delu ne stvara bilo kakvu obavezu u vezi sa raspodelom sredstava namenjenih sprovoĊenju prava intelektualne svojine, odnosno sprovoĊenju prava uopšte.
Odeljak 2: Građanski i upravni postupci i pravna sredstva
Član 42: Pravični i nepristrasni postupci
Ĉlanice će titularima prava16 staviti na raspolaganje graĊanske sudske postupke koji se odnose na sprovoĊenje bilo kog prava intelektualne svojine obuhvaćenog ovim Sporazumom. Tuţena strana ima pravo da bude blagovremeno i detaljno obaveštena pismenim putem, ukljuĉujući razloge na kojima se zasniva tuţbeni zahtev. Strane imaju pravo da budu zastupane od strane nezavisnih pravnih zastupnika i postupci neće nametati prekomerno opterećujuće zahteve vezane za obavezno liĉno pojavljivanje. Sve strane u takvim postupcima imaju pravo da obrazlaţu svoje zahteve i da podnose relevantne dokaze. Postupak će obezbediti naĉine otkrivanja i zaštite poverljivih informacija, ukoliko to nije suprotno postojećim ustavnim zahtevima.
16 U svrhu ovog Dela izraz “titular prava” obuhvata saveze i udruţenja koja su ovlašćena da brane takva prava.
Član 43: Dokazi
1. Sudske vlasti imaju ovlašćenja, u sluĉaju kada strana dostavi razumno dostupne dokaze koji su dovoljni da podrţe njene zahteve i kada ima konkretne dokaze relevantne za podrţavanje svojih zahteva koji se nalaze pod kontrolom suprotstavljene strane, da narede da te dokaze suprotstavljena strana podnese, pod uslovima koji u odgovarajućim sluĉajevima osiguravaju zaštitu poverljive informacije.
2. U sluĉajevima kada strana u sporu namerno i bez valjanog razloga odbije da stavi na uvid, ili na drugi naĉin ne obezbedi potrebne informacije u razumnom vremenskom periodu, ili znaĉajno spreĉava postupak po tuţbi, ĉlanica moţe ovlastiti sudske vlasti da donesu prethodne i konaĉne odluke, afirmativne ili negativne, na osnovu informacija koje su im dostavljene, ukljuĉujući ţalbe ili tvrĊenja strane koja je pretrpela štetu zbog odbijanja pristupa informacijama, pod uslovom da stranama dâ mogućnost da budu saslušane povodom iznetih tvrdnji ili dokaza.
Član 44: Sudske zabrane
1. Sudske vlasti imaju ovlašćenje da naloţe strani da prestane sa povredom prava, izmeĊu ostalog, da bi se spreĉio ulazak u trgovinske tokove na njihovoj teritoriji uvezene robe kojom se vreĊa pravo intelektualne svojine, odmah po carinjenju takve robe. Ĉlanice nisu obavezne da omoguće izdavanje takvih ovlašćenja u odnosu na zaštićeni predmet koji je neka osoba stekla ili naruĉila pre nego što je saznala ili imala razumnog osnova da veruje da bi bavljenje takvim predmetom predstavljalo povredu prava intelektualne svojine.
2. Bez obzira na ostale odredbe ovog Dela i pod uslovom da se poštuju odredbe Dela II koje se izriĉito odnose na korišćenje od strane vlada ili trećih lica po ovlašćenju vlade, a bez ovlašćenja titulara prava, ĉlanice mogu ograniĉiti pravna sredstva koja stoje na raspolaganju protiv takve upotrebe na plaćanje nadoknade u skladu sa taĉkom (h) ĉlana 31. U drugim sluĉajevima se primenjuju pravna sredstva na osnovu ovog Dela ili, u sluĉajevima u kojima ova pravna sredstva nisu u saglasnosti sa zakonom ĉlanice, stoje na raspolaganju deklarativne presude i odgovarajuća nadoknada.
Član 45: Naknada štete
1. Sudske vlasti su ovlašćene da naloţe prekršiocu da plati titularu prava naknadu štete dovoljnu da kompenzira povredu koju je titular pretrpeo usled povrede njegovog prava intelektualne svojine od ĉlanice prekršioca koji je znao, ili imao razumnog osnova da zna, da je uĉestvovao u prekršajnoj aktivnosti.
2. Sudske vlasti su takoĊe ovlašćene da naloţe prekršiocu da isplati nosiocu prava troškove u koje moţe biti ukljuĉena odgovarajuća naknada za zastupnika. U odgovarajućim sluĉajevima, ĉlanice mogu ovlastiti sudske vlasti da naloţe vraćanje profita i/ili isplatu prethodno utvrĊene štete ĉak i u sluĉajevima u kojima prekršilac nije znao, ili nije imao razumnog osnova da zna, da je uĉestvovao u prekršajnoj aktivnosti.
Član 46: Ostala pravna sredstva
Da bi se obezbedilo efikasno spreĉavanje povreda prava, sudske vlasti su ovlašćene da naloţe da se roba za koju su utvrdili da predstavlja povredu prava, bez bilo kakve nadoknade povuĉe iz trgovinskih tokova na naĉin kojim se neće naneti šteta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa postojećim ustavnim zahtevima, uništi. Sudske vlasti su takoĊe ovlašćene da naloţe da se sirovine i alati, ĉija je preovlaĊujuća upotreba bila u stvaranju roba kojima se vrši povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskih tokova na naĉin koji će svesti rizik
od daljih povreda prava na najmanju moguću meru. Pri razmatranju takvih zahteva, uzeće se u obzir srazmera izmeĊu ozbiljnosti povrede i naloţenih pravnih sredstava, kao i interesa trećih lica. U odnosu na robe sa krivotvorenim ţigom, jednostavno uklanjanje nezakonito stavljenog ţiga nije dovoljno, osim u izuzetnim sluĉajevima, da bi se omogućilo puštanje robe u promet.
Član 47: Pravo na informaciju
Ĉlanice mogu predvideti da su sudske vlasti ovlašćene, osim ako bi to bilo u neskladu sa ozbiljnošću povrede prava, da naloţe prekršiocu da obavesti titulara prava o identitetu trećih lica ukljuĉenih u proizvodnju i distribuciju robe i usluga koje vreĊuju prava, i o njihovim distributivnim kanalima.
Član 48: Obeštećenje tuženog lica
1. Sudske vlasti su ovlašćene da naloţe strani na ĉiji su zahtev mere preduzete i koja je zloupotrebila postupke za sprovoĊenje prava da obezbedi strani pogrešno naloţenoj ili osujećenoj odgovarajuću nadoknadu za pretrpljenu povredu zbog takve zloupotrebe. Sudske vlasti su takoĊe ovlašćene da naloţe podnosiocu zahteva da plati tuţenom licu troškove u koje moţe biti ukljuĉena i odgovarajuća naknada za zastupnika.
2. U vezi administriranja bilo kojim zakonom koji se odnosi na zaštitu ili sprovoĊenje prava intelektualne svojine, ĉlanice će izuzeti samo javne vlasti i sluţbenike od odgovornosti za odgovarajuća pravna sredstva gde su akcije preduzimane ili nameravane u dobroj veri u toku administriranja tim zakonima.
Član 49: Upravni postupak
U meri u kojoj se bilo koje graĊansko pravno sredstvo moţe naloţiti kao rezultat upravnog postupka po predmetnom sluĉaju, takav postupak mora da bude u skladu sa principima koji su suštinski ekvivalentni onima propisanim u ovom Odeljku.
Odeljak 3: Privremene mere
Član 50
1. Sudske vlasti su ovlašćene da naloţe hitne i efikasne privremene mere:
(a) za spreĉavanje povrede bilo kog prava intelektualne svojine, a naroĉito za spreĉavanje puštanja u promet robe preko trgovinskih kanala koji su u njihovoj nadleţnosti, ukljuĉujući tu i uvezenu robu, neposredno po prolasku carinske kontrole;
(b) za ĉuvanje relevantnih dokaza u odnosu na navodnu povredu.
2. Sudske vlasti su ovlašćene da usvoje privremene mere inaudita altera partes17 po potrebi, posebno u sluĉaju gde bi bilo kakvo kašnjenje verovatno prouzrokovalo nepopravljivu štetu titularu prava, ili gde postoji oĉigledan rizik od uništavanja dokaza.
3. Sudske vlasti su ovlašćene da traţe od podnosioca zahteva da dostavi svaki razumno raspoloţivi dokaz kako bi se sa dovoljnim stepenom sigurnosti uverili da je podnosilac zahteva titular prava i da se njegovo pravo krši, ili da je takva povreda bliska, i da naloţe podnosiocu zahteva da pruţi garanciju ili odgovarajuće obezbeĊenje dovoljno da zaštiti tuţenog i da spreĉi zloupotrebu.
17 Prim. prev. Bez saslušanja druge strane.
4. U sluĉaju da su privremene mere usvojene inaudita altera partes, strane pod dejstvom tih mera će biti bez odlaganja obaveštene, a najkasnije posle sprovoĊenja mera. Ispitivanje, ukljuĉujući pravo na saslušanje, će se na zahtev tuţenog obaviti u razumnom roku od prijema obaveštenja o merama, a u cilju donošenja odluke o tome da li će se mere izmeniti, povući ili potvrditi.
5. Od podnosioca zahteva se moţe traţiti da dostavi i druge informacije neophodne za identifikaciju robe u pitanju od vlasti koja će izvršiti privremene mere.
6. Bez obzira na paragraf 4, privremene mere odreĊene na osnovu paragrafa 1 i 2 će na zahtev tuţenog biti povuĉene ili će na drugi naĉin prestati da vaţe, ako postupak koji treba da dovede do odluke o datom sluĉaju nije pokrenut u razumnom roku, što utvrĊuje sudska vlast koja izriĉe mere kada zakon ĉlanice to dozvoljava, ili u odsustvu takve odluke u roku koji ne moţe biti duţi od 20 radnih dana ili 31 kalendarski dan, u zavisnosti šta je duţe.
7. U sluĉaju da su privremene mere povuĉene ili da su istekle usled bilo kog ĉinjenja ili propusta podnosioca zahteva, ili gde je naknadno utvrĊeno da nije došlo do povrede prava ili pretnje povredom prava intelektualne svojine, sudske vlasti će imati ovlašćenje da naloţe podnosiocu zahteva, na zahtev tuţenog, da obezbedi tuţenom odgovarajuću nadoknadu za svaku povredu izazvanu ovim merama.
8. U meri u kojoj se bilo koja privremena mera moţe odrediti na osnovu upravnog postupka, ti postupci moraju biti u skladu sa principima koji su u suštini ekvivalentni onim navedenim u ovom Odeljku.
Odeljak 4: Posebni zahtevi koji se odnose na pogranične 18
Član 51: Obustavljanje puštanja robe u promet izdato od strane carinskih vlasti
Ĉlanice će, u skladu sa dole navedenim odredbama usvojiti postupke19 koji će omogućiti titularu prava, koji ima osnovanih razloga da sumnja da moţe doći do uvoza robe sa krivotvorenim ţigom ili robe proizvedene na osnovu nezakonitog prisvajanja autorskih dela,20 da podnese pismeni zahtev nadleţnim upravnim ili sudskim vlastima da carinske vlasti obustave puštanje u slobodan promet takvu robu. Ĉlanice mogu da omoguće da se takav zahtev podnese u odnosu na robu koju ukljuĉuju druge povrede prava intelektualne svojine, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz ovog Odeljka. Ĉlanice takoĊe mogu da predvide odgovarajuće postupke koji se odnose na obustavljanje oslobaĊanja od strane carinskih vlasti roba koje vreĊa pravo, a namenjena je za izvoz sa njihovih teritorija.
18 mereKada je ĉlanica u suštini ukinula svaku kontrolu nad kretanjem robe preko granice sa drugom ĉlanicom sa kojom saĉinjava deo carinske unije, neće biti obavezna da primenjuje odredbe ovog Odeljka na toj granici.
19 Podrazumeva se da neće postojati obaveza primene takvih postupaka na uvoz robe koja se plasira na trţište neke druge zemlje od strane nosioca prava ili uz njegov pristanak, ili na robu u tranzitu.>
20 Za svrhu ovog Sporazuma:
– “roba sa krivotvorenim ţigom” podrazumeva svu robu, ukljuĉujući ambalaţu, koja bez ovlašćenja nosi ţig identiĉan ţigu valjano registrovanom za takvu robu, ili ţigu koji se po svojim bitnim svojstvima ne moţe razlikovati od takvog ţiga, i koji shodno tome na osnovu zakona zemlje uvoza vreĊa prava vlasnika ţiga;
– “roba proizvedena na osnovu nezakonito prisvojenih autorskih dela” podrazumeva bilo koju kopiranu robu napravljenu bez saglasnosti titulara prava ili lica koje je on ovlastio u zemlji proizvodnje, koja je uraĊena direktno ili indirektno sa predmeta, pri ĉemu izrada te kopije predstavlja na osnovu zakona zemlje uvoza povredu autorskog ili srodnog prava.
Član 52: Primena
Svaki titular prava koji pokrene postupke predviĊene ĉlanom 51 mora da dostavi odgovarajuće dokaze koji će uveriti nadleţne vlasti da, na osnovu zakona zemlje uvoza, postoji prima facie povreda njegovog prava intelektualne svojine i da dostavi dovoljno detaljan opis robe kako bi je carinske vlasti mogle lako prepoznati. Nadleţne vlasti će u odgovarajućem roku obavestiti podnosioca zahteva da li su prihvatili zahtev i, kada su odredili rok, period u kome će carinske vlasti preduzeti akciju.
Član 53: Garancija ili ekvivalentno obezbeĎenje
1. Nadleţne vlasti su ovlašćene da zahtevaju od podnosioca zahteva da pruţi garanciju ili ekvivalentno obezbeĊenje dovoljno da zaštiti tuţenog i nadleţne vlasti i da spreĉi zloupotrebu. Takva garancija ili ekvivalentno obezbeĊenje neće nerazumno odvraćati od korišćenja ovih postupaka.
2. Ako je na osnovu primene odredaba iz ovog Odeljka puštanje u slobodan promet robe koja sadrţi industrijske uzorke i modele, patente, šeme ili neotkrivene informacije bilo obustavljeno od strane carinskih vlasti na osnovu odluke koja nije odluka sudskih ili drugih nezavisnih vlasti, a rok predviĊen u ĉlanu 55 je istekao a da ovlašćeni organ nije privremeno oslobodio date proizvode i, pod uslovom da su svi ostali uslovi za uvoz ispunjeni, vlasnik, uvoznik, ili primalac robe stiĉe pravo puštanja u promet tih proizvoda kada uplati obezbeĊenje u iznosu dovoljnom da zaštiti titulara prava od bilo kakvih povreda prava. Plaćanje takvog obezbeĊenja neće biti smetnja preduzimanju bilo koje druge mere koja stoji na raspolaganju titularu prava, s tim što se podrazumeva da će iznos obezbeĊenja biti vraćen ako titular prava ne iskoristi svoje pravo na tuţbu u razumnom vremenskom periodu.
Član 54: Obaveštenje o obustavljanju
Uvoznik i podnosilac zahteva će odmah biti obavešteni o obustavljanju puštanja robe u slobodan promet shodno ĉlanu 51.
Član 55: Trajanje obustavljanja
Ako, u roku koji nije duţi od 10 radnih dana od obaveštenja podnosioca zahteva o obustavljanju, carinske vlasti nisu obaveštene da je treća strana, koja nije tuţeni, pokrenula postupak kojim treba da se donese odluka o datom sluĉaju, ili da je propisno ovlašćen organ preduzeo privremene mere koje produţavaju obustavljanje puštanja robe u promet, roba će biti puštena u promet pod uslovom da su svi ostali uslovi za uvoz ili izvoz ispunjeni; u odgovarajućim sluĉajevima, taj rok se moţe produţiti za još 10 radnih dana. Ako je pokrenut postupak koji treba da dovede do odluke o datom sluĉaju, na zahtev tuţenog će se izvršiti preispitivanje pod kojim se podrazumeva i njegovo pravo na saslušanje, sa ciljem da bi se odluĉilo u razumnom periodu, o tome da li će se te mere izmeniti, povući ili potvrditi. Bez obzira na gore navedeno, u sluĉaju da se obustavljanje puštanja robe u promet izvršava ili nastavlja u skladu sa privremenom sudskom merom, primenjivaće se odredbe paragrafa 6. ĉlana 50.
Član 56: Obeštećenje uvoznika i vlasnika robe
Relevantne vlasti su ovlašćene da naloţe podnosiocu zahteva da plati uvozniku, primaocu robe i vlasniku robe odgovarajuću naknadu za svaku povredu koja im je nanesena zbog pogrešnog zadrţavanja robe ili zbog zadrţavanja robe puštene u promet na osnovu ĉlana 55.
Član 57: Pravo pregleda i informisanja
Bez štete za zaštitu poverljivih informacija, ĉlanice će ovlastiti nadleţne vlasti da pruţe titularu prava odgovarajuću mogućnost da pregleda bilo koju robu koja je zadrţana od strane carinskih vlasti kako bi potkrepio svoje zahteve. Nadleţne vlasti su takoĊe ovlašćene da istu takvu mogućnost pregleda pruţe uvozniku robe. U sluĉajevima kada je doneta pozitivna odluka, ĉlanice mogu ovlastiti nadleţne vlasti da obaveste titulara prava o imenu i adresi pošiljaoca robe, uvoznika i primaoca robe, kao i o koliĉini robe u pitanju.
Član 58: Delovanje po službenoj dužnosti
U sluĉaju da ĉlanice zahtevaju od nadleţnih vlasti da deluju po vlastitoj inicijativi i obustave puštanje u promet robe u odnosu na koju su stekli prima facie dokaze da je pravo intelektualne svojine povreĊeno:
(a) nadleţne vlasti mogu u bilo koje vreme traţiti od titulara prava sve informacije koje im mogu biti od pomoći prilikom izvršenja tih moći;
(b) uvoznik i titular prava će biti odmah obavešteni o obustavi. Kada je uvoznik nadleţnoj vlasti uloţio ţalbu na obustavljanje, obustavljanje će mutatis mutandis biti podvrgnuto uslovima propisanim u ĉlanu 55;
(c) Ĉlanice će jedino izuzeti javne vlasti i sluţbenike od odgovornosti za izricanje odgovarajućih pravnih sredstava kada su radnje preduzete ili nameravane u dobroj veri.
Član 59: Pravna sredstva
Bez štete po ostala prava na radnje koje stoje na raspolaganju titularu prava i pod uslovom prava tuţenog da traţi razmatranje od strane sudske vlasti, nadleţne vlasti su ovlašćene da naloţe uništavanje ili povlaĉenje robe koja vreĊa pravo u skladu sa principima propisanim u ĉlanu 46. U odnosu na robu sa krivotvorenim ţigom, nadleţni organi neće dozvoliti reeksport robe kojom se vrši povreda prava u neizmenjenom stanju, niti će je podvrgnuti nekom drugaĉijem carinskom postupku, osim u izuzetnim okolnostima.
Član 60: De minimis uvoz
Ĉlanice mogu od primene gornjih odredaba izuzeti male koliĉine robe nekomercijalne prirode sadrţane u liĉnom prtljagu putnika ili poslate u malim pošiljkama.
Odeljak 5: Krivični postupci
Član 61
Ĉlanice će propisati pokretanje kriviĉnog postupka i kaţnjavanje barem u sluĉajevima svesnog krivotvorenja ţiga ili piratstva autorskih prava koja se vrše na komercijalnoj osnovi. Pravna sredstva koja stoje na raspolaganju ukljuĉiće kaznu zatvora i/ili novĉane kazne koje su dovoljno visoke da sluţe kao mera odvraćanja, dosledno iznosima kazni koje se primenjuju za kriviĉna dela odgovarajuće teţine. U odgovarajućim sluĉajevima, raspoloţive mere će takoĊe ukljuĉivati oduzimanje, zaplenu i uništavanje robe koja vreĊa pravo i svih materijala i pribora koji su se preovlaĊujuće koristili pri izvršenju kriviĉnog dela. Ĉlanice mogu predvideti pokretanje kriviĉnog postupka i kaţnjavanje i u drugim sluĉajevima povrede prava intelektualne svojine, posebno kad se povreda vrši svesno i na komercijalnoj osnovi.
Deo IV: STICANJE I ODRŢAVANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE I POVEZANI INTER PARTES POSTUPCI
Član 62
1. Ĉlanice mogu da zahtevaju, kao uslov za sticanje ili odrţavanje prava intelektualne svojine propisanih u Odeljcima 2 do 6 Dela II, pridrţavanje razumnih postupaka i formalnosti. Takvi postupci i formalnosti moraju da budu dosledni odredbama ovog Sporazuma.
2. Kada je sticanje prava intelektualne svojine uslovljeno dodelom ili registrovanjem prava, ĉlanice će osigurati da postupci za dodelu ili registraciju, u skladu sa suštinskim uslovima sticanja prava, dozvole dodelu ili registraciju prava u razumnom roku kako bi se izbeglo neopravdano skraćivanje perioda zaštite.
3. Ĉlan 4. Pariske konvencije (1967) će se primenjivati, mutatis mutandis, na usluţne ţigove.
4. Postupci vezani za sticanje ili odrţavanje prava intelektualne svojine i, kada zakon ĉlanice predviĊa takve postupke, poništaj u upravnom postupku i inter partes postupci, kao što su osporavanje, poništaj i opoziv, biće zasnovani na opštim principima propisanim u paragrafima 2. i 3. ĉlana 41.
5. Konaĉne upravne odluke donete u bilo kom postupku pomenutom u paragrafu 4. podleţu preispitivanju od strane sudske vlasti ili organa koji je odgovarajući sudskom organu. MeĊutim, neće postojati obaveza da se omogući takvo preispitivanje odluka u sluĉajevima neuspešnog osporavanja ili poništaja u upravnom postupku, pod uslovom da osnovi za takve postupke mogu biti predmet postupka oglašavanja nevaţećim.
Deo V: SPREĈAVANJE SPOROVA I NJIHOVO REŠAVANJE
Član 63: Transparentnost
1. Zakoni i drugi propisi, konaĉne sudske odluke i upravna pravila od opšte primene, koje bilo koja ĉlanica donese, a odnose se na predmet ovog Sporazuma (dostupnost, obim, sticanje, sprovoĊenje i spreĉavanje zloupotrebe prava intelektualne svojine) moraju da se objave, ili u sluĉaju da objavljivanje nije praktiĉno, uĉine dostupnim javnosti, na nacionalnom jeziku, na takav naĉin koji omogućava vladama i titularima prava da se sa njima upoznaju. Sporazumi koji se odnose na predmet ovog Sporazuma koji su na snazi izmeĊu vlade ili vladine agencije ĉlanice i vlade ili vladine agencije druge ĉlanice će se takoĊe objaviti.
2. Ĉlanice će o zakonima i propisima pomenutim u paragrafu 1. upoznati Savet za TRIPS kako bi pomogle tom Savetu pri njegovom razmatranju funkcionisanja ovog Sporazuma. Savet će pokušati da svede na minimum teret ĉlanica u izvršavanju ove obaveze i moţe odluĉiti da se odrekne obaveze direktnog obaveštavanja Saveta o takvim zakonima i drugim propisima ukoliko pregovori sa WIPO o ustanovljenju zajedniĉkog registra koji bi sadrţao te zakone i propise budu uspešni. Savet će takoĊe, s tim u vezi, razmotriti svaku zahtevanu radnju vezanu za saopštenja
koja, u skladu sa obavezama na osnovu ovog Sporazuma, proistiĉu iz odredaba ĉlana 6ter Pariske konvencije (1967).
3. Svaka ĉlanica će na pismeni zahtev druge ĉlanice biti spremna da dostavi informacije pomenute u paragrafu 1. Ona ĉlanica koja ima razloga da veruje da konkretna sudska presuda ili upravna odluka ili bilateralni sporazum iz oblasti prava intelektualne svojine utiĉe na njena prava predviĊena ovim Sporazumom, moţe takoĊe pismeno zahtevati da joj se omogući pristup, ili da
dovoljno detaljno bude informisana o svakoj konkretnoj sudskoj presudi ili upravnoj odluci ili bilateralnom sporazumu.
4. Ništa u paragrafima 1, 2. i 3. ne zahteva od ĉlanica da otkriju poverljive informacije koje bi spreĉavale sprovoĊenje zakona ili na drugi naĉin bile u suprotnosti sa javnim interesom ili štetile legitimne komercijalne interese odreĊenih preduzeća, javnih ili privatnih.
Član 64: Rešavanje sporova
1. Odredbe ĉlanova XXII i XXIII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT 1994), kao što su razraĊene i primenjene u Pogodbi o rešavanju sporova21, primenjivaće se na konsultacije i rešavanje sporova na osnovu ovog Sporazuma, osim ako u njemu nije izriĉito drugaĉije predviĊeno.
2. Taĉke 1(b) i 1(c) ĉlana XXIII GATT-a 1994. neće se primenjivati na rešavanje sporova na osnovu ovog Sporazuma u periodu od pet godina od datuma stupanja na snagu WTO Sporazuma.
3. U toku roka pomenutog u paragrafu 2. Savet za TRIPS će ispitati obim i modalitete za ţalbe tipa predviĊenog na osnovu taĉaka 1(b) i 1(c) ĉlana XXIII GATT-a 1994 uĉinjene shodno ovom Sporazumu, i podneti svoje preporuke Ministarskoj konferenciji na odobrenje. Svaka odluka Ministarske konferencije da odobri takve preporuke ili da produţi rok iz paragrafa 2. biće doneta samo konsenzusom, a odobrene preporuke biće izvršne za sve ĉlanice bez daljeg formalnog postupka prihvatanja.
Deo VI: PRELAZNE ODREDBE
Član 65: Prelazne odredbe
1. U skladu sa odredbama paragrafa 2, 3. i 4. nijedna ĉlanica nije obavezna da primenjuje odredbe ovog Sporazuma pre isteka opšteg perioda od godine dana od dana22 stupanja na snagu WTO Sporazuma.
2. Ona ĉlanica koja je zemlja u razvoju ima pravo da za period od još ĉetiri godine odloţi primenu odredaba ovog Sporazuma, kao što je definisano paragrafom 1. izuzev ĉlanova 3, 4. i 5.
3. Svaka druga ĉlanica koja je u procesu transformacije iz centralno planirane na trţišnu privredu slobodnog preduzetništva i koja preduzima strukturalnu reformu svog sistema intelektualne svojine i suoĉena je sa posebnim problemima u pripremi i sprovoĊenju zakona o intelektualnoj svojini takoĊe moţe koristiti period odlaganja predviĊen u paragrafu 2.
4. U meri u kojoj je ĉlanica, koja je zemlja u razvoju, obavezna na osnovu ovog Sporazuma da proširi patentnu zaštitu proizvoda i na podruĉja tehnike koja se na njenoj teritoriji tako ne štite, na opšti datum primene ovog Sporazuma u toj ĉlanici, kako je definisano u paragrafu 2, ona moţe da odloţi primenu odredaba o patentnoj zaštiti proizvoda iz Odeljka 5 Dela II na takve oblasti tehnike za dodatni period od pet godina.
5. Ona ĉlanica koja iskoristi prelazni period na osnovu paragrafa 1, 2, 3 ili 4 će osigurati da bilo kakve promene u njenim zakonima, drugim propisima i praksi, do kojih doĊe u tom periodu, nemaju za rezultat manji stepen usklaĊenosti sa odredbama ovog Sporazuma.
21 Prim. prev. “Pogodba o pravilma i postupcima za rešavanje sporova” (Understanding on Rules and Procedures Governing the Settlement of Disputes) ĉini Aneks 2 WTO Sporazuma.
22(WIPO primedba) – 1. januar 1995. godine.
Član 66: Najmanje razvijene zemlje članice
1. Imajući u vidu specifiĉne potrebe i zahteve najmanje razvijenih zemalja ĉlanica, njihova ekonomska, finansijska i administrativna ograniĉenja, i njihovu potrebu za fleksibilnošću kod stvaranja odrţive tehnološke osnove, od takvih ĉlanica neće se zahtevati da primenjuju odredbe ovog Sporazuma, osim ĉlanova 3, 4. i 5. u periodu od 10 godina od datuma primene kao što je definisan u paragrafu 1 ĉlana 65. Savet za TRIPS će na osnovu valjano obrazloţenih zahteva najmanje razvijene zemlje ĉlanice odobriti produţavanja ovog perioda.
2. Razvijene zemlje ĉlanice će obezbediti podsticaje preduzećima i institucijama na svojim teritorijama radi unapreĊenja i podsticanja transfera tehnologije u najmanje razvijene zemlje ĉlanice kako bi im se omogućilo da stvore zdravu i odrţivu tehnološku osnovu.
Član 67: Tehnička saradnja
Da bi se olakšalo sprovoĊenje ovog Sporazuma, razvijene zemlje ĉlanice će obezbediti, na zahtev i pod uzajamno dogovorenim uslovima i rokovima, tehniĉku i finansijsku saradnju u korist ĉlanica koje su zemlje u razvoju i najmanje razvijene zemlje. Takva saradnja ukljuĉuje pomoć u pripremi zakona i drugih propisa o zaštiti i sprovoĊenju prava intelektualne svojine kao i o spreĉavanju njihove zloupotrebe, i podršku u vezi sa formiranjem ili jaĉanjem nacionalnih zavoda i agencija od znaĉaja za ovu oblast, ukljuĉujući obuku kadrova.
Deo VII: INSTITUCIONALNA UREĐENJA; ZAVRŠNE ODREDBE
Član 68: Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine
Savet za TRIPS će pratiti funkcionisanje ovog Sporazuma, a posebno da li ĉlanice ispunjavaju svoje obaveze iz Sporazuma i omogućiće ĉlanicama da se konsultuju o pitanjima vezanim za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. On će vršiti i sve druge odgovornosti koje mu ĉlanice prenesu, a posebno će pruţati svaku pomoć koju one od njega traţe u kontekstu postupaka rešavanja sporova. U izvršavanju svojih funkcija Savet za TRIPS moţe da se konsultuje i zahteva informacije od bilo kog izvora koji smatra odgovarajućim. Prilikom konsultacija sa WIPO, Savet će pokušati da uspostavi, u roku od jedne godine od svog prvog sastanka23, odgovarajuće sporazume o saradnji sa telima te Organizacije.
Član 69: MeĎunarodna saradnja
Ĉlanice su saglasne da meĊusobno saraĊuju u cilju eliminisanja iz meĊunarodne trgovine robe kojom se vreĊaju prava intelektualne svojine. U tu svrhu, one će u svojim administracijama ustanoviti jedinice za kontakte i obavestiti o njima, i biće spremne da razmenjuju informacije o trgovini robom koja vreĊa prava. One će, posebno, unapreĊivati razmenu informacija i saradnju izmeĊu carinskih vlasti u odnosu na trgovinu robom sa krivotvorenim ţigom i robom proizvodenom na osnovu nezakonito prisvojenih autorskih dela.
Član 70: Zaštita postojećeg predmeta
1. Iz ovog Sporazuma ne proistiĉu obaveze u pogledu radnji izvršenih pre datuma primene Sporazuma u predmetnoj ĉlanici.
23WIPO primedba – Prvi sastanak Saveta za TRIPS odrţan je 9. marta 1995. godine.
2. Izuzev ako ovim Sporazumom nije drugaĉije propisano, Sporazum nameće obaveze u odnosu na sve predmete koji postoje na dan primene ovog Sporazuma u predmetnoj ĉlanici, i koji su zaštićeni u toj ĉlanici navedenog datuma, ili koji ispunjavaju ili će naknadno ispuniti kriterijume zaštite na osnovu uslova ovog Sporazuma. U odnosu na ovaj paragraf i paragrafe 3 i 4, obaveze koje se tiĉu autorskog prava u odnosu na postojeća dela će se iskljuĉivo odreĊivati na osnovu ĉlana 18. Bernske konvencije (1971), a obaveze u odnosu na prava proizvoĊaĉa fonograma i izvoĊaĉa na postojećim fonogramima će se iskljuĉivo odreĊivati na osnovu ĉlana 18. Bernske konvencije (1971), kako je uĉinjena primenjivom na osnovu paragrafa 6. ĉlana 14. ovog Sporazuma.
3. Ne postoji obaveza za ponovnim uspostavljanjem zaštite na predmetu koji je na datum primene ovog Sporazuma u predmetnoj ĉlanici pao u javni domen.
4. Što se tiĉe dela koja se odnose na specifiĉne objekte koji sadrţe zaštićeni predmet kojim je poĉelo da se vreĊa pravo na osnovu zakonskih odredbi donetih u skladu sa ovim Sporazumom, a koja su zapoĉeta, ili u odnosu na koja je izvršena znaĉajna investicija pre datuma prihvatanja WTO Sporazuma od te ĉlanice, svaka ĉlanica moţe predvideti ograniĉavanje pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju titularu prava u odnosu na dalje vršenje takvih radnji posle datuma primene ovog Sporazuma u toj ĉlanici. U takvim sluĉajevima ĉlanica će, meĊutim, predvideti bar plaćanje praviĉne naknade.
5. Ĉlanica nije obavezna da primenjuje odredbe ĉlana 11. i paragrafa 4. ĉlana 14. u odnosu na originale ili kopije kupljene pre datuma primene ovog Sporazuma u toj ĉlanici.
6. Od ĉlanica se ne zahteva da primenjuju ĉlan 31, ili zahtev iz paragrafa 1. ĉlana 27. da se patentna prava koriste bez diskriminacije u odnosu na oblast tehnologije, na korišćenje bez ovlašćenja titulara prava u sluĉaju da je ovlašćenje za takvo korišćenje dato od ĉlanice vlade pre datuma kada joj je ovaj Sporazum postao poznat.
7. U sluĉaju prava intelektualne svojine za koja je zaštita uslovljena registracijom, dozvoliće se da prijave za zaštitu koje su bile u postupku na dan primene ovog Sporazuma u predmetnoj ĉlanici budu izmenjene tako da zahtevaju svaki veći stepen zaštite predviĊen odredbama ovog Sporazuma. Te izmene i dopune ne ukljuĉuju novi predmet.
8. U sluĉaju da ĉlanica do datuma stupanja na snagu WTO Sporazuma ne uĉini dostupnom patentnu zaštitu za farmaceutske i poljoprivredne hemijske proizvode odgovarajuće njenim obavezama na osnovu ĉlana 27, ta ĉlanica će:
(a) bez obzira na odredbe Dela VI, predvideti od datuma stupanja na snagu WTO Sporazuma naĉine putem kojih se mogu podnositi prijave patenata za takve pronalaske;
(b) primeniti na ove prijave od datuma primene ovog Sporazuma, kriterijume patentibilnosti izloţene u ovom Sporazumu kao da su se ti kriterijumi primenjivali na datum podnošenja prijave u toj ĉlanici, ili gde postoji i gde se zahteva priznanje prava prvenstva, datuma prvenstva prijave; i
(c) obezbediti patentnu zaštitu u skladu sa ovim Sporazumom od priznanja patenta i za preostali period vaţenja patenta, raĉunajući od datuma podnošenja prijave u skladu sa ĉlanom 33. ovog Sporazuma, za one od tih prijava koje ispunjavaju kriterijume zaštite pomenute u taĉki (b).
9. Kada je predmet patentne prijave u ĉlanici proizvod, u skladu sa paragrafom 8 (a), dodeliće se ekskluzivna prava prometa, bez obzira na odredbe Dela VI, za period od 5 godina od sticanja odobrenja za stavljanje robe u promet u toj ĉlanici, ili do priznanja ili odbijanja izdavanja patenta za proizvod u toj ĉlanici, u zavisnosti koji je period kraći, pod uslovom da je nakon stupanja na snagu WTO Sporazuma podnesena patentna prijava ili priznat patent za taj proizvod u drugoj ĉlanici, i da je dobijeno odobrenje za stavljanje robe u promet u toj drugoj ĉlanici.
Član 71: Preispitivanje i izmena
1. Savet za TRIPS će preispitati sprovoĊenje ovog Sporazuma nakon isteka prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 2. ĉlana 65. Savet će, uzevši u obzir iskustvo steĉeno u njegovom sprovoĊenju, izvršiti preispitivanje dve godine nakon tog datuma, i u istim vremenskim razmacima posle toga. Savet moţe takoĊe vršiti preispitivanje u svetlu bilo kakvih relevantnih novih dogaĊaja koji mogu opravdati izmenu ili promenu ovog Sporazuma.
2. Izmene koje sluţe jedino prilagoĊavanju višem stepenu zaštite prava intelektualne svojine postignutom, i koji je na snazi u drugim multilateralnim sporazumima i koje su na osnovu tih sporazuma prihvatile sve ĉlanice WTO mogu da budu upućene Ministarskoj konferencij za delovanje u skladu sa pragrafom 6. ĉlana 10. WTO Sporazuma 24 na osnovu predloga Saveta za TRIPS postignutog konsenzusom.
Član 72: Rezerve
Ne mogu se izjaviti rezerve na bilo koje odredbe ovog Sporazuma bez saglasnosti drugih ĉlanica.
Član 73: Izuzeci iz razloga bezbednosti
Ništa u ovom Sporazumu ne:
(a) zahteva od bilo koje ĉlanice da pruţi bilo kakve informacije ĉije otkrivanje smatra suprotnim svojim bitnim interesima bezbednosti; ili
(b) spreĉava ĉlanicu da preduzima bilo koju akciju koju smatra neophodnom za zaštitu svojih bitnih interesa bezbednosti:
(i) vezanih za fisione materije ili materije iz kojih se one dobijaju;
(ii) vezanih za trgovinu oruţjem, municijom i ratnom opremom i takvom trgovinom drugom robom i materijama koja se obavlja direktno ili indirektno za svrhu snabdevanja vojnih ustanova;
(iii) preduzetih u vreme rata ili u drugim vanrednim situacijama u meĊunarodnim odnosima; ili
(c) spreĉava ĉlanicu da preduzme bilo kakvu akciju na osnovu njenih obaveza iz Povelje Ujedinjenih nacija za odrţavanje meĊunarodnog mira i bezbednosti.
24 (WIPO primedba) – Ova odredba kaţe sledeće: “Ne uzimajući u obzir druge odredbe ovog ĉlana, izmene TRIPS sporazuma koje ispunjavaju zahteve paragrafa 2 ĉlana 71 tog Sporazuma mogu da budu usvojene na Ministarskoj konferenciji bez daljeg formalnog postupka prihvatanja”.
