od 27. juna 1989. godine
Član 1: Članstvo u Madridskoj uniji
Države članice ovog Protokola (u daljem tekstu “države ugovornice”), čak i ako nisu članice Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova revidiranog u Stokholmu 1967. i izmenjenog 1979. (u daljem tekstu “Madridski
(Stokholmski) aranžman”), i organizacije navedene u članu 14.1)b) koje su članice ovog Protokola (u daljem tekstu “organizacije ugovornice”), članice su iste Unije čije su članice i države članice Madridskog (Stokholmskog) aranžmana. U ovom Protokolu izraz “strane ugovornice” označava kako države ugovornice tako i organizacije ugovornice.
Član 2: Obezbeđivanje zaštite preko međunarodnog registrovanja
1) Kada je prijava za registrovanje žiga podneta u Zavodu strane ugovornice ili kada je žig registrovan u registru Zavoda strane ugovornice, lice koje je podnosilac te prijave (u daljem tekstu “osnovna prijava”) ili nosilac prava na taj registrovani žig (u daljem tekstu “osnovna registracija”) može, na osnovu odredaba ovog Protokola, da obezbedi zaštitu žiga na teritoriji strana ugovornica, registrovanjem tog žiga u registru Me đunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu, “međunarodna registracija”, “Međunarodni registar”, “Međunarodni biro” i “Organizacija”), pod uslovom da je:
i) kada je podneta osnovna prijava Zavodu države ugovornice ili kada je izvršena osnovna registracija u tom Zavodu, lice koje je podnosilac te prijave ili nosilac prava na taj registrovani žig pripadnik te države ugovornice, ili ima boravište ili stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovinsko preduzeće u navedenoj državi ugovornici;
ii) kada je osnovna prijava podneta u Zavodu organizacije ugovornice ili kada je izvršena osnovna registracija u tom Zavodu, lice koje je podnosilac te prijave ili nosilac prava na taj registrovani žig pripadnik države članice te organizacije ugovornice ili ima boravište ili stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovinsko preduzeće na teritoriji navedene organizacije ugovornice.
2) Prijava za međunarodno registrovanje (u daljem tekstu “međunarodna prijava”) mora da se podnese Međunarodnom birou posredstvom Zavoda kod koga je podneta osnovna prijava ili gde je izvršena osnovna registracija (u daljem tekstu “Zavod porekla”), zavisno od slučaja.
3) U ovom Protokolu izraz “Zavod” ili “Zavod strane ugovornice” označava zavod koji je nadležan da za račun države ugovornice registruje žigove, a izraz
“žigovi” označava kako robne tako i uslužne žigove.
4) U ovom Protokolu izraz “teritorija strane ugovornice” znači, kada je strana ugovornica – država, teritoriju te države, a kad je Strana ugovornica
međuvladina organizacija, teritoriju na kojoj se primenjuje konstitutivni ugovor te međuvladine organizacije.
Član 3: Međunarodna prijava
1) Svaka međunarodna prijava u smislu ovog Protokola podnosi se na obrascu propisanom Pravilnikom za izvršenje. Zavod porekla potvrđuje da podaci koji su navedeni u međunarodnoj prijavi odgovaraju podacima koji se, u vreme tog potvrđivanja nalazi u osnovnoj prijavi ili osnovnoj registraciji, zavisno od slučaja. Osim toga, navedeni zavod naznačava:
i) u slučaju osnovne prijave, datum i broj te prijave,
ii) u slučaju osnovne registracije, datum i broj te registracije kao i datum i broj prijave iz koje proističe osnovna registracija.
Zavod porekla naznačava i datum međunarodne prijave.
2) Podnosilac prijave mora da naznači proizvode i usluge za koje se traži zaštita i, ako je to moguće, odgovarajuću klasu, odnosno klase, prema klasifikaciji ustanovljenoj Ničanskim aranžmanom o međunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga u cilju registrovanja žigova. Ako podnosilac prijave ovo ne učini, Međunarodni biro klasifikuje proizvode i usluge u odgovarajuće klase po navedenoj klasifikaciji. Naznačenje klasa od strane podnosioca prijave kontroliše Međunarodni biro koji tu kontrolu vrši u saradnji sa zavodom porekla. U slučaju neslaganja između navedenog Zavoda i Međunarodnog biroa, odlučujuće je mišljenje Međunarodnog biroa.
3) Ako podnosilac prijave traži boju kao distinktivan element svog žiga, od njega se zahteva:
i) da to potvrdi i da uz međunarodnu prijavu dostavi izjavu u kojoj se navodi boja ili kombinacija traženih boja;
ii) da priloži uz međunarodnu prijavu primerke tog znaka u boji koji će biti priložen saopštenjima Međunarodnog biroa; broj tih primeraka biće određen Pravilnikom za izvršenje.
4) Međunarodni biro će odmah registrovati žigove prijavljene u skladu sa
članom 2. Međunarodna registracija nosi datum prijema međunarodne prijave od strane Zavoda porekla, pod uslovom da je međunarodna prijava primljena u Međunarodni biro u roku od dva meseca od tog datuma. Ako međunarodna prijava nije primljena u tom roku, međunarodna registracija će nositi datum kada je ta međunarodna prijava primljena u Međunarodni biro. Međunarodni biro obaveštava bez odlaganja zainteresovane Zavode o međunarodnom registrovanju. Žigovi registrovani u Međunarodnom registru objavljuju se u periodičnom službenom glasilu koje izdaje Međunarodni biro na osnovu podataka navedenih u međunarodnoj prijavi.
5) Radi potrebnog objavljivanja žigova koji su registrovani u međunarodnom registru, svaki Zavod prima od Međunarodnog biroa, izvestan broj besplatnih primeraka navedenog glasila i izvestan broj primeraka po sniženoj ceni pod uslovima koje je utvrdila Skupština utvrđena članom 10. (u daljem tekstu “Skupština”). Takva objava će se smatrati dovoljnom za potrebe svih strana
ugovornica, i nije potrebno tražiti nikakvu drugu objavu od nosioca međunarodne registracije.
Član 3bis: Teritorijalno dejstvo
Zaštita koja proističe iz međunarodne registracije proširiće se na svaku stranu ugovornicu samo na zahtev lica koje podnosi međunarodnu prijavu ili koje je nosilac međunarodne registracije. Međutim, takav zahtev se ne može podneti za stranu ugovornicu čiji je Zavod – Zavod porekla.
Član 3ter: Zahtev za “Teritorijalno proširenje”
1) Svaki zahtev za proširenje zaštite, koji proističe iz međunarodne registracije na bilo koju stranu ugovornicu, mora posebno da se navede u međunarodnoj prijavi.
2) Zahtev za teritorijalno proširenje može da se podnese i posle međunarodnog registrovanja. Takav zahtev podnosi se na obrascu propisanom pravilnikom za izvršenje. On će biti odmah upisan od strane Međunarodnog biroa koji će o tom upisu bez odlaganja obavestiti zainteresovani Zavod, odnosno
Zavode. Ovaj upis biće objavljen u periodičnom službenom glasilu Međunarodnog biroa. Ovo teritorijalno proširenje stupa na snagu od dana upisa u Međunarodni registar; ono prestaje da važi po isteku međunarodne registracije na koju se odnosi.
Član 4: Dejstvo međunarodne prijave
1) (a) Od dana registrovanja ili upisa izvršenog u skladu sa odredbama čl. 3
i 3ter, zaštita žigova u svakoj strani ugovornici na koju se odnosi mora biti ista kao i u slučaju kada je žig podnet neposredno Zavodu te strane ugovornice. Ako nijedno odbijanje nije dostavljeno Međunarodnom birou u skladu sa članom 5. (1)
i (2) ili ako je odbijanje dostavljeno u skladu sa navedenim članom kasnije povučeno, zaštita žiga u strani ugovornici na koju se odnosi biće, od navedenog dana, ista kao da je taj žig bio registrovan od strane Zavoda te strane ugovornice.
b) Naznačenje klasa proizvoda i usluga predviđeno članom 3. ne obavezuje strane ugovornice u pogledu određivanja obima zaštita žiga.
2) Svaka međunarodna registracija uživa pravo prvenstva predviđeno
članom 4. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, bez potrebe da se ispune formalnosti propisane u Odeljku D tog člana.
Član 4bis: Zamenjivanje nacionalne ili regionalne registracije međunarodnom registracijom
1) Kada je žig, koji je predmet nacionalne ili regionalne registracije u Zavodu strane ugovornice, takođe i predmet me đunarodne registracije kada su obe registracije upisane na ime istog lica, smatra se da međunarodna registracija zamenjuje nacionalnu ili regionalnu registraciju, bez štete po prava stečena poslednjim registrovanjem, pod uslovom:
i) da se zaštita koja proističe iz međunarodne registracije proširuje na navedenu stranu ugovornicu u smislu člana 3ter(1) ili (2);
ii) da svi proizvodi ili usluge navedeni u nacionalnoj ili regionalnoj registraciji budu navedeni u međunarodnoj registraciji za navedenu stranu ugovornicu;
iii) da takvo proširenje ima dejstvo posle datuma nacionalne ili regionalne registracije.
2) Zavod naveden u stavu 1) dužan je da, na zahtev, upiše u svoj registar međunarodno registrovanje.
Član 5: Odbijanje ili poništaj dejstva međunarodne registracije u odnosu na određene strane ugovornice
1) Kada zakonodavstvo koje se primenjuje to dopušta, Zavod strane ugovornice koji je obavešten od strane Međunarodnog biroa o proširenju zaštite na osnovu međunarodnog registrovanja na tu stranu ugovornicu u smislu
članova 3ter 1) ili 2), može da izjavi u obaveštenju o odbijanju da se ne može priznati zaštita u toj strani ugovornici za žig koji je predmet takvog proširenja. Takvo odbijanje može se zasnovati samo na razlozima koji se primenjuju, u smislu Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, u slučaju žiga koji je podnet neposredno Zavodu koji saopštava odbijanje. Međutim, zaštita ne može da se odbije, ni delimično, samo iz razloga što zakon koji se primenjuje dozvoljava registrovanje samo u ograničenom broju proizvoda i usluga.
2) (a) Svaki Zavod koji želi da se koristi tim pravom obavestiće o svom odbijanju Međunarodni biro, navodeći sve razloge u roku predviđenom zakonom koji se primenjuje u tom Zavodu a najkasnije, izuzev u slučajevima predviđenim tač. b) i c), pre isteka roka od godinu dana od dana kada je obaveštenje o proširenju navedeno u stavu 1) poslato Zavodu od strane Međunarodnog biroa.
b) Bez obzira na tačku a), svaka strana ugovornica može da izjavi da se za međunarodne registracije izvršene u skladu sa ovim Protokolom, rok od godinu dana naveden u tački a) zamenjuje sa 18 meseci.
c) U takvoj izjavi može takođe da se navede da, kada se zaštita odbija zbog izjavljenog prigovora na zaštitu, obaveštenje o takvom odbijanju može da bude upućeno Međunarodnom birou od strane Zavoda navedene strane ugovornice po isteku roka od 18 meseci. Taj Zavod može da, u odnosu na datu međunarodnu registraciju, obavesti o odbijanju zaštite po isteku roka od 18 meseci, ali samo ako je:
i) pre isteka roka od 18 meseci, obavestio Međunarodni biro o mogućnosti da se postupak po prigovoru pokrene posle isteka roka od 18 meseci, i
ii) ako je obaveštenje o odbijanju zasnovano na prigovoru učinjeno u roku koji nije duži od sedam meseci od dana kada počinje rok za prigovor; ako rok za prigovor ističe pre roka od sedam meseci, obaveštenje mora da se učini u roku od mesec dana od isteka roka za prigovor.
d) Svaka izjava u smislu tač. b) ili c) može da se podnese u instrumentima navedenim u članu 14. 2), a dan stupanja izjave na snagu je isti kao i dana stupanja na snagu ovog Protokola za države ili međudržavne organizacije koje
su podnele izjavu. Takva izjava može da se podnese i kasnije u kom slučaju izjava proizvodi pravno dejstvo tri meseca posle prijema od strane Generalnog direktora Organizacije (u daljem tekstu “generalni direktor”) ili bilo kog kasnijeg datuma nazna čenog u izjavi u odnosu na bilo koju međunarodnu organizaciju čiji je datum isti ili kasniji od dana stupanja ove izjave na snagu.
e) Po isteku perioda od 10 godina od stupanja Protokola na snagu, Skupština će ispitati delovanje sistema ustanovljenog tač. a) do d). Stoga odredbe navedenih tačaka moći će da se menjaju na osnovu jednoglasne odluke
Skupštine.
3) Međunarodni biro će, bez odlaganja, dostaviti jednu od kopija obaveštenja o odbijanju nosiocu međunarodne registracije. Pomenuti nosilac će imati iste pravne lekove kao i da je on žig neposredno podneo Zavodu koji je podneo izjavu o njegovom odbijanju. Kada Međunarodni biro bude primio informacije u smislu stava 2. c) i), on će, bez odlaganja, dostaviti tu informaciju nosiocu međunarodne registracije.
4) Razloge za odbijanje žiga Međunarodni biro će dostaviti zainteresovanim licima koja to budu tražila.
5) Svaki Zavod koji nije obavestio Međunarodni biro, u vezi sa datom međunarodnom registracijom, o privremenom ili konačnom odbijanju u skladu sa st. 1) i 2), gubi pravo predviđeno stavom 1) u pogledu te međunarodne registracije.
6) Poništaj dejstava međunarodne registracije od strane nadležnih organa strane ugovornice, na teritoriji te strane ugovornice, ne može se izvršiti a da nosilac te međunarodne registracije nije blagovremeno dobio mogućnost da brani svoja prava. Međunarodni biro se obaveštava o poništaju.
Član 5bis: Podnošenje dokaza o legitimnosti korišćenja izvesnih elemenata žiga
Podnošenje dokaza o legitimnosti koriš ćenja izvesnih elemenata sadržanih u žigu, kao što su plemićki grbovi, štitovi, portreti, obeležja, titule, trgovačka imena, imena lica koje nije podnosilac prijave ili drugi zapisi koje bi Zavod strana ugovornica mogla da zahtevaju, biće izuzeti od bilo kakve legalizacije kao i od bilo kakvog potvrđivanja koje nije od Zavoda porekla.
Član 5ter: Kopije upisa u međunarodni registar; prethodno ispitivanje; izvod iz Međunarodnog registra
1) Međunarodni biro će izdati svakom licu koje to traži, uz plaćanje takse propisane Pravilnikom, kopiju upisa u Međunarodni registar koja se odnosi na određeni žig.
2) Međunarodni biro takođe može po izvršenom plaćanju, da izvrši prethodno ispitivanje među žigovima koji su predmet međunarodne registracije.
3) Izvodi iz Međunarodnog registra koji se traže da bi se uputili nekoj od strana ugovornica biće izuzeti od svake legalizacije.
Član 6: Period važenja međunarodne registracije; zavisnost i nezavisnost međunarodne registracije
1) Registracija žiga u Međunarodnom birou važi deset godina, uz mogućnost produženja pod uslovima navedenim u članu 7.
2) Po isteku perioda od pet godina od dana međunarodnog registrovanja, ta registracija postaje nezavisna u odnosu na osnovnu prijavu ili registraciju koja iz nje proističe ili u odnosu na osnovnu registraciju, zavisno od slučaja, u skladu sa sledećim odredbama.
(3) Zaštita koja proizlazi iz međunarodne registracije, bez obzira da li je predmet prenosa prava, ne može dalje da se ostvaruje ako je, pre isteka pet godina od datuma međunarodne registracije, osnovna prijava ili registracija na osnovu nje, ili osnovna registracija, zavisno od slučaja, povučena, ako se od nje odustalo ili je predmet konačne odluke o odbacivanju, odbijanju, prestanku ili poništaju, za sve ili samo neke proizvode i usluge navedene u međunarodnoj prijavi. Ovo se primenjuje i ako:
i) žalba protiv odluke o odbijanju osnovne prijave;
ii) tužba kojom se zahteva povlačenje osnovne prijave ili odustanak, prestanak ili poništaj registracije koja proističe iz osnovne prijave ili osnovne registracije, ili
iii) prigovor uz osnovnu prijavu,
posle isteka roka od pet godina dovede do konačne odluke o odbacivanju, odbijanju, prestanku ili poništaju ili odluke o povlačenju osnovne prijave ili registracije na osnovu nje ili osnovne registracije, zavisno od slučaja, pod uslovom da su takva žalba, tužba ili prigovor podneti pre isteka navedenog perioda. Isto se primenjuje i ako je osnovna prijava povučena ili kod odricanja od registracije, po isteku perioda od pet godina, pod uslovom da je u vreme povlačenja ili odricanja, ta prijava ili registracija predmet postupka navedenog u tački i), ii) ili iii) i da je taj postupak započeo pre isteka tog perioda.
4) Zavod porekla će, kao što je propisano Pravilnikom, da obavesti Međunarodni biro o činjenicama i odlukama relevantnim u smislu stava 3), a Međunarodni biro ć e, kao što je propisano Pravilnikom, da obavesti zainteresovane strane i to objavi na odgovarajući način. Zavod porekla će, kada je to moguće, zahtevati od Međunarodnog biroa, da poništi međunarodnu registraciju, u obimu koji smatra potrebnim, a Međunarodni biro će postupiti shodno tome.
Član 7: Obnavljanje međunarodne registracije
1) Svaka međunarodna registracija može da se obnovi za period od 10 godina od isteka prethodnog perioda samim plaćanjem osnovne takse i, u smislu člana 8 (7), dopunskih i dodatnih taksi predviđenih članom 8. 2).
2) Objavljivanje ne dovodi ni do kakve promene međunarodne registracije imajući u vidu njeno poslednje stanje.
3) Šest meseci pre isteka perioda zaštite, Međunarodni biro će, slanjem zvaničnog obaveštenja, podsetiti nosioca međunarodne registracije i njegovog pomoćnika, ako ga ima, o tačnom datumu isteka prava.
4) Na osnovu plaćanja doplate predviđene Pravilnikom, biće odobren dodatni rok od šest meseci za obnavljanje međunarodne organizacije.
Član 8: Takse za međunarodnu prijavu i registraciju
1) Zavod porekla može da odredi, po sopstvenom diskrecionom pravu, i da sakupi u svoju korist, taksu koju može da traži od podnosioca prijave za međunarodno registrovanje ili od nosioca međunarodne registracije u vezi sa podnošenjem međunarodne prijave ili sa obnavljanjem međunarodne registracije.
2) Za registraciju međunarodnog žiga u Međunarodnom birou mora unapred da se uplati međunarodna taksa koja, u skladu sa odredbama stava 7.
a) sadrži:
i) osnovnu taksu;
ii) dopunsku taksu za svaku klasu međunarodne klasifikacije preko treće klase u koje će biti svrstane, proizvodi i usluge na koje se primenjuje navedeni žig;
iii) dodatnu taksu za svaki zahtev za proširenje zaštite u smislu člana 3ter.
3) Međutim, dopunska taksa predviđena stavom 2) ii) može, bez posledica po datum međunarodnog registrovanja, da se plati u periodu propisanom
Pravilnikom ako je broj klasa proizvoda i usluga određen ili osporen od strane
Međunarodnog biroa. Ako, po isteku navedenog roka, nije plaćena dopunska taksa ili ako podnosilac prijave nije smanjio listu proizvoda i usluga na zahtevani obim, smatra se da je međunarodna prijava napuštena.
4) Godišnji prihod od različitih uplata po osnovu međunarodnog registrovanja, uz izuzetak uplata od taksi navedenih u stavu 2) ii) i iii), deli se podjednako među stranama ugovornicama od strane Međunarodnog biroa, posle odbijanja troškova i tereta neophodnih za primenu ovog Protokola.
5) Iznos dobijen iz dopunskih taksi predviđenih u stavu 2) ii) podeliće se, po isteku svake godine, među zainteresovanim stranama ugovornicama srazmerno broju žigova za čiju su zaštitu podneti zahtevi tokom te godine, a ovaj broj se množi u slučaju strane ugovornice koja vrši ispitivanje koeficijentom koji je određen u Pravilniku.
6) Iznos dobijen iz dodatnih taksi predviđenih stavom 2) iii) podeliće se po istim pravilima kao što su ona predviđena stavom 5).
7) a) Svaka strana ugovornica može da izjavi, u pogledu svake međunarodne registracije u kojoj je navedena u smislu člana 3ter, kao i u pogledu obnavljanja takve međunarodne registracije, da želi da prima, umesto udela u prihodima po osnovu dopunskih i dodatnih taksi, taksu (u daljem tekstu
“pojedinačnu taksu”) čiji je iznos naznačen u izjavi, i koji može da izmeni u daljim deklaracijama, ali koji ne može da bude viši od odgovarajućeg iznosa koji bi bio navedeni Zavod strane ugovornice imao pravo da primi od podnosioca prijave za
desetogodišnju registraciju, ili od nosioca registracije za obnavljanje registracije u trajanju od deset godina, za žig upisan u registar neposredno kod tog Zavoda, a navedena svota se umanjuje za iznos troškova međunarodnog postupka. Kada se plaća takva pojedinačna taksa
i) ne plaća se dodatna taksa predviđena stavom 2) ii) ako su samo strane ugovornice koje su priložile izjave u smislu ovog stava navedene prema članu 3ter ,i
ii) ne plaća se dopunska taksa u smislu stava 2) iii) za bilo koju stranu ugovornicu koja je u smislu ove tačke priložila izjavu.
b) Svaka izjava u smislu tačke a) može biti učinjena instrumentima predviđenim u smislu čl. 14. 2), a dan kada izjava proizvodi pravno dejstvo je isti kao dan stupanja na snagu ovog Protokola u odnosu na državu ili međunarodnu organizaciju koja je podnela izjavu. Takva izjava može i kasnije da bude podneta, u kom slučaju proizvodi pravno dejstvo tri meseca posle prijema od strane Generalnog direktora, ili nekog kasnijeg datuma koji je naveden u izjavi u odnosu na međunarodnu registraciju čiji je datum isti kao i datum kada izjava proizvodi pravno dejstvo ili kasniji od tog datuma.
Član 9: Upis promene nosioca prava međunarodne registracije
Na zahtev lica na čije ime je upisana međunarodna registracija ili na zahtev zainteresovanog Zavoda koji je podnet po službenoj dužnosti, ili na zahtev zainteresovanog lica, Međunarodni biro upisuje u međunarodni registar svaku promenu nosioca prava te registracije, za sve ili neke strane ugovornice na čijim teritorijama ta registracija proizvodi pravno dejstvo i za sve ili za neke proizvode ili usluge navedene u registraciji, pod uslovom da je novi nosilac prava lice koje, u smislu člana 2. 1), ima pravo da podnosi međunarodne prijave.
Član 9bis: Upis izvesnih podataka u vezi međunarodne registracije
Međunarodni biro će da upiše u međunarodni registar
i) svaku promenu imena ili adrese nosioca međunarodne registracije;
ii) imenovanje punomoćnika nosioca međunarodne registracije i sve druge relevantne činjenice u vezi tog punomoćnika;
iii) svako ograničenje, u odnosu na sve ili samo na neke države ugovornice, proizvoda ili usluga navedenih u međunarodnoj registraciji;
iv) svako odricanje, prestanak ili poništaj međunarodne registracije za sve ili samo za neke države ugovornice;
v) sve druge relevantne činjenice, navedene u Pravilniku, u vezi prava na žig koji je predmet međunarodne registracije.
Član 9ter: Takse za izvesne upise u Registar
Svaki upis u smislu člana 9 ili 9bis podložan je plaćanju takse.
Član 9quater: Zajednički zavod za nekoliko država ugovornica
1) Ako se nekoliko država ugovornica sporazume da će ujednačiti svoje domaće zakonodavstvo u oblasti žigova oni mogu da obaveste Generalnog direktora
i) da će zajednički Zavod zameniti pojedinačne nacionalne Zavode svake od njih, i
ii) da će se celina njihovih zajedničkih teritorija smatrati jedinstvenom državom u svrhe primene svih ili dela odredbi koje prethode ovom članu kao i odredbe članova 9quinquies i 9sexies.
2) takvo obaveštenje stupa na snagu po isteku tri meseca od dana kada Generalni direktor pošalje o tome saopštenje drugim stranama ugovornicama.
Član 9quinquies: Pretvaranje međunarodne registracije u nacionalnu ili regionalnu prijavu
Kada, u slučaju prestanka međunarodne registracije na zahtev Zavoda porekla, u smislu člana 6. 4), za sve ili samo za neke proizvode ili usluge navedene u registraciji, lice koje je bilo nosilac međunarodne registracije podnese prijavu za registrovanje istog žiga Zavodu bilo koje strane ugovornice na teritoriji gde je međunarodna registracija proizvodila pravno dejstvo, ta prijava će se smatrati kao da je podneta na dan međunarodnog registrovanja u smislu člana 3. 4) ili na dan upisa teritorijalnog proširenja u smislu člana 3ter 2) i, ako je međunarodna registracija uživala pravo prvenstva, uživaće isto pravo prvenstva pod uslovom
i) da je ta prijava podneta u roku od tri meseca od dana prestanka međunarodne registracije;
– ii) da su proizvode ili usluge nabrojane u prijavi u potpunosti obuhvaćene listom proizvoda i usluga sadržanom u međunarodnoj registraciji o odnosu na tu stranu ugovornicu, i
iii) da takva prijava ispunjava sve zahteve iz zakonodavstva koje se primenjuju, uključujući i one koji se tiču taksi.
Član 9sexies: Zaštita Madridskog (Stokholmskog) aranžmana
1) Kada, s obzirom na datu međunarodnu prijavu ili datu međunarodnu registraciju, Zavod porekla jeste Zavod države koja je strana i ovog Protokola i Madridskog (Stokholmskog) aranžmana, odredbe ovog Protokola ne proizvode pravno dejstvo na teritoriji bilo koje države koja je strana i ovog Protokola i Madridskog (Stokholmskog) aranžmana.
2) Skupština može, na osnovu tročetvrtinske većine, da opozove stav 1), ili da ograniči obim stava 1), po isteku perioda od deset dana, od datuma stupanja ovog Protokola na snagu, ali ne pre isteka pet godina od datuma kada je većina država članica Madridskog (Stokholmskog) aranžmana postala članica
Madridskog Protokola. Samo one države koje su članice navedenog Aranžmana
i ovog Protokola imaju pravo glasa da učestvuju u glasanju Skupštine.
Član 10: Skupština
1) a) Strane ugovornice su članice iste Skupštine kao i države članice Madridskog (Stokholmskog) aranžmana.
b) Svaku stranu ugovornicu u Skupštini predstavlja jedan delegat kome mogu da pomažu drugi delegati, savetnici i stručnjaci.
c) Troškove svake delegacije snosi strana ugovornica koja je imenovala tu delegaciju, izuzev putnih troškova i dnevnica za po jednog delegata iz svake države ugovornice, koji se isplaćuju iz fondova Unije.
2) Skupština, pored funkcije koju vrši na osnovu Madridskog (Stokholmskog) aranžmana,
i) razmatra sva pitanja vezana za primenu ovog Protokola;
ii) daje uputstva Međunarodnom birou u vezi pripreme konferencije za reviziju ovog Protokola, uzimajući u obzir primedbe države članica Unije koje nisu
članice ovog Protokola;
iii) usvaja i menja odredbe Pravilnika u vezi primene ovog Protokola; iv) izvršava druge funkcije koje odgovaraju odredbama ovog Protokola.
3) a) Svaka strana ugovornica ima po jedan glas u Skupštini. Po pitanjima koja se tiču samo Madridskog (Stokholmskog) aranžmana, države ugovornice koje nisu strane navedenog Aranžmana nemaju pravo glasa, dok u pitanjima koja se tiču samo strana ugovornica, samo ove druge imaju pravo glasa.
b) Polovina članova Skupštine koji imaju pravo glasa po datom pitanju čini kvorum u cilju glasanja po tom pitanju.
c) Bez obzira na odredbe tačke b), ako je, na zasedanju, broj članova
Skupštine koji imaju pravo glasa po datom pitanju manji od jedne polovine, a čini većinu od jedne trećine članova skupštine koji imaju pravo glasa po tom pitanju,
Skupština može da donosi odluke, ali uz izuzetak odluka po pitanju postupka koje postaju pravosnažne samo ako su ispunjeni dalje navedeni uslovi. Međunarodni biro saopštava te odluke članovima Skupštine koji imaju pravo glasa po navedenom pitanju koji nisu bili prisutni i poziva ih da se pismeno izjasne tako što će glasati ili se uzdržati od glasanja u roku od tri meseca od datuma slanja saopštenja. Ako, po isteku tog roka, broj članova koji su ovako glasali ili se uzdržali od glasanja dopuni broj članova koji je nedostajao da bi se postigao kvorum na takvom zasedanju, te odluke proizvode pravno dejstvo pod uslovom da se istovremeno dobije tražena većina.
d) Izuzev odredbi članova 5. 2) e), 9sexies 2), 12 i 13. 2), odluke Skupštine
će zahtevati dvotrećinsku većinu glasova.
e) Uzdržani se ne broje kao glasovi.
f) Delegat može da predstavlja i da glasa samo u ime jednog člana Skupštine.
4) Pored sastanka na redovnim i vanrednim zasedanjima, kako je predviđeno Madridskim (Stokholmskim) aranžmanom, Skupština se sastaje na vanrednim zasedanjima po pozivu Generalnog direktora, na zahtev jedne
četvrtine članova Slupštine koji imaju pravo da glasaju po pitanjima predloženim da se uključe u dnevni red zasedanja. Dnevni red takvog vanrednog zasedanja priprema Generalni direktor.
Član 11: Međunarodni biro
1) Poslove koji se odnose na međunarodno registrovanje u skladu sa ovim Protokolom, kao i druge administrativne poslove u skladu sa ovim Protokolom obavlja Međunarodni biro.
2) a) Međunarodni biro, u skladu sa uputstvima dobijenim od Skupštine, priprema konferencije za reviziju ovog Protokola.
b) Međunarodni biro može da konsultuje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije u vezi priprema takvih konferencija za reviziju.
c) Generalni direktor i lica koja je on naznačio uzimaju učešća, bez prava glasa, u diskusijama na takvim konferencijama za reviziju.
d) Međunarodni biro obavlja sve druge poslove u vezi sa ovim Protokolom koji su mu dodeljeni.
Član 12: Finansiranje
Dokle god su strane ugovornice zainteresovane, finansiranje unije reguliše se istim odredbama kao što su odredbe člana 12. Madridskog (Stokholmskog) aranžmana, pod uslovom da se pozivanje na član 8. tog Aranžmana tumači kao pozivanje na član 8. ovog Protokola. Štaviše, u smislu člana 12. 6) b) navedenog Aranžmana, Organizacije ugovornice smatraće se, uz izuzetak suprotne jednoglasne odluke Skupštine, kao da pripadaju kontribucionoj klasi I (jedan) u smislu Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
Član 13: Izmene izvesnih članova Protokola
1) Predloge za izmene čl. 10, 11, 12. i ovog člana, može da podnese svaka strana ugovornica ili Generalni direktor. O takvim predlozima, Generalni direktor izveštava strane ugovornice najmanje šest meseci pre nego što se o njima raspravlja na Skupštini.
2) Izmene članova koji su navedeni u stavu 1) mora da usvoji Skupština. Usvajanje zahteva tročetvrtinsku većinu glasova; međutim, svaka izmena člana
- i ovog stava, zahteva većinu od četiri petine glasova.
3) Svaka izmena članova navedenih u stavu 1) stupa na snagu mesec dana pošto pismeno obaveštenje o prihvatanju, prema dejstvu u skladu sa odgovarajućom ustavnom procedurom primi Generalni direktor iz tri četvrtine svih država i međuvladinih organizacija koje su u vreme usvajanja izmena bile članice Skupštine i imale pravo glasa o izmeni. Svaka izmena navedenih članova koje se ovamo prihvate, obavezuju sve države i međuvladine organizacije koje su strane ugovornice u vreme kada izmene stupaju na snagu ili koje postaju strane ugovornice nekog kasnijeg datuma.
Član 14: Postanak članice Protokola; Stupanje na snagu
1) a) Svaka država članica Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine može da postane članica ovog Protokola.
b) Štaviše, svaka me đuvladina organizacija može takođe da postane i članica ovog Protokola kada su ispunjeni sledeći uslovi:
i) bar jedna država članica te organizacije je strana Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine;
ii) ta organizacija ima regionalni zavod u cilju registrovanja žigova koji je nadležan na teritoriji te organizacije, pod uslovom da o tom Zavodu nije izdato saopštenje u smislu člana 9quater.
2) Svaka država ili organizacija navedena u stavu 1) može da potpiše ovaj Protokol. Svaka takva država ili organizacija može, ako je potpisala navedeni Protokol, da deponuje instrument ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja ovog
Protokola, ili ako nije potpisala ovaj Protokol, da deponuje instrumente pristupanja ovom Protokolu.
3) Instrumenti navedeni u stavu 2) deponuju se kod Generalnog direktora.
4) a) Ovaj Protokol stupa na snagu tri meseca posle deponovanja četiri instrumenta ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja ovog Protokola, pod uslovom da je bar jedan od tih instrumenata deponovala država strana Madridskog
(Stokholmskog) aranžmana i da je bar jedan od tih instrumenata deponovala država koja nije strana Madridskog (Stokholmskog) aranžmana ili neka od organizacija navedenih u stavu 1) b).
b) Imajući u vidu i svaku drugu državu ili organizaciju navedenu u stavu 1), ovaj Protokol stupa na snagu tri meseca posle datuma kada se o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju obavesti Generalni direktor.
5) Svaka država ili organizacija navedena u stavu 1) može, prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja ovom protokolu da izjavi da zaštita koja proističe iz bilo koje međunarodne registracije koja ima dejstva na osnovu ovog Protokola pre dana stupanja na snagu ovog Protokola u odnosu na nju, ne može biti proširena na nju.
Član 15: Otkaz
1) Ovaj Protokol ostaje na snazi neograničeno vreme.
2) Svaka strana ugovornica može da otkaže ovaj Protokol slanjem obaveštenja Generalnom direktoru.
3) Otkaz ugovora stupa na snagu godinu dana pošto je Generalni direktor primio obaveštenje.
4) Mogućnošću otkaza Ugovora predviđenom ovim članom ne može da se koristi strana ugovornica pre isteka pet godina od datuma kada je Protokol stupio na snagu u toj zemlji ugovornici.
5) a) Kada je žig koji je predmet međunarodne registracije na snazi u državi ili međuvladinoj organizaciji koja otkazuje ovaj Protokol, na datum kada otkaz stupa na snagu, nosilac takve registracije može da podnese prijavu za registrovanje tog istog žiga u Zavodu te države ili te organizacije koja otkazuje
ugovor, koji će se smatrati kao da je bio podnet na dan me đunarodnog registrovanja u smislu člana 3ter 2), a ako međunarodna registracija uživa pravo prvenstva, uživa isto pravo prvenstva, pod uslovom
i) da je takva prijava podneta u roku od dve godine od dana kada je otkaz stupio na snagu;
ii) da proizvodi i usluge navedene u prijavi budu u potpunosti obuhvaćene listom proizvoda i usluga sadržanoj u međunarodnoj registraciji za državu ili međuvladinu organizaciju koja vrši otkaz, i
iii) da takva prijava ispunjava sve zahteve zakonodavstva koje se primenjuju, uključujući i one koje se odnose na takse.
b) Odredbe tačke a) primenjuju se i na svaki žig koji je predmet međunarodne prijave koja proizvodi pravno dejstvo u stranama ugovornicama koje nisu države ili međuvladine organizacije koja vrši otkaz na dan kada otkaz stupa na snagu i čiji nosilac prava, zbog tog otkaza nema pravo da podnese međunarodnu prijavu u smislu člana 2. 1).
Član 16: Potpis, jezici, funkcije depozitara
1) a) Ovaj Protokol potpisuje se u jednom primerku na engleskom, francuskom i španskom jeziku i deponuje se kod Generalnog direktora kada više nije otvoren za potpisivanje u Madridu. Tekstovi na tri jezika smatraju se podjednako autentičnim.
b) Zvanični tekst ovog Protokola uspostavlja Generalni direktor posle konsultacija sa zainteresovanim vladama i organizacijama, na arapskom, kineskom, nemačkom, italijanskom, japanskom, portugalskom i ruskom jeziku i na svim drugim jezicima koje Skupština može da odredi.
2) Ovaj Protokol ostaje otvoren za potpisivanje u Madridu do 31. decembra
1989.
3) Generalni direktor mora da pošalje dva primerka potpisanih tekstova ovog Protokola, overena od Vlade Španije, svim državama i međuvladinom organizacijama koje mogu da postanu članice ovog Protokola.
4) Generalni direktor registruje ovaj Protokol u Sekretarijatu Ujedinjenih
nacija.
5) Generalni direktor obaveštava sve državne i međunarodne organizacije koje mogu da postanu ili su već postale članice ovog Protokola potpisivanjem, deponovanjem instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, o stupanju na snagu ovog Protokola i o svim izmenama u vezi sa tim, i šalje sva obaveštenja o otkazu i sve deklaracije predviđene ovim Protokolom.
Protokol uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova
i) Protocol Relating to the Madrid Agreement Concerning the International Registration of Marks
ii) Protocole relatif a l’Arrangement de Madrid concernant l’enregistrement international des marques
Protokol su ratifikovale 32 države (Belgija, Velika Britanija, Gruzija, Danska, Island, Jugoslavija, Kenija, Kina, Koreja (NDR), Kuba, Litvanija, Lihtenštajn, Luksemburg, Mađarska, Monako, Mozambik, Moldavija, Nemačka, Norveška,
Poljska, Portugalija, Rumunija, Ruska Federacija, Slovačka, Slovenija, Finska, Francuska, Holandija, Češka Republika, Švajcarska, Švedska i Španija).
Jugoslavija je članica Protokola od 17. februara 1998. godine. Protokol je objavljen na srpskom i francuskom jeziku u “Službenom listu SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 2/97.
