HAŠKI SPORAZUM
O MEĐUNARODNOM PRIJAVLJIVANJU INDUSTRIJSKIH UZORAKA I MODELA (HAŠKI DOKUMENT OD 28. NOVEMBRA 1960. GODINE)
Član 1
1) Države ugovornice obrazuju posebnu uniju za međunarodno prijavljivanje industrijskih uzoraka i modela.
2) Samo države članice Međunarodne unije za zaštitu industrijske svojine mogu biti stranke u ovom sporazumu.
Član 2
U smislu ovog sporazuma, smatra se kao:
“Sporazum iz 1925”, Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela od 6. novembra 1925. godine,
“Sporazum iz 1934”, Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela od 6. novembra 1925. godine, revidiran u Londonu 2. juna 1934,
“Ovaj sporazum”, Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela, onakav kakav proizlazi iz ovog akta,
“Pravilnik”, Pravilnik o izvršenju ovog sporazuma,
“Međunarodni biro”, Biro Međunarodne unije za zaštitu industrijske svojine,
“međunarodna prijava”, prijava podneta kod Međunarodnog biroa,
“nacionalna prijava”, prijava podneta kod nacionalne uprave države ugovornice,
“višestruka prijava”, prijava koja sadrži više uzoraka ili modela,
“država porekla međunarodne prijave”, država ugovornica u kojoj prijavilac ima stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovačko preduzeće ili, ako prijavilac ima takva preduzeća u više država ugovornica, ona država ugovornica koju je on naznačio u svojoj prijavi, ako nema takvo preduzeće u jednoj državi ugovornici, država ugovornica u kojoj ima svoj domicil, ako nema domicil u državi ugovornici, država ugovornica čiji je pripadnik,
“država koja vrši ispitivanje novosti”, država čije nacionalno zakonodavstvo predviđa sistem koji sadrži rešenje i prethodni postupak po službenoj dužnosti, koje vrši njena nacionalna uprava, a odnosi se na novost svih prijavljenih uzoraka i modela.
Član 3
Pripadnici država ugovornica ili lica koja su, mada nisu pripadnici jedne od tih država, domicilirana ili imaju stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovačko preduzeće na teritoriji jedne od tih država, mogu podnositi prijave uzoraka i modela kod Međunarodnog biroa.
Član 4
1) Podnošenje međunarodne prijave može biti izvršeno kod Međunarodnog biroa.
1o direktno ili
2o posredstvom nacionalne uprave države članice ako to dozvoljava zakonodavstvo te države.
2) Nacionalno zakonodavstvo svake države ugovornice može zahtevati da svaka međunarodna prijava za koju je ta država smatrana državom porekla bude izvršena preko njene nacionalne uprave. Nepoštovanje tog propisa ne utiče na dejstvo međunarodne prijave u drugim državama ugovornicama.
Član 5
1) Međunarodna prijava sadrži zahtev, jednu ili više fotografija ili drugih grafičkih prikaza uzorka ili modela i takse predviđene Pravilnikom.
2) Zahtev sadrži:
1o spisak država ugovornica u kojima prijavilac traži zaštitu po osnovu međunarodne prijave,
2o naznaku jednog ili više predmeta na koje uzorak ili model treba da budu primenjeni,
3o ako prijavilac želi da koristi pravo prvenstva iz člana 9, naznačenje datuma, države i broja prijave na koje se zasniva pravo prvenstva,
4o ostala obaveštenja predviđena Pravilnikom.
3) a) Prijava može pored ostalog da sadrži:
1o kratak opis karakterističnih elemenata uzorka ili modela,
2o izjavu o stvarnom autoru uzorka ili modela sa naznačenjem njegovog imena,
3o zahtev da se odgodi objava u smislu člana 6, stav 4).
b) Primerci ili makete predmeta na kome je primenjen uzorak ili model mogu takođe biti priloženi uz zahtev.
4) Višestruka prijava može da sadrži više uzoraka ili modela namenjenih da budu primenjeni na predmete svrstane u istoj klasi Međunarodne klasifikacije uzoraka ili modela iz člana 21. stav 2), broj 4o.
Član 6
1) Međunarodni biro vodi Međunarodni registar modela i uzoraka i vrši registrovanje međunarodnih prijava.
2) Smatra se da je međunarodna prijava podneta na dan kada je Međunarodni biro primio uredan zahtev, takse koje se plaćaju sa zahtevom i jednu ili više fotografija ili grafičke prikaze uzoraka ili modela ili, ako nisu primljeni u isto vreme, na dan kada je ova poslednja formalna obaveza izvršena. Registracija nosi isti datum.
3) a) O svakoj međunarodnoj prijavi Međunarodni biro objavljuje u svom povremenom glasilu:
1o reprodukcije u crno-beloj tehnici ili, na traženje prijavioca, reprodukcije u boji, fotografije ili druge grafičke prikaze koji su podneti,
2o datum podnošenja međunarodne prijave,
3o obaveštenja predviđena Pravilnikom.
b) Međunarodni biro dužan je da pošalje, u najkraćem roku, svoje povremeno glasilo međunarodnim upravama.
4) a) Objava naznačena u stavu 3) slovo a) na traženje prijavioca može biti odgođena za period koji ovaj traži. Ovaj period ne može biti duži od roka od 12 meseci računajući od dana podnošenja međunarodne prijave. Ipak, ako je traženo priznanje prava prvenstva, datum od koga se računa ovaj period je datum prava prvenstva.
b) U periodu iz slova a) gore, prijavilac može, u svakom momentu, zahtevati hitnu objavu ili povući svoju prijavu. Povlačenje prijave može biti ograničeno na samo jednu ili više država ugovornica i, u slučaju višestrukog prijavljivanja, na jedan broj uzoraka ili modela sadržanih u toj prijavi.
c) Ako prijavilac u propisanom roku ne plati takse koje je dužan da plati pre isteka perioda iz slova a) gore, Međunarodni biro briše prijavu i ne vrši objavu iz stava 3), slovo a).
d) Do isteka perioda naznačenog u slovu a) gore, Međunarodni biro čuva u tajnosti registraciju prijave za koju je traženo odlaganje objave i javnost ne može imati uvid ni u kakav dokument ili predmet koji se odnosi na predmetnu prijavu. Ove odredbe se primenjuju bez ograničenja u trajanju, ako je prijavilac povukao svoju prijavu pre isteka navedenog perioda.
5) Osim u slučajevima predviđenim u stavu 4), javnost se može upoznavati sa podacima u registru i svim dokumentima i predmetima podnetim Međunarodnom birou.
Član 7
1) a) Svaka prijava registrovana kod Međunarodnog biroa proizvodi, u svakoj državi ugovornici koju je prijavilac naznačio u toj prijavi, ista dejstva kao da je prijavilac udovoljio svim formalnostima predviđenim nacionalnim zakonom za dobijanje zaštite i kao da je uprava te države izvršila sve odnosne propisane upravne radnje.
b) Uz uvažavanje odredbi člana 11, zaštita uzoraka i modela koji su predmet prijave registrovane kod Međunarodnog biroa regulisana je u svakoj državi ugovornici odredbama nacionalnog zakonodavstva koje se primenjuju u toj državi na uzorke i modele čija se zaštita traži podnošenjem nacionalne prijave za koje su sve formalnosti ispunjene i izvršene sve upravne radnje.
2) Međunarodna prijava ne proizvodi dejstva u državi porekla, ako zakonodavstvo te države tako propisuje.
Član 8
1) I pored odredbi člana 7, nacionalna uprava države ugovornice čije nacionalno zakonodavstvo predviđa odbijanje zaštite nakon sprovedenog upravnog postupka po službenoj dužnosti ili po osnovu prigovora trećeg lica, dužna je, u slučaju odbijanja, da u roku od 6 meseci dostavi Međunarodnom birou obaveštenje da uzorak ili model ne ispunjava uslove propisane tim zakonodavstvom pored uslova koji se odnose na formalnosti i upravne radnje naznačene u članu 7. stav 1). Ako odbijanje nije dostavljeno u roku od 6 meseci, međunarodna prijava proizvodi dejstva u toj zemlji, računajući od dana njenog podnošenja. Ipak, u svakoj državi ugovornici koja vrši ispitivanja novosti, ako odbijanje nije saopšteno u roku od 6 meseci, međunarodna prijava, sa sačuvanim pravom prvenstva, proizvodi svoja dejstva u toj državi računajući od isteka navedenog roka, sem ako nacionalno zakonodavstvo ne predviđa raniji datum za prijave podnete kod njegove nacionalne uprave.
2) Rok od šest meseci iz stava 1) računa se od datuma kada je nacionalna uprava primila broj povremenog glasnika u kome je objavljeno registrovanje međunarodne prijave. Nacionalna uprava je dužna da upozna svako treće lice, na njegovo traženje, o ovom datumu.
3) Prijavilac ima ista pravna sredstva da odgovori na odluku o odbijanju nacionalne uprave iz stava 1) kao da je podneo svoj uzorak ili model kod te uprave, u svakom slučaju mora biti omogućeno ponovno ispitivanje odluke o odbijanju ili podizanje tužbe. Saopštenje o odluci mora naznačiti:
1o razloge zbog kojih je odlučeno da uzorak ili model ne ispunjava uslove za zaštitu po nacionalnom zakonu,
2o datum naznačen u stavu 2),
3o rok određen prijaviocu u kome može da traži ponovno ispitivanje ili da podnese tužbu,
4o organ kome taj zahtev ili ta tužba treba da bude upućen.
4) a) Nacionalna uprava države ugovornice čije nacionalno zakonodavstvo sadrži odredbe onakve kakve su predviđene u stavu 1) i koje zahteva izjavu o imenu stvarnog autora uzorka ili modela ili opis tog uzorka ili modela, može zahtevati da u roku, koji ne može biti manji od 60 dana računajući od dana slanja rezultata ispitivanja, prijavilac dostavi, na jeziku na kome je prijava podneta kod Međunarodnog biroa:
1o izjavu sa naznačenjem stvarnog autora uzorka ili modela,
2o kratak opis sa isticanjem bitnih karakterističnih elemenata uzorka ili modela, onakvih kako izgledaju na fotografijama ili na drugim grafičkim prikazima.
b) Nikakva taksa se ne plaća nacionalnoj upravi za dostavu takve izjave ili takvog opisa ili za njihovu eventualnu objavu od strane te nacionalne uprave.
5) a) Svaka država ugovornica čije nacionalno zakonodavstvo sadrži odredbe onakve kakve su predviđene u stavu 1) dužna je da o tome obavesti Međunarodni biro.
b) Ako zakonodavstvo jedne države ugovornice predviđa više sistema zaštite uzoraka ili modela i ako jedan od tih sistema predviđa ispitivanje novosti, odredbe ovog sporazuma u pogledu država u kojima se vrši takvo ispitivanje primenjuje se samo na taj sistem.
Član 9
Ako je međunarodna prijava uzorka ili modela podneta u okviru roka od šest meseci računajući od prve prijave istog uzorka ili modela u jednoj od država članica Međunarodne unije za zaštitu industrijske svojine i ako je podnet zahtev za priznanje prava prvenstva za međunarodnu prijavu, kao datum prava prvenstva priznaje se datum prve prijave.
Član 10
1) Međunarodna prijava može biti obnavljana svakih 5 godina samo na osnovu plaćanja, u toku poslednje godine svakog perioda od 5 godina, taksi za obnovu određenih Pravilnikom.
2) Plaćanjem dodatne takse određene Pravilnikom moguće je produženje važnosti međunarodne prijave u naknadnom roku od šest meseci.
3) Prilikom plaćanja taksi za produženje važnosti obavezno se navode broj međunarodne prijave i, ako produženje važnosti ne treba da bude izvršeno u svim državama ugovornica u kojima uskoro ističe važnost prijave, države za koje se traži produženje zaštite.
4) Produženje zaštite može biti ograničeno na samo jedan broj uzoraka ili modela iz višestruke prijave.
5) Međunarodni biro registruje i objavljuje produženja važnosti.
Član 11
1) a) Trajanje zaštite odobrene od strane države ugovornice uzorcima ili modelima koji su predmet međunarodne prijave ne može biti manje od:
1o deset godina, računajući od datuma podnošenja međunarodne prijave, ako je ta prijava bila predmet produženja važnosti,
2o pet godina, računajući od datuma podnošenja međunarodne prijave kada se ne radi o produženju važnosti.
b) Ipak, ako na osnovu odredbi nacionalnog zakonodavstva države ugovornice koja predviđa ispitivanje novosti, zaštita počinje kasnije u odnosu na datum podnošenja međunarodne prijave, trajanje zaštite koje je predviđeno kao minimalno pod slovom a) računa se počev od dana početka zaštite u toj državi. Činjenica da nije produžena zaštita međunarodne prijave ili da je zaštita produžena samo jedanput nema nikakvo dejstvo na minimalno trajanje zaštite određeno na taj način.
2) Ako zakonodavstvo jedne države ugovornice predviđa za uzorke ili modele koji su predmet nacionalne prijave zaštitu čije je trajanje, sa ili bez produženja zaštite, duže od deset godina, zaštita u istom trajanju priznaje se u toj državi po osnovu međunarodne prijave i produženja zaštite uzorcima ili modelima koji su predmet međunarodne prijave.
3) Svaka država ugovornica može, u svom nacionalnom zakonodavstvu, ograničiti trajanje zaštite uzoraka ili modela koji su predmet međunarodne prijave na rokove trajanja predviđene u stavu 1).
4) Uz uvažavanje odredbi iz stava 1) slovo b) zaštita prestaje u zemljama ugovornicama prestankom važnosti međunarodne prijave, sem ako nacionalno zakonodavstvo tih država određuje da zaštita traje posle dana isteka važnosti međunarodne prijave.
Član 12
1) Međunarodni biro dužan je da registruje i objavi svaku promenu, koja se odnosi na pravo na uzorak ili model koji je predmet međunarodne prijave u važnosti. Razume se da prenos prava može biti ograničen na prava koja proističu iz međunarodne prijave samo u jednoj ili više država ugovornica i, u slučaju višestruke prijave, na samo jedan broj uzoraka ili modela iz te prijave.
2) Registracija iz stava 1) ima ista dejstva kao i da je izvršena od strane nacionalnih uprava država ugovornica.
Član 13
1) Nosilac prava na međunarodnu prijavu može izjavom upućenom Međunarodnom birou odustati od svojih prava u svim državama ugovornicama ili samo u nekim od njih i, u slučaju višestruke prijave, samo za jedan broj uzoraka ili modela sadržanih u predmetnoj prijavi.
2) Međunarodni biro registruje i objavljuje izjavu.
Član 14
1) Država ugovornica ne može zahtevati, radi priznanja prava, da predmet na kome je primenjen uzorak ili model nosi znak ili oznaku o prijavi uzorka ili modela.
2) Ako nacionalno zakonodavstvo države ugovornice predviđa stavljanje podataka na predmetu iz nekog drugog razloga, ta država mora smatrati da je takav zahtev zadovoljen ako svi predmeti prikazani javnosti sa ovlašćenjem nosioca prava na uzorak ili model, ili etikete stavljene na te predmete nose napomenu o međunarodnoj prijavi.
3) Smatra se napomenom u međunarodnoj prijavi simbol D (veliko slovo D u krugu), koji prate:
1o naznaka godine podnošenja međunarodne prijave i imena ili uobičajene skraćenice imena prijavioca, ili
2o broj međunarodne prijave.
4) Samo stavljanje napomene o međunarodnoj prijavi na predmete ili etikete ne može se ni na koji način smatrati da predstavlja odricanje od zaštite po osnovu autorskog prava ili nekom drugom osnovu, kada bez te napomene može biti dobijena takva zaštita.
Član 15
1) Takse predviđene Pravilnikom sastoje se od:
1o taksi za Međunarodni biro,
2o taksi za naznačenje države ugovornice, tj.:
a) takse za svaku državu ugovornicu,
b) takse za svaku državu ugovornicu koja vrši ispitivanje novosti i zahteva taksu za takvo ispitivanje.
2) Za istu prijavu takse plaćene za jednu državu ugovornicu na osnovu odredbi stava 1), broj 2o, slovo a), umanjuje se za iznos takse naznačene u stavu 1) broj 2o, slovo b), kada je tražena ova druga taksa za tu državu.
Član 16
1) Takse za države ugovornice naznačene u članu 15. stav 1), broj 2o, uplaćuju se Međunarodnom birou koji ih svake godine dostavlja državama ugovornicama koje je naznačio prijavilac.
2) a) Svaka država ugovornica može saopštiti Međunarodnom birou da se odriče prava da zahteva dodatne takse naznačene u članu 15. stav 1), broj 2o, slovo a), u pogledu međunarodnih prijava za koje se druge države ugovornice, koje su saopštile isto odricanje, smatraju državama porekla.
b) Ona može saopštiti ista odricanja u pogledu međunarodne prijave za koju se smatra državom porekla.
Član 17
Pravilnik o izvršenju određuje detaljno primenu ovog sporazuma i posebno:
1o jezike i broj primeraka u kojima zahtev prijave mora da bude sastavljen, kao i podatke koje treba da sadrži zahtev,
2o iznose, rokove i način plaćanja taksi u korist Međunarodnog biroa i država, uključujući tu i ograničenja u pogledu takse predviđene u korist država ugovornica koje vrše ispitivanje novosti,
3o broj, format i druge karakteristike fotografija i drugih grafičkih prikaza svakog uzorka ili modela koji je podnet,
4o dužinu opisa karakterističnih elemenata uzorka ili modela,
5o najveće dimenzije i uslove u kojima primerci ili makete predmeta na koje je primenjen uzorak ili model mogu biti dostavljeni uz zahtev,
6o broj uzoraka ili modela koji mogu biti sadržani u višestrukoj prijavi i druge odredbe koje definišu višestruku prijavu,
7o sva pitanja u vezi sa objavom i slanjem povremenog glasila iz člana 6. stav 3), slovo a), računajući tu broj primeraka glasila koji se dostavljaju nacionalnim upravama besplatno, kao i broj primeraka koji mogu biti prodati po nižoj ceni tim upravama,
8o postupak dostavljanja od strane država ugovornica odluka o odbijanju iz člana 8. stav 1), kao i postupak o saopštenju i objavljivanju tih odluka od strane Međunarodnog biroa,
9o uslove pod kojima se vrše, od strane Međunarodnog biroa, registracija i objava promena u vezi sa pravom na uzorak ili model iz člana 12. stav 1), kao i odricanja iz člana 13,
10o postupak sa dokumentima i predmetima koji se odnose na prijave čija se važnost ne može produžiti.
Član 18
Odredbe ovog sporazuma nisu smetnja da se traži primena propisa koji daju veća prava po osnovu nacionalnog zakonodavstva države ugovornice i ne utiču ni na koji način na zaštitu odobrenu umetničkim delima i delima primenjene umetnosti na osnovu međunarodnih ugovora i sporazuma autorskog prava.
Član 19
Takse u korist Međunarodnog biroa plaćene za usluge predviđene ovim aranžmanom određuju se tako:
a) da njihov ukupan iznos pokriva sve troškove Međunarodne službe za uzorke i modele, kao i one koji su neophodni za pripremu i održavanje sastanaka Međunarodnog odbora za uzorke i modele i konferencija za reviziju ovog sporazuma,
b) da omogućavaju očuvanje rezervnog fonda iz člana 20.
Član 20
1) Osniva se rezervni fond koji iznosi 250.000 švajcarskih franaka. Ovaj iznos može biti izmenjen odlukom Međunarodnog odbora za uzorke i modele iz člana 21. koji sledi.
2) U rezervni fond se slivaju sredstva preostala od prihoda Međunarodnog servisa za uzorke i modele.
3) a) Ipak, od stupanja na snagu ovog sporazuma, rezervni fond čine uplate svake države na ime jedinstvene kotizacije izračunate za svaku državu posebno prema broju jedinica koje odgovaraju klasi kojoj ona pripada prema članu 13. stav 8) Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine.
b) Države koje postanu stranke u ovom sporazumu nakon njegovog stupanja na snagu dužne su da takođe plate jedinstvenu kotizaciju. Ova će biti obračunata na način određen u prethodnom stavu, tako da sve države, bez obzira na vreme kada su pristupile Sporazumu, plaćaju isti doprinos po jedinici.
4) U slučaju da iznos rezervnog fonda pređe predviđeni plafon, višak sredstava će biti periodično deljen između država ugovornica, proporcionalno jedinstvenoj kotizaciji uplaćenoj od strane svake od njih, do iznosa te kotizacije.
5) Kada budu vraćene u potpunosti jedinstvene kotizacije, Međunarodni odbor za uzorke i modele može odlučiti da države koje naknadno postanu stranke u Sporazumu ne plaćaju jedinstvenu kotizaciju.
Član 21
1) Formira se Međunarodni odbor za uzorke i modele koji sačinjavaju predstavnici svih država ugovornica.
2) Ovaj odbor ima sledeća ovlašćenja:
1o donosi svoj pravilnik o radu,
2o vrši izmene i dopune Pravilnika o izvršenju,
3o menja najviši iznos rezervnog fonda iz člana 20,
4o donosi međunarodnu klasifikaciju uzoraka i modela,
5o proučava probleme u vezi sa primenom i eventualnom revizijom ovog sporazuma,
6o proučava sva druga pitanja u vezi sa međunarodnom zaštitom uzoraka i modela,
7o daje svoje mišljenje o godišnjim izveštajima o radu Međunarodnog biroa i daje glavne smernice tom birou u vezi sa vršenjem zadataka koji su mu stavljeni u nadležnosti po osnovu ovog sporazuma,
8o sastavlja izveštaj o planiranim troškovima Međunarodnog biroa za svaki naredni trogodišnji period.
3) Odluke Odbora donose se 4/5 većinom njegovih prisutnih članova ili članova koji su zastupljeni a koji glasaju o slučajevima naznačeni pod brojevima 1o, 2o, 3o i 4o, stav 2), a običnom većinom glasova u drugim slučajevima. Uzdržavanje se ne smatra glasanjem.
4) Direktor Međunarodnog biroa saziva Odbor:
1o najmanje jedanput svake tri godine,
2o u svako doba na traženje 1/3 država ugovornica ili, u slučaju potrebe, na predlog direktora Međunarodnog biroa ili Vlade Švajcarske Konfederacije.
5) Troškovi puta i boravka članova Odbora padaju na teret njihovih vlada.
Član 22
1) Izmene i dopune Pravilnika može vršiti Odbor u smislu člana 21. stav 2), broj 2o, ili one mogu biti vršene u pismenom postupku predviđenom u stavu 2) niže.
2) U slučaju primene pismenog postupka izmene i dopune predlaže direktor Međunarodnog biroa cirkularnim pismom upućenim svim državama ugovornicama. Smatra se da su izmene i dopune usvojene ako u roku od jedne godine od dana njihovog saopštavanja nijedna država ugovornica ne dostavi primedbe na njih.
Član 23
1) Ovaj sporazum ostaje otvoren za potpisivanje do 31. decembra 1961. godine.
2) Ovaj sporazum biće ratifikovan, a ratifikacioni instrumenti biće podneti Vladi Holandije.
Član 24
1) Države članice Međunarodne unije za zaštitu industrijske svojine koje ne potpišu ovaj sporazum imaće mogućnosti da mu pristupe.
2) To pristupanje biće saopšteno diplomatskim putem Vladi Švajcarske Konfederacije, a preko ove, vladama svih država ugovornica.
Član 25
1) Svaka država ugovornica preuzima obavezu da obezbedi zaštitu industrijskih uzoraka i modela i da preduzme, saglasno svom ustavu, mere koje su neophodne da bi se obezbedila primena ovog sporazuma.
2) U trenutku podnošenja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju država ugovornica mora stvoriti uslove, saglasno svom nacionalnom zakonodavstvu, da bi odredbe ovog sporazuma imale dejstvo.
Član 26
1) Ovaj sporazum stupiće na snagu po isteku roka od jednog meseca računajući od dana slanja, od strane Vlade Švajcarske Konfederacije, državama članicama obaveštenja o podnošenju deset instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, od kojih su najmanje četiri države koje na datum ovog sporazuma nisu članice ni Sporazuma iz 1925. godine, ni Sporazuma iz 1934. godine.
2) Deponovanje instrumenata o ratifikaciji i pristupanju biće zatim saopšteno državama ugovornicama od strane Vlade Švajcarske Konfederacije, ove ratifikacije i pristupanja proizvodiće dejstva po isteku roka od jednog meseca računajući od datuma slanja tog obaveštenja, sem ukoliko, u slučaju pristupanja, ne bude naznačen kasniji datum u instrumentu o pristupanju.
Član 27
Svaka država ugovornica može u svako doba saopštiti Vladi Švajcarske Konfederacije da se ovaj sporazum primenjuje na celoj teritoriji ili na delu teritorije na kome ona obezbeđuje međunarodne odnose. Vlada Švajcarske Konfederacije o tome obaveštava sve države ugovornice, a ovaj sporazum se primenjuje na teritorije naznačene u saopštenju mesec dana posle slanja saopštenja od strane Vlade Švajcarske Konfederacije državama ugovornicama, sem u slučaju kada je u saopštenju naznačen kasniji datum.
Član 28
1) Svaka država ugovornica ima mogućnost da otkaže ovaj sporazum u svoje ime i u ime svih ili dela teritorija koje su bile predmet saopštenja iz člana 27. upućujući saopštenje Vladi Švajcarske Konfederacije. Ovaj otkaz proizvodi dejstvo po isteku roka od jedne godine, računajući od njegovog prijema od strane Vlade Švajcarske Konfederacije.
2) Otkaz iz ovog sporazuma od strane jedne države ugovornice ne oslobađa istu obaveza koje je preuzela ugovorom u pogledu uzoraka i modela koji su međunarodno registrovani ranije u odnosu na datum kada otkaz počinje da proizvodi dejstvo.
Član 29
1) Ovaj sporazum će pretrpeti povremene izmene i dopune kako bi bio poboljšan u cilju jačanja zaštite koja proizlazi iz međunarodnog prijavljivanja uzoraka i modela.
2) Revizione konferencije biće sazivane na traženje Međunarodnog odbora za uzorke i modele ili najmanje polovine zemalja ugovornica.
Član 30
1) Više država ugovornica mogu u bilo koje vreme saopštiti Vladi Švajcarske Konfederacije da, prema uslovima navedenim u tom obaveštenju:
1o jedna zajednička uprava zamenjuje nacionalne uprave svake od tih država ugovornica,
2o se smatraju kao jedna država u vezi sa primenom čl. 2. do 17. ovog aranžmana.
2) Ovo saopštenje stupa na snagu tek po isteku 6 meseci od datuma slanja obaveštenja o tome od strane Vlade Švajcarske Konfederacije drugim državama ugovornicama.
Član 31
1) Samo ovaj sporazum veže, u njihovim uzajamnim odnosima, države koje su strane istovremeno u ovom sporazumu i Sporazum iz 1925. godine ili u Sporazumu iz 1934. godine. Ipak, ove države su dužne da u njihovim međusobnim odnosima primenjuju odredbe Sporazuma iz 1925. godine ili Sporazuma iz 1934. godine, prema slučaju, na uzorke i modele podnete Međunarodnom birou pre datuma od koga ih ovaj sporazum veže u njihovim međusobnim odnosima.
2) a) Svaka država koja je istovremeno strana u ovom sporazumu i Sporazumu iz 1925. godine obavezna je da poštuje odredbe Sporazuma iz 1925. godine u odnosima sa državama koje su strane samo u Sporazumu iz 1925. godine, sem ako navedena država nije otkazala Sporazum iz 1925. godine.
b) Svaka država koja je istovremeno strana u ovom sporazumu i u Sporazumu iz 1934. godine dužna je da poštuje odredbe Sporazuma iz 1934. godine u svojim odnosima sa državama koje su strane samo u Sporazumu iz 1934. godine, sem ako ta država nije otkazala Sporazum iz 1934. godine.
3) Države koje su strane samo u ovom sporazumu nemaju nikakvu obavezu prema državama koje su strane u Sporazumu iz 1925. godine ili u Sporazumu iz 1934. godine, a nisu istovremeno strane u ovom sporazumu.
Član 32
1) Potpisivanje i ratifikacija ovog sporazuma ili pristupanje ovom sporazumu od strane države koja je na dan ovog sporazuma strana u Sporazumu iz 1925. godine ili u Sporazumu iz 1934. godine, smatraće se da uključuje potpisivanje i ratifikovanje ili pristupanje Protokolu u prilogu ovog sporazuma, ukoliko ta država ne da izričitu izjavu o suprotnom u vreme potpisivanja ili deponovanja ovog instrumenta o pristupanju.
2) Bilo koja država ugovornica koja je dala pismenu izjavu iz stava 1) i bilo koja druga država ugovornica koja nije strana u Sporazumu iz 1925. godine ili u Sporazumu iz 1934. godine može da potpiše ili pristupi Protokolu u prilogu ovog sporazuma. Prilikom potpisivanja ili deponovanja svog instrumenta o pristupanju, ona može da izjavi da se ne smatra vezanom odredbama stava 2) a) ili 2) b) Protokola, u tom slučaju druge države strane u Protokolu nisu obavezne da primenjuju u svojim odnosima sa državom koja se koristila iznetom mogućnošću, odredbu koja je predmet te izjave. Odredba čl. 23. do 28. zaključno primenjuju se po osnovu analogije.
Član 33
Ovaj akt biće potpisan samo u jednom primerku, koji se deponuje u arhivi Vlade Holandije. Ova vlada će dostaviti i jednu overenu kopiju vladi svake države koja potpiše ovaj sporazum ili koja mu pristupi.
DOPUNSKI AKT IZ STOKHOLMA OD 14. JULA 1967.
izmenjen i dopunjen 2. oktobra 1979.
Član 1
(Definicije)
U smislu ovog dopunskog akta, smatra se kao:
“Dokument iz 1934”, Dokument potpisan u Londonu 2. juna 1934, Haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela,
“Dokument iz 1964”, Dokument potpisan u Hagu 28. novembra 1960, Haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela,
“Dodatni dokument iz 1961”, Dokument potpisan u Monaku 18. novembra 1961. kao dodatak Dokumentu iz 1934,
“Organizacija”, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu,
“Međunarodni biro”, Međunarodni biro za intelektualnu svojinu,
“Generalni direktor”, generalni direktor Organizacije,
“Posebna unija”, Haška unija osnovana Haškim sporazumom od 6. novembra 1925. o međunarodnom prijavljivanju tvorevina industrijskog oblikovanja i održavana dokumentima iz 1934. i 1960, Dodatnim dokumentom iz 1961. i ovim dopunskim aktom.
Član 2
(Skupština)
(1)(a) Posebna unija ima Skupštinu koja se sastoji od zemalja koje su ratifikovale ovaj dopunski akt ili su mu pristupile.
(b) Vlada svake zemlje predstavljena je jednim delegatom, kome mogu pomagati zamenici, savetnici i eksperti.
(c) Troškove svake delegacije snosi vlada koja ju je imenovala.
(2)(a) Skupština:
(i) rešava sva pitanja vezana za održavanje i razvoj Posebne unije i sprovođenje njenog sporazuma,
(ii) daje uputstva Međunarodnom birou u vezi priprema revizionih konferencija, uzimajući u obzir sve primedbe zemalja Posebne unije koje nisu ratifikovale ovaj dopunski akt ili mu nisu pristupile,
(iii) menja Pravilnik o izvršenju i određuje iznos taksi za međunarodno prijavljivanje industrijskih uzoraka i modela,
(iv) razmatra i odobrava izveštaje i aktivnosti Generalnog direktora u vezi sa Posebnom unijom i daje mu potrebna uputstva u vezi sa pitanjima koja su u nadležnosti Posebne unije,
(v) utvrđuje program i usvaja dvogodišnji budžet Posebne unije i odobrava njene završne račune,
(vi) usvaja finansijske propise Posebne unije,
(vii) osniva odbore eksperata i radne grupe koje smatra potrebnim za ostvarivanje ciljeva Posebne unije,
(viii) određuje koje zemlje, koje nisu članice Posebne unije, i koje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije će prisustvovati njenim sastancima kao posmatrači,
(ix) usvaja amandmane na čl. 2. do 5,
(x) preduzima sve druge pogodne mere kojima je cilj unapređenje ciljeva Posebne unije,
(xi) obavlja druge odgovarajuće funkcije shodno ovom dopunskom aktu.
(2)(b) U pogledu pitanja koja su od interesa i za druge Unije kojima upravlja Organizacija, Skupština donosi svoje odluke posle savetovanja sa Koordinacionim komitetom Organizacije.
(3)(a) Svaka zemlja članica Skupštine ima jedan glas.
(b) Polovina zemalja članica Skupštine predstavljaju kvorum.
(c) Bez obzira na odredbe slova (b) gore, ako na bilo kojoj sednici broj zastupljenih zemalja bude manji od jedne polovine, ali jednak ili veći od jedne trećine zemalja članica Skupštine, Skupština može donositi odluke, ali, sa izuzetkom odluka koje se tiču njene sopstvene procedure, sve takve odluke će stupiti na snagu samo ako uslovi izneti u daljem tekstu budu ispunjeni. Međunarodni biro prosleđuje navedene odluke zemljama članicama Skupštine koje nisu bile predstavljene i poziva ih da pismeno daju svoj glas ili se uzdrže od glasanja u roku od tri meseca od datuma dopisa. Ako, po isteku ovog perioda, broj zemalja koje su ovako dale svoj glas ili se uzdržale od glasanja dostigne broj zemalja koji je nedostajao za kvorum na samom zasedanju, takve odluke će stupiti na snagu pod uslovom da istovremeno još uvek postoji potrebna većina.
(d) Uz izuzetak odredbi člana 5(2) odluke Skupštine zahtevaju dve trećine glasova.
(e) Uzdržani se ne računaju kao glasovi.
(f) Delegat može predstavljati samo jednu zemlju i glasati samo u ime jedne zemlje.
(g) Zemlje Posebne unije koje nisu članice Skupštine mogu da prisustvuju sastancima iste kao posmatrači.
(4)(a) Skupština se sastaje jednom svake druge kalendarske godine na redovnom zasedanju koje saziva Generalni direktor i, sem u izuzetnim slučajevima, u isto vreme i na istom mestu kao i Generalna skupština Organizacije.
(b) Skupština održava vanredno zasedanje koje saziva Generalni direktor na zahtev jedne četvrtine zemalja članica Skupštine.
(c) Dnevni red za svako zasedanje priprema Generalni direktor.
(5) Skupština usvaja sopstveni poslovnik o radu.
Član 3
(Međunarodni biro)
(1)(a) Poslove u vezi sa međunarodnim prijavama industrijskih uzoraka i modela, kao i sve druge upravne poslove koji se tiču Posebne unije, obavlja Međunarodni biro.
(b) Međunarodni biro, naročito, priprema sastanke i predstavlja sekretarijat Skupštine i odbora eksperata i radnih grupa koje Skupština osnuje.
(c) Generalni direktor je najviši funkcioner Posebne unije i predstavlja Posebnu uniju.
(2) Generalni direktor i svi službenici koje on naznači učestvuju, bez prava glasa, na svim sastancima Skupštine i odbora eksperata ili radnih grupa koje Skupština osnuje. Generalni direktor ili službenik koga on odredi je, po službenoj dužnosti, sekretar tih tela.
(3)(a) Međunarodni biro, u skladu sa uputstvima Skupštine, izvršava pripreme konferencija za reviziju odredbi Sporazuma.
(b) Međunarodni biro se može konsultovati sa međuvladinim i međunarodnim nevladinim organizacijama u vezi priprema revizionih konferencija.
(c) Generalni direktor i lica koja on imenuje učestvuju, bez prava glasa, u diskusijama na tim konferencijama.
(4) Međunarodni biro izvršava sve ostale zadatke koji mu budu povereni.
Član 4
(Finansije)
(1)(a) Posebna unija ima budžet.
(b) Budžet Posebne unije obuhvata prihode i rashode koji pripadaju Posebnoj uniji, njen doprinos budžetu zajedničkih rashoda unija, kao i u određenim slučajevima, iznos koji budžetu Konferencije Organizacije bude stavljen na raspolaganje.
(c) Rashodi koji se ne mogu pripisati isključivo Posebnoj uniji već i jednoj ili više drugih unija koje vodi Organizacija, smatraju se zajedničkim rashodima unija. Udeo Posebne unije u takvim zajedničkim rashodima biće srazmeran interesu koji Posebna unija ima u njima.
(2) Budžet Posebne unije se utvrđuje vodeći računa o potrebnoj koordinaciji sa budžetima drugih unija koje vodi Organizacija.
(3) Budžet Posebne unije finansira se iz sledećih izvora:
(i) taksi za međunarodno prijavljivanje i drugih taksi i dažbina po osnovu drugih usluga koje Međunarodni biro pruža u ime Posebne unije,
(ii) prodaje publikacija Međunarodnog biroa u vezi sa Posebnom unijom, ili ustupanja prava koja se na njih odnose,
(iii) poklona, zaveštanja i subvencija,
(iv) rente, interesa i drugih različitih prihoda.
(4)(a) Iznose taksi iz stava (3)(i) utvrđuje Skupština na predlog Generalnog direktora.
(b) Ti iznosi se utvrđuju tako da prihodi Posebne unije od taksi i drugih izvora budu bar dovoljni da pokriju rashode Međunarodnog biroa u vezi sa Posebnom unijom.
(c) Ako budžet ne bude usvojen pre početka novog finansijskog perioda, biće na istom nivou kao budžet za prethodnu godinu, kako je predviđeno finansijskim propisima.
(5) Uz izuzetak odredbe stava (4) (a), Generalni direktor utvrđuje iznos taksi i dažbina za druge usluge koje pruža Međunarodni biro u vezi sa Posebnom unijom i o tome izveštava Skupštinu.
(6)(a) Posebna unija ima fond obrtnog kapitala koji se konstituiše iz viška prihoda i, ako takav višak nije dovoljan, iz jednokratne uplate svake zemlje članice Posebne unije. Ako fond postane nedovoljan Skupština će odlučiti da ga poveća.
(b) Iznos inicijalne uplate svake zemlje u navedeni fond ili njenog učešća u njegovom povećanju je procenat doprinosa te zemlje kao članice Pariske unije za zaštitu industrijske svojine budžetu navedene unije za godinu u kojoj se fond osniva ili donosi odluka o njegovom povećanju.
(c) Procenat i usluge uplate utvrđuje Skupština na predlog Generalnog direktora i nakon što je pribavila mišljenje Koordinacionog komiteta Organizacije.
(7)(a) U sporazumu o sedištu, zaključenom sa zemljom na čijoj teritoriji Organizacija ima svoje sedište, biće predviđeno da će, svaki put kada fond obrtnog kapitala bude nedovoljan, ta zemlja davati pozajmice. Iznos tih pozajmica i uslovi pod kojima se daju biće, u svakom pojedinom slučaju, predmet posebnih sporazuma između takve zemlje i Organizacije.
(b) Zemlja pomenuta u stavu (a) gore i Organizacija, svaka sa svoje strane, imaju pravo da otkažu obavezu da daju pozajmice, pismenim obaveštenjem. Otkazivanje stupa na snagu tri godine nakon završetka godine u kojoj je obaveštenje izvršeno.
(8) Finansijsku reviziju računa obavlja jedna ili više zemalja Posebne unije ili spoljni revizori, kako je predviđeno finansijskim propisima. Njih imenuje, uz njihovu saglasnost, Skupština.
Član 5
(Izmena i dopuna čl. 2. do 5)
(1) Predloge za izmenu i dopunu ovog dopunskog akta može inicirati bilo koja zemlja članica Skupštine ili Generalni direktor. Takve predloge Generalni direktor prosleđuje državama članicama Skupštine bar šest meseci pre nego što ih Skupština bude razmatrala.
(2) Skupština usvaja izmene i dopune pomenute u stavu (1). Za usvajanje su potrebne tri četvrtine glasova, izuzev što su za bilo koje izmene člana 2. i ovog stava potrebne četiri petine datih glasova.
(3) Sve izmene i dopune iz stava (1) stupaju na snagu mesec dana nakon što Generalni direktor primi pismena obaveštenja o prihvatanju, izvršena u skladu sa njihovim odgovarajućim ustavnim postupkom, od tri četvrtine zemalja koje su bile članice Skupštine u vreme kada je ona usvojila izmene i dopune. Svaka ovakva prihvaćena izmena i dopuna obavezije sve zemlje koje su članice Skupštine u vreme kada izmena i dopuna stupi na snagu, ili koje postanu njene članice kasnije.
Član 6
(Izmena i dopuna Dokumenta iz 1934. i Dodatnog dokumenta iz 1961.)
(1)(a) Pozivanje, u Dokumentu iz 1934. na “Međunarodni biro za industrijsku svojinu u Bernu”, na “Bernski Međunarodni biro” ili na “Međunarodni biro” se tumači kao pozivanje na Međunarodni biro kako je definisan u članu 1. ovog dopunskog akta.
(b) Član 15. Dokumenta iz 1934. se ukida.
(c) Svaka izmena i dopuna Pravilnika, navedena u članu 20. Dokumenta iz 1934. se sprovodi u skladu sa postupkom propisanim u članu 2 (2)(a)(iii) i (3)(d).
(d) U članu 21. Dokumenta iz 1934. reči “revidiran 1928” zamenjuju se rečima “za zaštitu književnih i umetničkih dela”.
(e) Pozivanje u članu 22. Dokumenta iz 1934. na čl. 16, 16bis i 17bis Opšte konvencije” se tumači kao pozivanje na one odredbe Stokholmskog dokumenta Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koje u navedenom Stokholmskom dokumentu odgovaraju čl. 16, 16bis i 17bis ranijih Dokumenata Pariske konvencije.
(2)(a) Sve izmene taksi, pomenute u članu 3. Dodatnog dokumenta iz 1961, se sprovode u skladu sa postupkom propisanim u članu 2 (2)(a)(iii) i (3)(d).
(b) Stav (1) člana 4. Dodatnog dokumenta iz 1961. i reči “kada rezervni fond dostigne ovaj nivo” u stavu (2) toga člana se ukidaju.
(c) Pozivanje u članu 6 (2) Dodatnog dokumenta iz 1961. na čl. 16. i 16bis Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine tumače se kao pozivanje na one odredbe Stokholmskog dokumenta navedene konvencije koje u Stokholmskom dokumentu odgovaraju čl. 16. i 16bis ranijih dokumenata Pariske konvencije.
(d) Pozivanje u st. (1) i (3) člana 7. Dodatnog dokumenta iz 1961. na Vladu Švajcarske Konfederacije tumači se kao pozivanje na Generalnog direktora.
Član 7
(Izmene i dopune dokumenta iz 1960.)
(1) Pozivanje u dokumentu iz 1960. na “Biro Međunarodne unije za zaštitu industrijske svojine” ili “Međunarodni biro” tumači se kao pozivanje na Međunarodni biro onako kako je definisan u članu 1. ovog dopunskog akta.
(2) Čl. 19, 20, 21. i 22. Dokumenta iz 1960. se ukidaju.
(3) Pozivanje u Dokumentu iz 1960. na Vladu Švajcarske Konfederacije tumači se kao pozivanje na Generalnog direktora.
(4) U članu 29. Dokumenta iz 1960, reči “periodični” (stav (1)) i “Međunarodnog komiteta za industrijske uzorke i modele ili” (stav (2)) brišu se.
Član 8
(Ratifikacija i pristupanje Dopunskom aktu)
(1)(a) Zemlje koje su pre 13. januara 1968. ratifikovale Dokument iz 1934. ili Dokument iz 1960. i zemlje koje su pristupile bar jednom od tih dokumenata mogu potpisati ovaj dopunski akt i ratifikovati ga ili mu mogu pristupiti.
(b) Ratifikacija ili pristupanje ovom dopunskom aktu od strane zemlje koja je obavezana Dokumentom iz 1934. a nije takođe obavezana Dodatnim dokumentom iz 1961. automatski povlači ratifikaciju ili pristupanje Dodatnom dokumentu iz 1961.
(2) Instrumenti ratifikacije i pristupanja se deponuju kod Generalnog direktora.
Član 9
(Stupanje Dopunskog akta na snagu)
(1) U pogledu prvih pet zemalja koje deponuju svoje instrumente ratifikacije ili pristupanja, ovaj dopunski akt će stupiti na snagu tri meseca nakon deponovanja istog takvog instrumenta ratifikacije ili pristupanja.
(2) U pogledu bilo koje druge zemlje, ovaj dopunski akt stupa na snagu tri meseca nakon dana kada Generalni direktor izvesti o njegovoj ratifikaciji ili pristupanju, ukoliko u instrumentu ratifikacije ili pristupanja nije naveden neki kasniji datum. U ovom poslednjem slučaju, u pogledu te zemlje, ovaj dopunski akt će stupiti na snagu navedenog datuma.
Član 10
(Automatsko prihvatanje određenih odredbi od strane određenih zemalja)
(1) U skladu sa članom 8. i sledećim stavom, svaka zemlja koja nije ratifikovala ili pristupila Dokumentu iz 1934. postaje obavezana Dodatnim dokumentom iz 1961. i čl. 1. do 6. ovog dopunskog akta od datuma kada njeno pristupanje Dokumentu iz 1934. stupi na snagu, s tim da će, ako navedenog datuma ovaj dopunski akt ne stupi na snagu shodno članu 9(1), takva zemlja biti obavezana navedenim članovima ovog dopunskog akta tek od datuma stupanja na snagu dopunskog akta shodno članu 9(1).
(2) U skladu sa članom 8. i prethodnim stavom svaka zemlja koja nije ratifikovala ili pristupila Dokumentu iz 1960. postaje obavezana čl. 1. do 7. ovog dopunskog akta od datuma na koji njena ratifikacija ili pristupanje Dokumentu iz 1960. stupi na snagu, s tim da će, ako navedenog datuma ovaj dopunski akt ne stupi na snagu shodno članu 9(1), takva zemlja postati obavezana navedenim članovima ovog dopunskog akta tek od datuma stupanja na snagu Dopunskog akta shodno članu 9(1).
Član 11
(Potpisivanje, itd. Dopunskog akta)
(1)(a) Ovaj dopunski akt je potpisan u jednom primerku na francuskom jeziku i biće deponovan kod vlade Švedske.
(b) Zvanične tekstove utvrđuje Generalni direktor nakon konsultacija sa zainteresovanim vladama, na jezicima koje odredi Skupština.
(2) Ovaj dopunski akt će biti otvoren za potpisivanje u Stokholmu do 13. januara 1968.
(3) Generalni direktor prosleđuje dve kopije, overene od strane Vlade Švedske, potpisanog teksta ovog dopunskog akta vladama svih zemalja Posebne unije, i vladi bilo koje druge zemlje na zahtev.
(4) Generalni direktor će registrovati ovaj dopunski akt kod Sekretarijata Ujedinjenih nacija.
(5) Generalni direktor obaveštava vlade svih zemalja Posebne unije o potpisima, deponovanju instrumenata ratifikacije ili pristupanja, stupanju na snagu i svim drugim relevantnim pitanjima.
Član 12
(Prelazna odredba)
Dok prvi Generalni direktor ne stupi na dužnost, pozivanje u ovom dopunskom aktu na Međunarodni biro Organizacije ili Generalnog direktora se tumači kao pozivanje na Biro Unije osnovane Pariskom konvencijom za zaštitu industrijske svojine, odnosno na njenog direktora.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SRJ – Međunarodni u
