ЗАКОН О ЖИГУ (2010)

Godina XIV
Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Број
53
Година XIV
Уторак, 29. јуна 2010. године

ISSN 1512-7486 – bosanski jezik
ISSN 1512-7494 – hrvatski jezik
ISSN 1512-7508 – srpski jezik
ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
На основу члана IV 4a) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и
Херцеговине, на 75. сједници Представничког дома одржаној 7. априла 2010. године, и на
46. сједници Дома народа одржаној 28. маја 2010. године, усвојила је
ЗАКОН  О ЖИГУ
ДИО ПРВИ – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет Закона)
(1) Овим законом уређују се: начин стицања, одржавање, садржај, евиденција промета,
престанак и заштита жига на територији Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: БиХ).
(2) У смислу овог закона, жиг је право којим се штити знак који у привредном промету
служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте
или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.
(3) Пријављени и регистровани жиг представља самостално имовинско добро и свом
носиоцу даје искључива права предвиђена овим законом.
(4) Овај закон се примјењује и на жигове који су међународно регистровани за
територију БиХ.

Члан 2.
(Индивидуални, колективни и жиг гаранције)
(1) Индивидуални жиг је жиг једног физичког или правног лица који служи за
разликовање једне или више врста робе или услуга тог лица од истих или сличних врста
робе или услуга других учесника у привредном промету.
(2) Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања
произвођача или давалаца услуга, који имају право да користе чланови тог удружења под
условима предвиђеним овим законом.
(3) Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен
општим актом о колективном жигу.
(4) жиг гаранције је жиг који користи више лица под надзором носиоца жига, а који служи
као гаранција квалитета, географског поријекла, начина производње или других
заједничких обиљежја робе или услуге тих лица.
(5) Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком лицу за
робу или услугу које имају заједничке карактеристике под условима прописаним општим
актом о жигу гаранције.
Члан 3.
(Шта се не сматра жигом)
У смислу овог закона, жигом се не сматрају печат, штамбиљ и службени знаци за
обиљежавање драгоцјених метала, мјера и слично.
Члан 4.
(Знаци који се могу заштитити жигом)
(1) жигом се може заштитити знак који је прикладан за разликовање исте или сличне
робе или услуга у привредном промету и који се може графички приказати.
(2) Знак се може састојати нарочито од ријечи, укључујући лична имена, цртежа, слова,
бројева, слика, облика производа или њиховог паковања, распореда боја,
тродимензионалних облика или комбинације тих елемената.
(3) При оцјени да ли је неки знак прикладан за разликовање робе или услуга у
привредном промету узеће се у обзир све околности, а посебно вријеме и обим његове
дотадашње употребе у БиХ.
(4) Природа робе, односно услуга које се обиљежавају жигом, сама по себи, не може да
буде сметња за признање жига.

Члан 5.
(Национални третман)
(1) Носилац регистрованог жига или подносилац пријаве за признање жига може да
буде домаће или страно физичко или правно лице под условима прописаним овим
законом.
(2) Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у БиХ уживају иста
права као и домаћа физичка и правна лица, ако то произлази из међународних уговора
или конвенција којима је приступила или их је ратификовала БиХ (у даљњем тексту:
међународни уговори и конвенције), или из принципа реципроцитета.
(3) Постојање реципроцитета претпоставља се док се не докаже супротно.
Члан 6.
(Апсолутни разлози за одбијање пријаве жига)
(1) жигом се не може заштитити знак:
а) који је супротан јавном поретку или моралу,
б) који се не може графички приказати,
ц) који је исти као пријашњи жиг или раније пријављен знак за исту робу или услугу,
д) који по свом укупном изгледу није прикладан за разликовање робе, односно услуга у
привредном промету, за ону робу или услуге за које је поднесена пријава жига,
е) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету служе за
означавање врсте, квалитета, количине, намјене, вриједности, географског поријекла
производа, времена или начина производње робе или пружања услуга, или за
означавање неких других обиљежја робе или услуга,
ф) који се састоји искључиво од ознака или података који су постали уобичајени у
свакодневном говору или стручном говору, или у доброј вјери и устаљеној трговачкој
пракси, за означавање одређене врсте робе или услуге,
г) који је искључиво облик одређен врстом производа или облик производа потребан за
постизање одређеног техничког резултата, или облик који производу даје битну
вриједност,
х) који својим изгледом или садржајем може да обмане јавност, посебно у односу на
географско поријекло, врсту, квалитет или неко друго обиљежје робе или услуге,
и) који садржи званичне знаке за контролу или гаранцију квалитета или их подражава,
ј) који садржи државни или други јавни грб, заставу или амблем, назив или скраћеницу
назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по
одобрењу надлежног органа те земље или организације, к) који садржи назив или скраћеницу, грб, амблем, заставу или други службени знак
БиХ, или њених ентитета, кантона, Дистрикта, или их подражава, осим уз одобрење
надлежног органа,
л) који представља или подражава национални или религијски симбол,
м) који је знак за вино и који садржи или се састоји од географске ознаке која служи за
означавање вина, или који је знак за јако алкохолно пиће који садржи или се састоји од
географске ознаке која служи за означавање јаких алкохолних пића, у односу на вина или
јака алкохолна пића која нису тог географског поријекла,
н) који је искључиво име поријекла међународно регистровано да важи за територију
БиХ.
(2) Знак из става (1) тач. д), е) и ф) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац
пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао прикладан за разликовање у
промету робе, односно услуга на које се односи.
Члан 7.
(Релативни разлози за одбијање пријаве жига)
(1) На основу поднесеног приговора жигом се неће заштитити знак:
а) који је исти као пријашњи заштићени знак другог лица за сличну робу, односно услуге,
или сличан раније заштићеном знаку другог лица за исту или сличну врсту робе, односно
услуга, ако постоји вјероватноћа да због те истовјетности, односно сличности настане
забуна у промету, што укључује и вјероватноћу асоцијације са раније заштићеним
знаком,
б) који је исти или сличан за исту или сличну врсту робе, односно услуга, знаку другог
лица који је познат у БиХ, у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити
индустријске својине (у даљњем тексту: општепознати знак),
ц) који, у складу са чланом 16. став 3. ТРИПС-а (Уговор о трговинским аспектима права
интелектуалне својине), без обзира на робу, односно услуге на које се односи,
представља репродукцију, имитацију или транслитерацију заштићеног знака другог лица,
или његовог битног дијела, који је код учесника у промету у БиХ несумњиво познат као
знак високе репутације (у даљњем тексту: чувени жиг), којим своју робу, односно услуге
обиљежава друго лице, ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист
из стечене репутације чувеног жига, или би се штетило његовом дистинктивном
карактеру, односно репутацији,
д) који својим изгледом или садржајем вријеђа старије ауторско право или географску
ознаку или раније заштићени индустријски дизајн,
е) чије би коришћење вријеђало право на лично име познатог лица или лик било којег
лица, ако су настали прије датума пријаве жига, или признатог права првенства
затраженог у пријави жига, ф) који је исти као пријашњи жиг или сличан пријашњем жигу који је био регистрован за
исту или сличну робу или услуге, а који је престао да важи због непродужења
регистрације, ако је прошло мање од двије године од дана престанка ранијег жига, осим
ако носилац ранијег жига није дао своју сагласност за признање каснијег жига, или није
користио свој жиг,
г) који је поднесен супротно принципу добре вјере, савјесности и поштења.
(2) Заштићеним знаком из става (1) тач. а) и ц) овог члана сматра се знак који је
заштићен жигом за територију БиХ, а заштићеним знаком из става (1) тачка а) овог члана
сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију БиХ под условом
да жиг по тој пријави буде признат.
Члан 8.
(Утврђивање познатости знака)
(1) При утврђивању да ли је знак из члана 7. став (1) тачка б) овог закона општепознати
знак, односно да ли је знак из члана 7. став (1) тачка ц) овог закона чувени жиг, узима се у
обзир упознатост релевантног дијела јавности са знаком, укључујући и познавање до којег
је дошло промоцијом знака.
(2) Релевантним дијелом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе,
односно услуга које се обиљежавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске
токове те робе, односно услуга.
Члан 9.
(Заштита личног имена познатог лица или лика било којег лица)
(1) Лик, лично име, надимак или псеудоним познатог лица може се заштитити жигом
само по пристанку тог лица.
(2) Знак који садржи лик неког лица може се заштитити жигом само пристанком тог лица,
а лик умрлог лица може се заштитити жигом само пристанком брачног друга и дјеце
умрлог, ако њих нема, пристанком родитеља, а ако нема родитеља, пристанком других
насљедника ако тестаментом није другачије одређено.
(3) За заштиту знака који садржи лик, лично име, надимак или псеудоним историјске или
друге умрле познате личности потребна је и дозвола надлежног органа.
Члан 10.
(Надлежност за поступак заштите жига)
(1) Послове који се односе на поступак заштите жига у управном поступку прописаном
овим законом обавља Институт за интелектуално власништво Босне и Херцеговине (у
даљњем тексту: Институт).
(2) Ако није другачије прописано овим законом, у поступку пред Институтом примјењују
се одредбе Закона о управном поступку (“Службени гласник БиХ”, бр. 29/02, 12/04, 88/07 и
93/09). (3) Против одлуке Института донесене у поступку из става (1) овог члана може се
изјавити жалба Комисији за жалбе Института (у даљњем тексту: Комисија за жалбе) у
року од 15 дана од дана пријема одлуке.
(4) Против одлуке Комисије за жалбе може се покренути управни спор пред Судом
Босне и Херцеговине, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.
Члан 11.
(Регистри)
(1) Институт у електронској форми води Регистар пријава за признање жига (у даљњем
тексту: Регистар пријава), Регистар жигова и Регистар заступника за заштиту жигова (у
даљњем тексту: Регистар заступника).
(2) Регистри из става (1) овог члана обједињени су у јединствени систем регистара
индустријске својине БиХ у електронској форми.
(3) Садржај регистара из става (1) овог члана прописаће се посебним прописом за
спровођење овог закона који доноси директор Института (у даљњем тексту: пропис о
спровођењу).
(4) Регистри из става (1) овог члана сматрају се јавним књигама и заинтересована лица
могу да их разгледају без плаћања посебних такси, односно накнаде трошкова.
(5) На писмени захтјев заинтересованог лица и уз плаћање прописане таксе и накнаде
трошкова, Институт ће издати копије докумената и одговарајуће потврде и увјерења о
чињеницама о којима води службену евиденцију.
Члан 12.
(Заступање)
(1) Физичка и правна лица која се баве заступањем у поступку заштите жигова пред
Институтом морају да буду уписана у Регистар заступника из члана 11. став (1) овог
закона.
(2) Страно физичко или правно лице у поступку пред Институтом мора да заступа
заступник уписан у Регистар заступника, а домаће правно и физичко лице може пред
Институтом иступати и самостално.
(3) У Регистар заступника уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове
утврђене прописом о спровођењу.
Члан 13.
(Пружање информација)
(1) Институт ће сваком лицу, на његов писмени захтјев, омогућити увид у документацију
која се односи на жиг.
(2) Садржај и начин увида из става (1) овог члана уредиће се прописом о спровођењу. (3) Услуге претраживања пријављених и регистрованих жигова за страна лица обављају
се посредством заступника из члана 12. став (2) овог закона, а домаћа лица услуге
претраживања могу да захтијевају и самостално.
Члан 14.
(Таксе и накнаде у поступку стицања и одржавања жига и пружања информационих
услуга)
(1) За све радње у поступку стицања, одржавања, евиденције промета и престанка жига
и за пружање информационих услуга плаћају се таксе сагласно важећим прописима
којима се уређују државне административне таксе (у даљњем тексту: таксе) и накнаде
посебних трошкова поступка (у даљњем тексту: трошкови поступка) у висини одређеној
посебном тарифом коју доноси Министарство спољне трговине и економских односа
Босне и Херцеговине, на приједлог директора Института.
(2) Доказ о плаћеној такси и трошковима поступка из става (1) овог члана доставља се
Институту на начин утврђен прописима о спровођењу.
ДИО ДРУГИ – ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ
Члан 15.
(Покретање поступка за признање жига)
(1) Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљњем
тексту: пријава) која се подноси Институту.
(2) Пријава мора да садржи захтјев за признање само једног жига који се односи на
једну или више врста робе, односно услуга.
(3) Битни дијелови пријаве су:
а) захтјев за признање жига,
б) знак који подносилац пријаве жели да заштити жигом,
ц) списак робе, односно услуга на које се знак односи, на једном од језика у службеној
употреби у БиХ, који мора бити састављен према Међународној класификацији производа
и услуга утврђеној Ничанским споразумом о међународној класификацији производа и
услуга за регистрацију жигова.
(4) Садржај захтјева за признање жига, начин презентације и број примјерака појединих
битних дијелова пријаве, као и садржај прилога који се подносе уз пријаву уређују се
прописом о спровођењу.

Члан 16.
(Пријава за признање колективног жига и жига гаранције)
(1) Осим дијелова пријаве из члана 15. став (3) овог закона, уз пријаву за признање
колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање
жига гаранције општи акт о жигу гаранције.
(2) Општи акт о колективном жигу мора да садржи: податке о подносиоцу пријаве,
односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно
услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног
жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у
случају повреде жига и одредбе о мјерама и посљедицама у случају непридржавања
одредаба општег акта.
(3) Општи акт о жигу гаранције мора да садржи, осим одредаба из става (2) овог члана,
и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом
гаранције и одредбе о надзору над коришћењем жига гаранције од његовог носиоца.
(4) Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига или жига гаранције, дужан је
да Институту, без одгађања, достави сваку измјену општег акта о колективном жигу или о
жигу гаранције.
(5) Свако може да прегледа општи акт о колективном жигу или о жигу гаранције.
Члан 17.
(Регистар пријава)
У Регистар пријава уписују се подаци о битним дијеловима пријаве из чл. 15. и 16. овог
закона и други подаци прописани прописом о спровођењу.
Члан 18.
(Датум подношења пријаве)
(1) За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднесена
Институту на тај датум садржи:
а) назнаку да се тражи признање жига,
б) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве,
ц) знак који подносилац пријаве жели да заштити и
д) списак робе, односно услуга на које се знак односи.
(2) Институт подносиоцу пријаве на његов примјерак потврђује пријем пријаве.
(3) По пријему пријаве Институт испитује да ли пријава садржи дијелове из става (1)
овог члана. (4) Ако пријава не садржи дијелове из става (1) овог члана, Институт ће позвати
подносиоца пријаве да у року од 30 дана, који се не може продужити, отклони недостатке
због којих пријава није могла да буде уписана у Регистар пријава.
(5) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана не отклони недостатке,
Институт ће закључком одбацити пријаву.
(6) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана отклони недостатке, Институт
ће закључком признати као датум подношења пријаве онај датум када је подносилац
пријаве отклонио уочене недостатке.
(7) Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.
Члан 19.
(Право првенства)
Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва
друга лица која су за исти или сличан знак којим се обиљежава иста или слична роба,
односно услуга, касније поднијела пријаву.
Члан 20.
(Унијско право првенства)
(1) Правном или физичком лицу које је поднијело уредну пријаву жига са дејством у
некој земљи чланици Париске уније или Свјетске трговинске организације (у даљњем
тексту: СТО) признаће се у БиХ право првенства од датума подношења те пријаве, ако у
БиХ за исти знак и за исту робу, односно услуге поднесе пријаву у року од шест мјесеци
од дана подношења пријаве са дејством у односној земљи.
(2) Лице које се позива на право првенства из става (1) овог члана мора у захтјеву за
признање жига назначити датум подношења, број пријаве и земљу за коју је пријава
поднесена.
(3) Уредном пријавом из става (1) овог члана сматра се свака пријава која испуњава
услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или
СТО-а за коју је пријава поднесена, или према прописима међународне организације
настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на
каснију правну судбину те пријаве.
(4) Лице из става (1) овог члана дужно је да у року од три мјесеца од дана подношења
пријаве у БиХ достави Институту препис пријаве из става (1) овог члана, овјерен од
надлежног органа земље чланице Париске уније, СТО-а, односно међународне
организације којој је та пријава поднесена, као и овјерени превод преписа на једном од
језика у службеној употреби у БиХ.
(5) Ако лице из става (1) овог члана не испуни обавезу из става (4) овог члана, Институт
неће признати захтијевано право првенства, те ће закључком утврдити да право
првенства постоји од датума подношења пријаве утврђеног у складу са чланом 18. овог
закона и наставиће поступак по поднесеној пријави. (6) Садржај захтјева за издавање увјерења о праву првенства и садржај увјерења о
праву првенства које издаје Институт уређују се прописом о спровођењу.
Члан 21.
(Изложбено (сајамско) право првенства)
(1) Подносилац пријаве који је употријебио одређени знак за обиљежавање робе,
односно услуга, на службеној или службено признатој међународној изложби у БиХ или у
другој земљи чланици Париске уније или СТО-а у складу са Конвенцијом о међународним
изложбама, може у року од три мјесеца од дана затварања изложбе захтијевати у пријави
право првенства од првог дана излагања, односно дана употребе тог знака на изложби.
(2) Лице које захтијева признање права првенства из става (1) овог члана дужно је да уз
пријаву достави писмену потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или
СТО-а у којој је изложба одржана да је у питању изложба, односно сајам међународног
карактера, уз навођење података о врсти изложбе, односно сајма, мјесту одржавања,
датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и првом дану излагања, односно
датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.
(3) Увјерење да је изложби, односно сајму одржаном у БиХ званично признат
међународни карактер издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине.
Члан 22.
(Вишеструко право првенства)
Подносилац пријаве може захтијевати признање вишеструког права првенства на основу
раније поднесених пријава у једној или више земаља чланица Париске уније или СТО-а
под условима из члана 20. овог закона.
Члан 23.
(Рачунање рокова првенства)
(1) Признањем права првенства из члана 21. овог закона не продужавају се рокови из
члана 20. овог закона.
(2) У случају захтијевања вишеструког права првенства из члана 22. овог закона, рокови
који према члану 20. овог закона теку од датума првенства рачунају се од датума
првенства прве пријаве.
Члан 24.
(Накнадна измјена знака у пријави)
(1) У пријави се не може накнадно битно измијенити изглед знака, нити допунити списак
робе, односно услуга.
(2) Битном измјеном знака сматра се свака измјена сваког дистинктивног елемента
знака. (3) Не сматра се допуном списка робе, односно услуга, његово прецизирање, нити
сужавање.
Члан 25.
(Редослијед испитивања пријава)
(1) Пријаве се испитују према редослиједу одређеном датумом њиховог подношења.
(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, пријава може да буде испитана по хитном
поступку:
а) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског
поступка,
б) ако је поднесен захтјев за међународно регистровање жига, а у складу са
међународним уговором, национално регистровање жига је претходни услов за
међународно регистровање жига,
ц) ако је, сагласно другим прописима, неопходно извршити хитну регистрацију у
одређеном року, уз обавезу подношења посебног захтјева за то.
(3) У случају из става (2) овог члана подноси се захтјев за испитивање пријаве по
хитном поступку.
(4) За захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку из става (2) тач. б) и ц) овог
члана плаћају се таксе и трошкови поступка.
Члан 26.
(Испитивање уредности пријаве и њено одбацивање)
(1) Поступак испитивања уредности пријаве обухвата испитивање свих услова
прописаних овим законом и прописом о спровођењу.
(2) Пријава је уредна ако садржи битне дијелове из чл. 15. и 16. овог закона, доказ о
уплати таксе и трошкова поступка и друге прописане податке.
(3) Ако утврди да пријава није уредна, Институт ће писменим путем, уз навођење
разлога, позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који не може бити краћи од 30
дана, нити дужи од 60 дана.
(4) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе и
посебних трошкова, Институт ће продужити рок из става (3) овог члана за вријеме које
сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(5) Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу и
трошкове поступка за њено уређивање, Институт ће закључком одбацити пријаву. (6) У случају из става (4) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка,
подносилац пријаве може да поднесе предлог за поврат у пређашње стање, у року од 90
дана од дана пријема закључка о одбацивању.
Члан 27.
(Одустајање од пријаве)
(1) Подносилац пријаве може у току цијелог поступка одустати од пријаве у цјелини, или
само за неку робу, односно услуге.
(2) Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац
пријаве не може да одустане од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је
уписано то право.
(3) У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у цјелини, Институт ће
донијети закључак о обустављању поступка.
(4) У случају из става (3) овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана
предаје Институту изјаве о одустајању.
Члан 28.
(Раздвајање пријаве)
(1) Пријава у којој је наведено више врста робе, односно услуга (у даљњем тексту:
првобитна пријава) може, на захтјев подносиоца пријаве, до уписа жига у Регистар
жигова, бити раздвојена на двије или више пријава тако што ће се раздвојити списак
робе, односно услуга.
(2) Садржај захтјева за раздвајање пријаве уређује се прописом о спровођењу.
(3) Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право
првенства.
(4) О раздвајању пријаве доноси се посебно рјешење у којем се назначавају број,
односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и врсте робе, односно
услуге које остају у првобитној пријави и робе, односно услуге које су у издвојеној или
издвојеним пријавама.
(5) Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.
(6) На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције, неће се
примјењивати одредбе од става (1) до става (5) овог члана.
Члан 29.
(Испитивање апсолутних разлога за одбијање пријаве)
Ако је пријава уредна у смислу члана 26. овог закона, Институт испитује да ли постоје
апсолутни разлози за одбијање пријаве прописани чланом 6. овог закона. Члан 30.
(Посебно испитивање општег акта о колективном жигу и жигу гаранције)
(1) Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције,
Институт ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно о жигу
гаранције, у складу са моралом или јавним поретком.
(2) Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције, супротан моралу или
јавном поретку, у складу с тим ће се примијенити одредбе члана 32. овог закона.
(3) На све измјене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције,
примијениће се ст. (1) и (2) овог члана.
Члан 31.
(Добровољно ограничење обима заштите – “дисклејмер”)
(1) Ако знак садржи елеменат који не испуњава услове за заштиту жига, у смислу члана
6. став (1) тач. д), е) и ф) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло да
изазове сумњу у вези са обимом заштите жига, Институт ће писменим путем захтијевати
од подносиоца пријаве да, у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60
дана, достави писмену изјаву којом подносилац пријаве потврђује да не тражи било каква
искључива права на том елементу.
(2) Ако знак садржи елеменат који није јасан или недвосмислен у смислу става (1) овог
члана, Институт ће писменим путем захтијевати од подносиоца пријаве да у року из става
(1) овог члана достави опис знака у којем ће тај елеменат бити појашњен.
Члан 32.
(Одбијање захтјева за признање жига)
(1) Ако утврди да пријава не испуњава услове из члана 6. овог закона, Институт ће
писменим путем, на основу резултата испитивања, обавијестити подносиоца пријаве о
разлозима због којих жиг не може да се призна и позваће га да се изјасни о тим
разлозима у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.
(2) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка,
Институт може једном продужити рок из става (1) овог члана за вријеме које сматра
примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(3) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање жига у цјелини или за поједину
врсту робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтјеву из става (1)
овог члана, или ако поступи, а Институт и даље сматра да жиг не може да буде признат у
цјелини или за поједину врсту робе, односно услуге.
(4) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање жига ако подносилац пријаве не
поступи по захтјеву Института из члана 30. овог закона.
ДИО ТРЕЋИ – ПРИГОВОР
Члан 33.
(Објављивање пријаве)
(1) Пријава која испуњава услове из члана 26. став (2) овог закона и ако нема разлога за
одбијање пријаве из члана 32. овог закона објављује се у “Службеном гласнику
Института” (у даљњем тексту: службено гласило).
(2) Подаци из пријаве који се објављују уређују се прописом о спровођењу.
Члан 34.
(Мишљење заинтересованог лица)
(1) Након објављивања пријаве свако заинтересовано лице, у року од три мјесеца од
датума објављивања, може Институту доставити писмено мишљење у којем се
образлаже зашто знак из објављене пријаве не испуњава услове из члана 6. овог закона.
(2) Лице из става (1) овог члана није странка у поступку.
(3) Институт ће мишљење из става (1) овог члана, ако сматра да је релевантно за
признање пријаве, доставити подносиоцу пријаве на одговор у року који не може бити
краћи од 15 дана, нити дужи од 30 дана.
(4) Након пријема одговора подносиоца пријаве Институт ће, слободном оцјеном,
донијети одлуку о признању или одбијању захтјева за признање жига.
Члан 35.
(Приговор)
(1) Након објављивања пријаве, у року од три мјесеца од дана објављивања пријаве,
заинтересовано лице може Институту писменим путем поднијети приговор у којем се
образлаже зашто знак из објављене пријаве не испуњава услове из члана 7. овог закона.
(2) Заинтересовано лице из става (1) овог члана је:
а) носилац ранијег заштићеног знака у случају из члана 7. став (1) тач. а), б), ц) и д) овог
закона,
б) носилац неког од права из члана 7. став (1) тачка е) овог закона,
ц) носилац ранијег жига у случају из члана 7. став (1) тачка ф) овог закона,
д) лице које би имало право да поднесе пријаву у случају из члана 7. став (1) тачка г)
овог закона и
е) носилац раније заштићеног знака или стицалац искључиве лиценце на том знаку. (3) Рок за подношење приговора из става (1) овог члана не може се ни из којег разлога
продужити, нити се након истека наведеног рока могу поднијети било какве допуне
приговора, укључујући и достављање додатних доказа којима се приговор оправдава.
(4) Ако је на датум објављивања пријаве против које се приговор подноси у току
поступак за проглашавање ништавним рјешења о признању жига, односно међународног
регистровања, или поступак за престанак жига због некоришћења, а приговор се заснива
на жигу против којег је покренут неки од наведених поступака, Институт ће застати са
поступком по приговору до правоснажности одлуке из раније покренутог поступка.
(5) Заинтересовано лице из става (1) овог члана у поступку по приговору има статус
странке.
Члан 36.
(Садржај приговора)
(1) Приговор мора да садржи нарочито:
а) име и презиме, односно назив подносиоца приговора и његову адресу, односно
пословно сједиште,
б) детаљно образложене све разлоге и доказе на којима подносилац приговора заснива
приговор и којима доказује статус заинтересованог лица из члана 35. овог закона,
ц) све објављене податке о пријави против које се приговор подноси, укључујући и број
пријаве, име и презиме и адресу, односно назив и пословно сједиште подносиоца пријаве
и изглед пријављеног знака са списком врсте робе и услуга,
д) уредну пуномоћ, ако се приговор подноси посредством заступника.
(2) Приговор се подноси у два примјерка.
Члан 37.
(Поступак по приговору)
(1) Институт након пријема приговора испитује да ли је приговор у свему поднесен у
складу са чл. 35. и 36. овог закона.
(2) Ако нису испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће закључком одбацити
приговор.
(3) Ако су испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће доставити приговор
подносиоцу пријаве и позвати га да се о њему писмено изјасни у року од 60 дана.
(4) Рок из става (3) овог члана не може се продужити, нити након његовог истека
подносилац пријаве може поднијети допуне свог одговора на приговор, укључујући и
додатне доказе. (5) Ако се подносилац пријаве не изјасни на приговор у року из става (3) овог члана,
Институт ће рјешењем одбити поднесени захтјев за признање жига у границама захтјева
из приговора.
(6) Ако подносилац пријаве у року из става (3) овог члана одговори на приговор,
Институт испитује оправданост навода из приговора при чему може да одреди усмену
расправу.
(7) Ако је приговор поднесен на основу разлога из члана 7. став (1) тачка г) овог закона,
а подносилац пријаве је одговорио на приговор, Институт може, с обзиром на околности,
упутити странке да постојање разлога из члана 7. став (1) тачка г) овог закона ријеше као
претходно питање у поступку пред надлежним судом.
(8) Ако подносилац пријаве истакне да подносилац приговора није користио жиг на којем
заснива свој приговор, подносилац приговора је дужан да докаже да је у периоду од пет
година, прије објављивања пријаве против које је поднесен приговор, користио свој жиг на
територији БиХ за робу и услуге за које је приговор поднесен, или мора да докаже да су
постојали озбиљни разлози за некоришћење жига за ту робу или услуге под условом да је
ранији жиг на датум објављивања пријаве за коју је поднесен приговор био регистрован
најмање пет година.
(9) Ако подносилац приговора не докаже коришћење свог жига у смислу става (8) овог
члана, Институт ће рјешењем одбити приговор, у обиму за који коришћење жига није
доказано.
(10) Након спроведеног поступка по приговору, на основу утврђених чињеница Институт
ће донијети рјешење о одбијању приговора, о дјелимичном одбијању приговора и
дјелимичном признању захтјева за признање жига, или о одбијању захтјева за признање
жига.
Члан 38.
(Рјешење о признању жига)
(1) Ако пријава испуњава услове за признање из чл. 6. и 7. овог закона, Институт ће о
томе донијети закључак и позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана плати таксу и
трошкове поступка за првих десет година заштите, за објављивање жига и исправу о
жигу, те да Институту достави доказе о извршеним уплатама.
(2) Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним
уплатама из става (1) овог члана, сматраће се да је одустао од пријаве и Институт ће
донијети закључак о обустављању поступка.
(3) У случају из става (2) овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање таксе и
трошкова поступка, поднијети предлог за поврат у пређашње стање у року од три мјесеца
од дана пријема закључка о обустављању поступка.
(4) Ако подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог
члана, Институт ће донијети рјешење о признању жига, према усвојеном изгледу знака и
списка робе или услуга, којима се одређује обим признате заштите жига, те објавити жиг и
издати исправу о жигу. Члан 39.
(Уписивање рјешења о признању жига у Регистар жигова)
(1) Рјешење о признању жига са прописаним подацима уписује се у Регистар жигова.
(2) Подаци из рјешења о признању жига који се уписује у Регистар жигова уређују се
прописом о спровођењу.
(3) Датум уписивања рјешења о признању жига у Регистар жигова је датум рјешења о
признању жига.
Члан 40.
(Објављивање жига)
(1) Регистровани жиг са прописаним подацима објављује се у службеном гласилу.
(2) Подаци о жигу који се објављују уређују се прописом о спровођењу.
Члан 41.
(Исправа о жигу)
(1) Институт ће издати исправу о жигу заједно са рјешењем о признању жига.
(2) Садржај и изглед исправе о жигу уређују се прописом о спровођењу.
ДИО ЧЕТВРТИ – ПОСТУПАК МЕЂУНАРОДНОГ РЕГИСТРОВАЊА жИГА
Члан 42.
(Општа одредба)
На међународно регистроване жигове, за које је заштита затражена и за територију БиХ
према Мадридском аранжману о међународном регистровању жигова (у даљњем тексту:
Мадридски аранжман) и Протоколу који се односи на Мадридски аранжман (у даљњем
тексту: Мадридски протокол), примјењују се одредбе овог закона и прописа о спровођењу
у свим питањима која нису уређена тим уговорима, осим ако одредбе овог дијела закона
не прописују другачије.
Члан 43.
(Захтјев за међународно регистровање жига и захтјев за уписивање промјене у
Међународни регистар)
(1) Носилац жига из БиХ, односно подносилац пријаве у БиХ може да поднесе захтјев за
међународно регистровање жига, као и захтјев за уписивање промјена у Међународном
регистру у складу са Мадридским аранжманом и Мадридским протоколом.
(2) Захтјеви из става (1) овог члана подносе се путем Института на начин прописан
Мадридским аранжманом, Мадридским протоколом, Заједничким правилником
Мадридског аранжмана и Мадридског протокола (у даљњем тексту: Заједнички
правилник), овим законом и прописом о спровођењу. (3) За захтјеве из става (1) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка Институту,
а међународне таксе директно Међународном бироу Свјетске организације за
интелектуалну својину (у даљњем тексту: Међународни биро).
Члан 44.
(Поступак за међународно регистровање жига пред Институтом)
(1) Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтјева за
међународно регистровање жига.
(2) Уз захтјев за међународно регистровање жига подноси се:
а) изглед знака,
б) уредно састављен и класификован списак робе или услуга на француском или
енглеском језику,
ц) пуномоћ, ако се захтјев подноси посредством пуномоћника,
д) доказ о уплати таксе и посебних трошкова поступка за захтјев.
(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз
захтјев уређују се спроведбеним прописом.
(4) Ако захтјев за међународно регистровање жига није уредан, Институт ће писменим
путем позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива
уреди.
(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева, рок из става (4) овог члана може да
буде продужен највише за 60 дана.
(6) Ако подносилац захтјева у остављеном року из става (4), односно става (5) овог
члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев за међународно
регистровање жига.
(7) Ако је захтјев за међународно регистровање жига уредан, Институт ће закључком
позвати подносиоца захтјева да плати таксу Међународном бироу за међународно
регистровање жига и достави доказ о извршеној уплати.
(8) Када подносилац захтјева за међународно регистровање жига достави доказе о
извршеним уплатама из става (7) овог члана, Институт ће Међународном бироу доставити
захтјев за међународно регистровање жига.
(9) Ако подносилац захтјева за међународно регистровање жига у остављеном року не
достави доказ о извршеној уплати из става (7) овог члана, сматраће се да је захтјев
повучен, о чему ће Институт донијети закључак.
Члан 45.
(Одбијање заштите међународно регистрованог жига пријављеног за БиХ)
(1) Ако међународни жиг пријављен за БиХ путем Мадридског аранжмана или
Мадридског протокола не испуњава услове из члана 6. овог закона, Институт ће путем
Међународног бироа, писаним путем, у складу са Мадридским аранжманом или
Мадридским протоколом, издати привремено одбијање међународне регистрације и
позвати носиоца међународног жига да се у року од четири мјесеца од датума
привременог одбијања, посредством домаћег заступника, изјасни о наведеним разлозима
због којих се његов жиг не може признати у БиХ.
(2) У даљем поступку сходно се примјењују одредбе члана 32. овог закона.
Члан 46.
(Приговор на међународно регистровани жиг пријављен за БиХ)
(1) За потребе међународно регистрованих жигова пријављених за БиХ, према
Мадридском аранжману и Мадридском протоколу, објављивањем пријаве прописане у
члану 33. овог закона сматра се објављивање међународно регистрованог жига у
службеном гласилу о међународно регистрованим жиговима које издаје Међународни
биро (у даљњем тексту: Маrque International).
(2) Рок за подношење приговора на међународно регистровани жиг почиње да тече од
првог дана мјесеца који слиједи мјесец назначен на издању Маrque Internationala у којем
је тај међународно регистровани жиг објављен.
(3) Институт, путем Међународног бироа, носиоцу међународно регистрованог жига
доставља обавјештење о привременом одбијању на основу приговора и позива га да
именује домаћег заступника.
(4) Заступник из става (3) овог члана мора у року од четири мјесеца од датума
обавјештења о одбијању доставити Институту пуномоћ о заступању.
(5) Институт заступнику из става (3) овог члана доставља примјерак приговора након
подношења пуномоћи из става (4) овог члана.
(6) Рок за одговор на приговор је 60 дана од дана пријема приговора од заступника.
(7) Рокови из ст. (4) и (6) овог члана не могу се продужити.
(8) У даљем поступку сходно се примјењују одредбе члана 37. овог закона.
(9) За потребу доказивања употребе жига датумом међународног регистровања жига
сматра се датум истицања рока из члана 5. став (2) Мадридског аранжмана или члана 5.
став (2) подстав а) Мадридског протокола, или ако на тај датум поступак одобравања
заштите или поступак по приговору није окончан, датум обавјештења о коначној одлуци
Института о одобравању заштите упућеног Међународном бироу. Члан 47.
(Обавјештење Међународном бироу)
Институт ће без одгађања обавијестити Међународни биро о уписивању промјена у
Регистар жигова и о престанку важења међународно регистрованог жига.
Члан 48.
(Територијално проширење међународног жига)
(1) Носилац међународно регистрованог жига може поднијети захтјев за територијално
проширење међународног жига на БиХ.
(2) Захтјев из става (1) овог члана може се односити на сву робу и услуге за које је жиг
регистрован или на један њихов дио.
(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.
ДИО ПЕТИ – САДРЖАЈ, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА
Члан 49.
(Искључива права носиоца жига)
(1) Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:
а) знак који је идентичан његовом жигу у односу на робу или услуге које су идентичне
роби или услугама за које је жиг регистрован,
б) знак који је идентичан или сличан његовом жигу у односу на робу или услуге које су
идентичне или сличне роби или услугама за које је жиг регистрован уколико постоји
вјероватноћа да јавност може бити доведена у заблуду, што укључује вјероватноћу
довођења у везу с тим знаком и жигом,
ц) знак који је идентичан или сличан његовом жигу у односу на робу или услуге које нису
сличне онима за које је жиг регистрован када тај жиг има углед у БиХ и када коришћење
тог знака без оправданог разлога нелојално користи дистинктивни карактер или углед
жига, или им наноси штету (чувени жиг).
(2) У смислу става (1) овог члана, носилац жига има право да забрани сљедеће:
а) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обиљежавање
робе,
б) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или
обављање услуга под заштићеним знаком,
ц) увоз, извоз или транзит робе под заштићеним знаком,
д) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами. (3) Права која произлазе из овог члана имају дејство према трећим лицима од датума
уписивања жига у Регистар жигова.
Члан 50.
(Репродукција жига у рјечнику)
Ако репродукција жига у рјечнику, енциклопедији или сличним дјелима, укључујући и она у
електронској форми, ствара утисак да је жиг генерички назив за робу или услуге за које је
регистрован, на захтјев носиоца жига издавач дјела мора да обезбиједи, најкасније у
сљедећем издању, да репродукција жига буде праћена назнаком да је жиг регистрован
(ознака Р).
Члан 51.
(Исцрпљење права носиоца жига)
(1) жиг не даје право његовом носиоцу да забрани његово коришћење у вези са робом
коју је означио жигом и ставио у промет било гдје у свијету носилац жига или лице које је
он овластио.
(2) Одредба става (1) овог члана неће се примијенити у случају постојања оправданог
разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе,
посебно ако је дошло до квара или друге битне промјене стања робе послије њеног првог
стављања у промет.
Члан 52.
(Ограничење права носиоца жига)
(1) Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком
ставља у промет своју робу или услуге ако тај знак представља пословно име или назив
тог лица који је на савјестан начин стечен прије признатог датума првенства жига.
(2) Носилац жига не може да забрани другом лицу да, у складу са добрим пословним
обичајима, користи у привредном промету:
а) своје име или адресу,
б) назнаку о врсти, квалитету, количини, намјени, вриједности, географском поријеклу,
времену производње или другом својству робе или услуга,
ц) жигом заштићени знак кад је његово коришћење неопходно ради назначавања
намјене робе или услуге, посебно кад је ријеч о резервним дијеловима или прибору.
(3) Ако је предмет заштите колективног жига или жига гаранције знак који указује на
одређени географски локалитет са којег потиче роба или услуга означена њиме, корисник
колективног жига или жига гаранције не може да забрани другоме да тај знак користи у
складу са добрим пословним обичајима, нити може да забрани његово коришћење
овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског поријекла за
исту или сличну врсту робе или услуга. (4) Носилац жига не може да забрани другом лицу да исти или сличан знак користи за
обиљежавање робе или услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.
(5) Носилац регистрованог чувеног жига може да забрани другом лицу да исти или
сличан знак користи за обиљежавање робе, односно услуга које нису сличне онима за
које је жиг регистрован ако би коришћење таквог знака упућивало на повезаност те робе,
односно услуга и носиоца заштићеног чувеног жига и ако постоји вјероватноћа да би
носилац чувеног жига трпио штету таквим коришћењем.
Члан 53.
(Стицање и важење жига)
(1) жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.
(2) жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се уз
плаћање таксе и трошкова поступка његово важење може продужавати неограничен број
пута.
(3) Садржај захтјева за продужење важења жига уређује се спроведбеним прописом.
Члан 54.
(Обавеза коришћења жига)
(1) Носилац жига дужан је да користи жиг.
(2) Ако се без оправданог разлога жиг не користи, уз плаћање таксе и трошкова
поступка, у складу са чланом 71. овог закона, свако заинтересовано лице може да
покрене поступак за престанак тог жига због некоришћења.
Члан 55.
(Раздвајање жига)
(1) жиг који је регистрован за више врста робе, односно услуга (у даљњем тексту:
првобитна регистрација), на захтјев носиоца жига, у свако доба може да буде раздвојен
на два или више регистрованих жигова, тако што ће се раздвојити списак робе или
услуга.
(2) Садржај захтјева за раздвајање жига уређује се спроведбеним прописом.
(3) Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.
(4) О раздвајању жига Институт ће донијети посебно рјешење у којем се назначава: број
првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне
регистрације, као и роба, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и роба,
односно услуге које су у издвојеном или издвојеним жиговима.
(5) Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова и објављују у
службеном гласилу. (6) Институт ће издати исправу о издвојеном жигу, односно издвојеним жиговима,
заједно са рјешењем о признању тих жигова.
(7) На колективни жиг, односно жиг гаранције, неће се примјењивати одредбе од става
(1) до става (6) овог члана.
ДИО ШЕСТИ – ПРОМЈЕНЕ У ПРИЈАВИ ИЛИ РЕГИСТРАЦИЈИ жИГА
Члан 56.
(Промјена имена и адресе носиоца права)
(1) На захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова
поступка, Институт ће донијети рјешење о уписивању у одговарајући регистар промјене
имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.
(2) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање промјене
имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под
условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.
(3) За уписивање промјена у складу са ставом (2) овог члана за сваку захтијевану
промјену плаћају се посебно такса и трошкови поступка.
(4) Сваку уписану промјену из става (1) овог члана, уз плаћање таксе и трошкова
поступка, Институт ће објавити у службеном гласилу.
(5) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се
спроведбеним прописом.
Члан 57.
(Ограничење списка робе и услуга)
(1) У регистрованом жигу, односно поднесеној пријави, на захтјев носиоца жига, односно
подносиоца пријаве, може се ограничити списак робе, односно услуга.
(2) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се
спроведбеним прописом.
(3) За захтјев поднесен у складу са ставом (1) овог члана плаћају се такса и трошкови
поступка.
(4) О захтјеву за ограничење списка робе, односно услуга регистрованог жига, односно
пријаве, Институт ће донијети посебно рјешење.
(5) Рјешење из става (4) овог члана објављује се у службеном гласилу.
(6) Институт ће издати исправу о жигу са ограниченим списком робе, односно услуга
заједно са рјешењем из става (4) овог члана, којим се ограничава списак робе, односно
услуга. Члан 58.
(Пренос права)
(1) Пренос жига, односно права из пријаве може се извршити на основу уговора о
преносу права, као и на основу статусне промјене носиоца жига, односно подносиоца
пријаве, судске или административне одлуке.
(2) Пренос права из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар Института
на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.
(3) Неће се одобрити уписивање преноса жига, односно права из пријаве, на основу
уговора о преносу права ако би такав пренос на очигледан начин могао да створи забуну
у промету у погледу врсте, квалитета или географског поријекла робе, односно услуга за
које је жиг регистрован, односно за које је поднесена пријава за признање жига, осим ако
се стицалац права одрекне заштите за оне врсте робе, односно услуге у односу на које
могућност забуне постоји.
(4) Неће се одобрити уписивање преноса жига, односно права из пријаве који се односи
само за неку робу, односно услугу, у случају када су врсте робе, односно услуге које се
преносе битно сличне роби, односно услугама које су обухваћене жигом, односно
пријавом за признање жига преносиоца.
(5) Уписивање преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи
правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.
(6) Институт ће донијети посебно рјешење о уписивању преноса права из става (1) овог
члана у одговарајући регистар.
(7) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.
Члан 59.
(Уговор о преносу права)
(1) Уговором о преносу права из члана 58. став (1) овог закона носилац жига, односно
подносилац пријаве, може да пренесе жиг, односно право из пријаве, и то за све или само
за неке врсте робе, односно услуге.
(2) Уговор о преносу права из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора
да садржи: назнаку о уговорним странама, број жига или број пријаве и висину накнаде,
ако је уговорена, и робу и услуге које се преносе.
Члан 60.
(Лиценца и франшиза)
(1) Носилац жига, односно подносилац пријаве, може уговором о лиценци уступити
право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке врсте
робе или услуге. (2) Уговор о лиценци из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да
садржи: назнаку о уговорним странама, број жига или број пријаве, вријеме трајања
лиценце, робу, односно услуге за које се лиценца даје и обим лиценце.
(3) Уговор о лиценци из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар на
захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.
(4) Уписивање уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар
производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.
(5) Институт доноси рјешење о уписивању уговора о лиценци из става (1) овог члана у
одговарајући регистар.
(6) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.
(7) Одредбе овог члана које се односе на уговор о лиценци сходно се примјењују и на
уговор о франшизи.
Члан 61.
(Објављивање преноса права, лиценце или франшизе)
Институт ће у службеном гласилу објавити да су пренос права, лиценца или франшиза из
чл. 59. и 60. овог закона уписани у одговарајући регистар.

Члан 62.
(Залога)
(1) жиг, односно право из пријаве може бити предмет уговора о залози, и то за све или
само за неке врсте робе или услуге.
(2) Уговор о залози из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да
садржи: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште,
односно сједиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски
број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се
обезбјеђује заложним правом.
(3) Повјерилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар Института.
(4) Уговор о залози из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар, уз
плаћање таксе и трошкова поступка, на захтјев носиоца жига, односно подносиоца
пријаве или заложног повјериоца.
(5) Институт доноси рјешење о уписивању уговора о залози из става (1) овог члана у
одговарајући регистар.
(6) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о залози. Члан 63.
(Поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге)
(1) Поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге у
одговарајући регистар Института покреће се писаним захтјевом.
(2) Уз захтјев из става (1) овог члана подноси се:
а) доказ о правном основу преноса чије се уписивање тражи,
б) пуномоћ, ако се поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или
залоге покреће посредством пуномоћника,
ц) доказ о уплати таксе и трошкова поступка за рјешење по захтјеву за уписивање
преноса права, лиценце, франшизе или залоге.
(3) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање преноса права
који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац
права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски
бројеви жигова, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.
(4) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање лиценце,
франшизе или залоге који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом
да су носилац права и стицалац лиценце, франшизе, односно залоге исти у сваком жигу,
односно пријави, и да су регистарски бројеви жигова, односно бројеви пријава назначени
у захтјеву.
(5) За захтјеве из ст. (3) и (4) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка за сваки
жиг или пријаву који су назначени у захтјеву.
(6) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз
захтјев уређују се спроведбеним прописом.
Члан 64.
(Уредност захтјева за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге)
(1) Захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге је уредан ако
садржи податке из члана 63. став (2) овог закона и друге прописане податке.
(2) Ако захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге није
уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема
позива уреди.
(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт
ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не
краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(4) Ако подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не поступи по позиву,
Институт ће закључком одбацити захтјев. Члан 65.
(Испитивање правног основа захтјева за уписивање преноса права, лиценце, франшизе
или залоге)
(1) Ако је захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге уредан, у
смислу члана 64. став (1) овог закона, Институт ће испитати да ли правни основ на коме
се тај захтјев заснива испуњава законом прописане услове за уписивање преноса права,
лиценце, франшизе или залоге.
(2) Ако правни основ на којем се заснива захтјев за уписивање преноса права, лиценце,
франшизе или залоге не испуњава услове прописане овим законом, Институт ће позвати
подносиоца захтјева да се у року од 30 дана од дана пријема позива изјасни о разлозима
због којих се уписивање не може извршити.
(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт
ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не
краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(4) Институт ће рјешењем одбити захтјев за уписивање преноса права, лиценце,
франшизе или залоге ако се подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не изјасни
о разлозима због којих уписивање не може да буде одобрено, или ако се изјасни, а
Институт и даље сматра да уписивање не може да буде одобрено.
ДИО СЕДМИ – ПРЕСТАНАК ПРАВА
Члан 66.
(Престанак жига)
(1) жиг престаје истеком рока од десет година за који су плаћени такса и трошкови
поступка, ако се његово важење не продужи.
(2) жиг престаје и прије истека рока из става (1) овог члана:
а) ако се носилац жига одрекне свог права – наредног дана од дана предаје Институту
изјаве о одрицању,
б) на основу судске одлуке, односно одлуке Института, у случајевима предвиђеним
овим законом – даном одређеним том одлуком,
ц) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац жига
– даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне сљеднике тог лица.
(3) Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако Институт током испитивања
измјена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису
испуњени услови предвиђени чланом 30. став (1) овог закона.
(4) У случајевима из ст. (2) тач. а) и ц) и ст. (3) овог члана, Институт ће донијети посебно
рјешење. Члан 67.
(Право трећег лица)
(1) Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица, носилац жига
не може се одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.
(2) Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу и трошкове поступка, а
у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, Институт ће то лице
обавијестити да нису плаћени такса и трошкови поступка и да је може платити у року од
шест мјесеци од дана пријема обавјештења и тиме одржати важење жига.
ДИО ОСМИ – ПРОГЛАШАВАЊЕ РЈЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ ЖИГА НИШТАВНИМ
Члан 68.
(Услови за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)
(1) Рјешење о признању жига може се прогласити ништавним у цјелини или само за неку
врсту робе или услугу ако се утврди да у вријеме регистрације жига нису били испуњени
услови за признање жига предвиђени овим законом.
(2) Рјешење о признању колективног жига или жига гаранције може се прогласити
ништавним и ако се утврди да општи акт о колективном жигу или општи акт о жигу
гаранције, односно њихове измјене, нису испуњавали, односно не испуњавају услове из
члана 30. став (1) овог закона.
Члан 69.
(Предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)
(1) Рјешење о признању жига може се прогласити ништавним по службеној дужности
или на предлог заинтересованог лица или правобраниоца БиХ или омбудсмена БиХ за
све вријеме трајања жига.
(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, предлог за проглашавање рјешења о
признању жига ништавним на основу члана 7. став (1) овог закона може поднијети само
носилац старијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година
прије подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био
савјестан и није се противио коришћењу каснијег жига.
(3) Ако је изјављен приговор на поднесену пријаву жига из разлога прописаних у члану
7. став (1) овог закона па је рјешење о одбијању приговора коначно, предлог за
проглашавање ништавним рјешења о признању жига исто лице не може поднијети из
истих разлога који су наведени у одбијеном приговору, осим ако подносилац предлога не
достави нове доказе који би сами или у вези са већ употријебљеним доказима могли
довести до другачијег рјешења у поступку по приговору.
(4) Рјешење о признању жига не може се прогласити ништавним на основу члана 7. став
(1) тач. а), б) и ц) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у БиХ
за обиљежавање робе или услуга на које се односи у периоду од пет година прије
подношења предлога за проглашавање ништавним, осим ако је подносилац пријаве
каснијег жига био несавјестан. (5) Уз предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању жига подносе се
одговарајући докази.
Члан 70.
(Поступак за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)
(1) Поступак за проглашавање рјешења о признању жига ништавним покреће се
писаним предлогом за проглашавање рјешења о признању жига ништавним.
(2) Садржај предлога из става (1) овог члана, као и прилози уз предлог уређују се
спроведбеним прописом.
(3) Предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним је уредан ако
садржи прописане податке.
(4) Ако предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним није уредан,
Институт ће позвати подносиоца предлога да га у року од 30 дана од дана пријема позива
уреди.
(5) На образложени захтјев подносиоца предлога, уз плаћање таксе и трошкова
поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра
примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(6) Ако подносилац предлога у року из става (4) овог члана не поступи по позиву,
Институт ће закључком одбацити предлог.
(7) Уредан предлог Институт ће доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30
дана од дана пријема позива достави свој одговор.
(8) На образложени захтјев носиоца жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка,
Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним,
али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(9) Ако носилац жига у остављеном року не одговори на предлог за проглашавање
рјешења о признању жига ништавним, Институт ће прогласити жиг ништавним за ону
врсту робе или услуге за које је то у предлогу захтијевано.
(10) Ако то оцијени неопходним, Институт може одредити усмену расправу поводом
поднесеног предлога за проглашавање рјешења о признању жига ништавним.
(11) Послије спроведеног поступка по предлогу за проглашавање рјешења о признању
жига ништавним на основу предлога из члана 69. став (1) овог закона, Институт може у
свако доба донијети рјешење о проглашавању рјешења о признању жига ништавним у
цјелини или само за неку врсту робе или услугу, или рјешење о одбијању предлога.
(12) Рјешење о проглашавању рјешења о признању жига ништавним, које је коначно у
управном поступку, Институт ће објавити у службеном гласилу.
ДИО ДЕВЕТИ – ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА жИГА
Члан 71.
(Престанак жига због некоришћења)
(1) На захтјев заинтересованог лица, Институт ће донијети рјешење о престанку жига у
цјелини или само за неке врсте робе или услугу ако носилац жига или лице које је он
овластио без оправданог разлога није на тржишту БиХ озбиљно користило жиг за
обиљежавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском
периоду од пет година, рачунајући од дана уписивања жига у Регистар жигова, односно
од дана кад је жиг посљедњи пут коришћен.
(2) У поступку по захтјеву за престанак жига због некоришћења жига носилац жига или
лице које је он овластио дужни су да докажу да су жиг користили.
(3) Коришћењем жига, у смислу става (1) овог члана, сматра се и коришћење знака
заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мијењају дистинктивни
карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе
намијењене искључиво извозу.
(4) Оправданим разлогом за некоришћење жига из става (1) овог члана сматраће се
околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за
коришћење жига, као што су одлука државног органа, забрана увоза или извоза или друга
забрана која се односи на робу или услуге за које је призната заштита жигом.
(5) Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности
набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.
(6) Институт неће донијети рјешење о престанку жига због некоришћења ако је
коришћење жига почело или је настављено послије истека непрекидног временског
периода од пет година у којем жиг није коришћен, а прије подношења захтјева за
престанак жига због некоришћења, осим ако је до почетка или наставка коришћења жига
дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднесен захтјев за престанак његовог
жига и ако је коришћење почело или настављено у периоду од три мјесеца прије
подношења захтјева за престанак жига.
Члан 72.
(Одређивање датума престанка жига због некоришћења)
У случају из члана 71. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од
дана када је жиг посљедњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од
дана регистровања жига, ако жиг није коришћен.
Члан 73.
(Престанак жига у другим случајевима)
(1) Институт ће, на захтјев заинтересованог лица, донијети рјешење о престанку жига у
цјелини или само за неку врсту робе или услугу и у сљедећим случајевима: а) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог
правног сљедника, постао генерички назив робе, односно услуге за коју је регистрован,
б) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни
сљедник користи, може у промету изазвати забуну о географском поријеклу, врсти,
квалитету или другим својствима робе, односно услуге,
ц) ако је знак заштићен жигом постао супротан моралу или јавном поретку.
(2) Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се
колективни жиг и жиг гаранције употребљавају супротно општем акту о колективном жигу,
односно о жигу гаранције.
(3) У случају из ст. (1) и (2) овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана
правоснажности рјешења о престанку жига.
Члан 74.
(Поступак по захтјеву за престанак жига)
(1) Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 71. и 73. овог закона
покреће се писаним захтјевом.
(2) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и прилози уз захтјев уређују се
спроведбеним прописом.
(3) Захтјев за престанак жига је уредан ако садржи прописане податке.
(4) Ако захтјев за престанак жига није уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева
да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.
(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева за престанак жига, уз плаћање таксе и
трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које
сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(6) Ако подносилац захтјева за престанак жига у року из става (4) овог члана не поступи
по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев.
(7) Институт ће уредан захтјев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана
од дана пријема позива достави свој одговор.
(8) На образложени захтјев носиоца жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка,
Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним,
али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.
(9) Ако носилац жига у остављеном року не одговори на захтјев за престанак жига,
Институт ће донијети рјешење о престанку жига за ону врсту робе или услуге за које је то
у поднесеном захтјеву тражено. (10) Ако то оцијени неопходним, Институт може одредити усмену расправу поводом
поднесеног захтјева за престанак жига.
(11) Послије спроведеног поступка по захтјеву за престанак жига, Институт ће донијети
рјешење о престанку жига у цјелини, или само за неку врсту робе или услугу, или рјешење
о одбијању захтјева.
(12) Рјешење о престанку жига које је коначно у управном поступку Институт ће објавити
у службеном гласилу.
Члан 75.
(Дејство на правоснажну судску одлуку)
Проглашавање ништавним жига и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези
са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог рјешења биле
правоснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце
ако су и у мјери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно
носилац жига био савјестан.
ДИО ДЕСЕТИ – ЖАЛБЕНИ ПОСТУПАК
Члан 76.
(Право на жалбу)
(1) Против одлука Института донесених у првом степену странка чијем захтјеву у
цјелини или у дијелу није удовољено има право жалбе у року од 15 дана од дана
достављања одлуке.
(2) Друге странке у поступку који је окончан одлуком против које се подноси жалба
сматрају се странкама у жалбеном поступку.
Члан 77.
(Садржај жалбе)
Уз податке које мора да садржи сваки поднесак, жалба мора да садржи и:
а) ознаку управног акта против којег се подноси,
б) изјаву о томе да се управни акт оспорава у цјелини или у одређеном дијелу,
ц) разлоге због којих се жалба подноси,
д) образложење жалбе са свим доказима којима подносилац жалбе потврђује своје
наводе из жалбе,
е) потпис подносиоца жалбе,
ф) пуномоћ, ако се жалба подноси посредством пуномоћника. Члан 78.
(Комисија за жалбе)
(1) Комисија за жалбе оснива се као независни орган за одлучивање о жалби у складу
са одредбама овог закона.
(2) Комисија за жалбе има три члана, од којих је један предсједник Комисије за жалбе, и
три замјеника члана, од којих је један замјеник предсједника.
(3) чланове Комисије за жалбе именује Савјет министара Босне и Херцеговине (у
даљњем тексту: Савјет министара БиХ) између независних стручњака у области права
индустријске својине и државних службеника из Института, на начин уређен одлуком
Савјета министара БиХ.
(4) Сједиште Комисије за жалбе је при Институту.
(5) Институт Комисији за жалбе обезбјеђује радни простор и потребну опрему за рад,
као и обављање канцеларијских и административних послова.
(6) Комисија за жалбе има посебан печат.
(7) Предсједник Комисије за жалбе управља њеним радом.
(8) У случају одсуства, предсједника Комисије за жалбе мијења замјеник предсједника, а
члана замјеник члана Комисије за жалбе.
(9) Предсједник и чланови Комисије за жалбе у свом раду су независни, нису обавезани
никаквим упутствима директора Института и своје задатке обављају непристрасно, у
складу са законом и правилима струке.
(10) Предсједник и чланови Комисије за жалбе имају положај независних стручњака, а
накнаду за свој рад примају у складу са спроведбеним прописом о накнадама за рад у
Комисији за жалбе.
(11) чланови Комисије за жалбе и замјеници чланова који су учествовали у доношењу
одлуке у првостепеном поступку, или ако постоје неки други разлози за њихово изузеће,
не могу учествовати у поступку по жалби у конкретном предмету.
(12) Комисија за жалбе доноси пословник којим се уређују појединости о раду.
Члан 79.
(Одлучивање о жалби)
(1) Комисија за жалбе о изјављеној жалби одлучује на сједници, већином гласова.
(2) Комисија за жалбе одлучује на основу поднесака странака, а када сматра да је то
неопходно, може одредити одржавање усмене расправе. (3) У поступку одлучивања о жалби на одговарајући начин примјењују се одредбе чл. 26,
37. и 70. овог закона.
ДИО ЈЕДАНАЕСТИ – ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА
Члан 80.
(Тужбени захтјеви)
(1) У случају повреде жига или права из пријаве жига ако жиг буде признат, тужилац
може тужбом захтијевати:
а) утврђење повреде права,
б) забрану даљег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или
уздржавањем од радњи које то право повређују,
ц) уклањање стања насталог повредом права,
д) повлачење предмета повреде из привредних токова уз уважавање интереса трећих
савјесних лица,
е) потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,
ф) уништење предмета којима је извршена повреда права,
г) уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се
употребљавају за чињење повреда и која су својина повредилаца,
х) препуштање предмета повреде носиоцу права уз накнаду трошкова производње,
и) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка,
ј) објављивање пресуде о трошку туженог.
(2) При одлучивању о захтјевима из става (1) тач. ц), д), е), ф), г) и х) овог члана, суд је
дужан да узме у обзир све околности случаја, нарочито размјеру између тежине учињене
повреде и захтјева, као и интерес овлашћеног лица за обезбјеђивање ефективне заштите
права.
(3) У поступку против лица чије су услуге биле употријебљене за повреду права, а
постојање те повреде већ је правоснажно установљено у поступку према трећем лицу,
претпоставља се да повреда права постоји.
(4) Поступак по тужби из става (1) овог члана је хитан.

Члан 81.
(Повреда жига)
(1) Повредом жига или права из пријаве, ако жиг буде накнадно признат, сматра се
свако неовлашћено коришћење заштићеног знака у смислу члана 49. овог закона.
(2) Повредом из става (1) овог члана сматра се и подражавање, транскрипција и
транслитерација заштићеног знака.
(3) Повредом из става (1) овог члана сматра се и додавање знаку ријечи: “тип”, “начин”,
“по поступку” и сл.
Члан 82.
(Накнада штете)
(1) За све повреде права из овог закона важе општа правила о накнади штете и
одговорности за штету, осим ако овим законом није другачије одређено.
(2) Лице које повриједи жиг дужно је да плати носиоцу права одштету у обиму који се
одређује према општим правилима о накнади штете, или у обиму који одговара
уговореној или уобичајеној накнади за законито коришћење жига.
Члан 83.
(Пенал)
(1) Ако је повреда жига учињена намјерно или крајњом непажњом, носилац жига може
од лица које је жиг повриједило тражити накнаду до троструког износа уговорене, а ако
није уговорена, од одговарајуће уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за
коришћење жига.
(2) При одлучивању о захтјеву за плаћање пенала суд ће узимати у обзир све околности
случаја, а нарочито обим настале штете, степен кривице повредиоца, износ уговорене
или уобичајене лиценцне накнаде и превентивни циљ пенала.
(3) Ако је настала штета већа од пенала из става (1) овог члана, носилац права
овлашћен је да тражи разлику до износа накнаде потпуне штете.
Члан 84.
(Активна легитимација за тужбу)
(1) Тужбу због повреде жига, односно права из пријаве може да поднесе носилац жига,
подносилац пријаве, стицалац искључиве лиценце, корисник колективног жига уз
сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца
жига гаранције.
(2) Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне
одлуке Института о поднесеној пријави. (3) Ако је пред Институтом, односно судом покренут поступак из чл. 69. или 73. овог
закона, суд који поступа по тужби из члана 79. овог закона дужан је да прекине поступак
до коначне одлуке Института или суда.
Члан 85.
(Рок за подношење тужбе)
Тужба због повреде жига, односно повреде права из пријаве може да буде поднесена у
року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у
року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.
Члан 86.
(Привремене мјере)
(1) Суд ће одредити привремену мјеру ради обезбјеђења захтјева према одредбама
овог закона, ако предлагач учини вјероватним да је:
а) носилац права из овог закона и
б) његово право повријеђено или да пријети стварна опасност од повреде.
(2) Носилац права мора да учини вјероватним и једну од сљедећих претпоставки:
а) опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,
б) да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће бити
касније тешко поправити, или
ц) да претпостављени повредилац, доношењем привремене мјере која би се касније у
поступку показала као неоправдана, не би претрпио веће негативне посљедице од оних
које би без доношења такве привремене мјере претрпио носилац права.
(3) Носилац права који предлаже да се донесе привремена мјера без претходног
обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из ст. (1) и (2) овог
члана, да учини вјероватним да би било какво одгађање доношења привремене мјере
проузроковало носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити.
(4) У случају доношења привремене мјере према одредбама става (3) овог члана, суд
ће рјешење о привременој мјери доставити супротној страни одмах послије њеног
спровођења.
(5) Носилац права не мора да доказује опасност да ће остваривање захтјева бити
онемогућено или знатно отежано ако учини вјероватним да ће предложена привремена
мјера проузроковати претпостављеном повредиоцу само незнатну штету.
(6) Сматра се да опасност постоји ако би требало остваривати захтјеве у иностранству.
(7) Суд може да одреди за обезбјеђење захтјева, према ставу (1) овог члана, било коју
привремену мјеру којом се може постићи циљ обезбјеђења, а нарочито да се:
а) претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овог
закона,
б) одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су
искључиво или у претежној мјери намијењени, односно употребљавају се за чињење
повреда.
(8) Ако је мјера одређена прије подношења тужбе, суд ће у рјешењу одредити и рок у
којем предлагач мора да поднесе тужбу ради оправдања те мјере.
(9) Рок из става (8) овог члана не може бити дужи од 20 радних дана, односно 31
календарског дана, од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок
истиче касније.
(10) Суд мора одлучити о приговору против рјешења о привременој мјери у року од 30
дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење
тог одговора.
(11) Поступак у вези са доношењем привремене мјере је хитан.
Члан 87.
(Обезбјеђење доказа)
(1) Суд ће донијети рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач пружи суду разумне
доказе о томе да:
а) је носилац права из овог закона,
б) је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,
ц) ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи бити изведени.
(2) Носилац права који тражи да се донесе рјешење о обезбјеђењу доказа без
претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је да, осим услова из
става (1) овог члана, учини вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди,
због радњи противника, бити уништени, или да касније неће моћи бити изведени.
(3) У случају доношења одлуке о обезбјеђењу доказа према одредбама става (2) овог
члана, суд ће рјешење о обезбјеђењу доставити супротној страни одмах послије
извођења доказа.
(4) Суд може рјешењем из става (1) овог члана одредити да се изведе било који доказ, а
нарочито:
а) увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских
меморијских јединица или других ствари, б) одузимање узорака предмета повреде,
ц) преглед и предају докумената,
д) одређивање и саслушање вјештака,
е) саслушање свједока.
(5) Обезбјеђење доказа може да се тражи и послије правоснажно окончаног поступка,
ако је то потребно ради покретања поступка према ванредним правним лијековима, или
за вријеме таквог поступка.
(6) У поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, примјењују се
одговарајуће одредбе закона о парничном поступку, а које се односе на привремене
мјере, осим ако је овим законом другачије одређено.
(7) Поступак обезбјеђења доказа је хитан.
(8) Ако се касније покаже да је предлог за обезбјеђење доказа неоправдан, или ако
носилац права тај предлог не оправда, супротна страна има право да тражи:
а) враћање одузетих предмета,
б) забрану употребе прибављених информација,
ц) накнаду штете.
(9) Суд мора у поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана,
обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски
поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података
супротне стране.
Члан 88.
(Дужност обавјештавања)
(1) Суд може у току парнице, због повреде права из овог закона, на основу оправданог
захтјева једне од странака наложити повредиоцу права да достави податке о извору и
дистрибутивним каналима робе или услуга којима се повређује право из овог закона.
(2) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана доставе суду и лица која у
обиму комерцијалне дјелатности:
а) посједују робу за коју се сумња да се њоме повређује право из овог закона, или
б) користе услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона, или
ц) дају услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона. (3) Сматра се да је нека радња предузета у обиму комерцијалне дјелатности ако је
предузета за прибављање индиректне или директне економске користи.
(4) Појам комерцијалне дјелатности не обухвата радње савјесних крајњих потрошача.
(5) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана достави суду и лице које је
неко од лица наведених у ставу (2) овог члана означило као умијешано у производњу,
израду и дистрибуцију робе или давање услуга за које се сумња да се њима повређује
право из овог закона.
(6) Подаци тражени на основу става (1) овог члана могу нарочито обухватити:
а) име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера,
добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и
намјераваних продавача на велико и мало,
б) податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене или наручене
робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.
Члан 89.
(Извођење доказа)
(1) Ако суд одлучи да ће извести предложени доказ који се налази код супротне стране,
та страна дужна је на захтјев суда да преда доказна средства којима располаже.
(2) Став (1) овог члана односи се и на банкарску, финансијску и пословну документацију
која је под контролом супротне стране, ако се ради о повреди која достиже обим
комерцијалне дјелатности.
(3) У поступку извођења доказа примјењују се одговарајуће одредбе закона који уређује
парнични поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.
(4) Суд мора послије извођења доказа, у складу са ставом (1) овог члана, обезбиједити
заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не
злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података
супротстављене странке.
Члан 90.
(Средство обезбјеђења за супротстављену странку)
На захтјев лица против којег је покренут поступак за одређење привремене мјере или
обезбјеђења доказа, суд може одредити одговарајући новчани износ као средство
обезбјеђења у случају неоснованости захтјева, на терет подносиоца захтјева.

Члан 91.
(Оспоравање жига)
(1) Ако је пријава поднесена супротно принципу савјесности и поштења, или је знак
регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повријеђена
законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повријеђен може
тражити да га суд прогласи за подносиоца пријаве или носиоца права.
(2) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1) овог члана, Институт ће
по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар
Института као подносиоца пријаве, или носиоца жига, и податке о томе објавити у
службеном гласилу.
Члан 92.
(Оспоравање несумњиво познатог жига из члана 6бис Париске конвенције)
(1) Физичко или правно лице које у промету користи знак за обиљежавање робе,
односно услуга, а за који је друго лице поднијело пријаву или га регистровало на своје
име за обиљежавање исте или сличне робе, односно услуга, може тражити да га суд
прогласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права, ако докаже да је тај знак био
општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине за
обиљежавање његове робе, односно услуга, прије него што је тужени поднио пријаву.
(2) Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обиљежавање
исте или сличне робе, односно услуга, исто колико и тужилац, или дуже од њега, суд ће
одбити тужбени захтјев из става (1) овог члана.
(3) Тужба из става (1) овог члана не може бити поднесена након истека рока од пет
година од дана уписивања жига у Регистар жигова.
(4) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1) овог члана, Институт ће,
по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар као
подносиоца пријаве, или као носиоца жига, и податке о томе објавити у службеном
гласилу.
Члан 93.
(Прибављено право трећег лица на оспореном жигу)
Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца
жига, из чл. 90. и 91. овог закона, престаје даном уписивања новог подносиоца пријаве,
односно носиоца жига, у одговарајући регистар Института.

ДИО ДВАНАЕСТИ – ЦАРИНСКЕ МЈЕРЕ
Члан 94.
(Захтјев носиоца права)
(1) Носилац искључивих права према овоме закону, који оправдано сумња да ће доћи
до увоза, транзита или извоза робе произведене у супротности са одредбама овог закона,
може код надлежног царинског органа (у даљњем тексту: царински орган) поднијети
захтјев за заштиту својих права путем царинских мјера привременог задржавања робе од
даљег пуштања у промет.
(2) Захтјев за заштиту права, према ставу (1) овог члана, мора садржавати нарочито:
а) податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права из овог закона, ако се
не ради о истом лицу,
б) детаљан опис робе, који омогућава њену идентификацију,
ц) доказе о томе да је подносилац захтјева, односно лице које је он овластио, носилац
искључивог права из овог закона у вези с том робом,
д) доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено, е) друге податке важне
за одлучивање о захтјеву којима располаже подносилац, као што су подаци о локацији
робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о
средству транспорта, подаци о увознику, извознику, примаоцу и сл.,
ф) временски период у којем ће царински органи поступати према захтјеву и који не
може бити дужи од двије године од дана подношења захтјева.
(3) Царински орган може прије доношења одлуке, којом удовољава захтјеву из става (1)
овог члана, тражити од носиоца права да положи обезбјеђење за трошкове похрањивања
и превоза робе, као и за накнаду штете, који би у вези са робом могли настати царинском
органу, као и страни против које је прихваћен захтјев из става (1) овог члана.
(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из става (1) овог члана, он о томе обавјештава
све царинске испоставе и носиоца права.
Члан 95.
(Поступак након привременог задржавања робе)
(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка нађе робу која одговара
опису робе из одлуке надлежног царинског органа, она ће ту робу привремено задржати
од даљег пуштања у промет.
(2) Одлука о привременом задржавању робе уручује се њеном увознику.
(3) У одлуци из става (2) овог члана одређује се да се сопственик робе, односно лице
које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана
привременог задржавања, може изјаснити о томе да ли се ради о кривотвореној роби,
односно другој повреди права из овог закона.
(4) Ако царински орган не прими писано изјашњење сопственика или лица које је
овлашћено да располаже робом у року из става (3) овог члана, он може на захтјев и о
трошку носиоца права привремено задржану робу одузети и уништити.
(5) Ако сопственик робе или лице које је овлашћено да располаже робом, у року из
става (3) овог члана, поднесе изјаву да се не ради о кривотвореној роби, односно другој
повреди права из овог закона, носилац права може у року од десет радних дана од
пријема обавјештења о таквој изјави поднијети тужбу због повреде права.
(6) Ако посебне околности случаја то оправдавају, царински орган може, на захтјев
носиоца права, одредити додатни рок за подношење тужбе из става (5) овог члана, који
не може бити дужи од десет радних дана.
(7) Носилац права или лице које он овласти може за вријеме привременог задржавања
извршити преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за
утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз
обезбјеђење заштите повјерљивих података.
(8) Право да изврши преглед и контролу робе има и њен увозник.
(9) Ако носилац права не поднесе тужбу из става (5) овог члана, привремено задржана
роба пушта се у тражену царински дозвољену употребу, односно промет.
(10) Ако носилац права покрене судски поступак, царински орган донијеће одлуку о
запљени робе до доношења правоснажне судске одлуке.
Члан 96.
(Поступак по службеној дужности)
(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка у вези са увозом,
транзитом или извозом робе оправдано сумња да су одређеном робом повријеђена права
према овом закону, она ће привремено задржати пуштање те робе у промет и о томе
обавијестити царински орган.
(2) Царински орган писмено обавјештава носиоца права о задржавању робе, сумњи да
се ради о повреди његових права и о могућности да поднесе захтјев према члану 94. овог
закона, у року од пет радних дана од дана задржавања робе.
(3) Ако носилац права поднесе захтјев, у складу са ставом (2) овог члана, роба се
задржава до доношења одлуке царинског органа.
(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из члана 94. овог закона, роба се привремено
задржава за даљих десет радних дана. (5) Носилац права мора у року из става (4) овог члана да спроведе радње из члана 95.
став (7) овог закона.
(6) Одредбе чл. 95. и 96. овог закона не примјењују се на увоз, транзит или извоз робе у
малим количинама намијењеним за приватну и некомерцијалну употребу, које се уносе
или износе као дио личног пртљага или шаљу у малим пошиљкама.
Члан 97.
(Примјена других царинских прописа)
(1) На царински поступак у вези с робом којом се повређују права из овог закона
примјењују се на одговарајући начин остали царински прописи.
(2) Ближе прописе о спровођењу царинских мјера из овог дијела Закона доноси Савјет
министара БиХ на предлог Управе за индиректно опорезивање БиХ.
(3) Царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона је хитан.
ДИО ТРИНАЕСТИ – ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 98.
(Прекршаји)
(1) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 200.000 КМ казниће се за прекршај правно
лице а новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај
предузетник који на начин из члана 81. овог закона повриједе жиг или право из пријаве.
(2) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај из става
(1) овог члана и одговорно лице у правном лицу и код предузетника.
(3) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става
(1) овог члана физичко лице.
(4) Предмети који су настали извршењем прекршаја из става (1) овог члана одузеће се и
уништити, а предмети, односно уређаји намијењени или употријебљени за извршење тих
прекршаја биће одузети.
(5) Прекршајни поступак на основу одредаба овог члана је хитан.
Члан 99.
(Заштитна мјера)
(1) Правном лицу и предузетнику који учине прекршаје из члана 98. став (1) овог закона
у обављању дјелатности може се изрећи заштитна мјера забране обављања дјелатности
или дијелова дјелатности којима се вријеђа жиг, у трајању до једне године, ако је учињени
прекршај нарочито тежак због начина извршења, посљедица дјела или других околности
учињеног прекршаја. (2) Правном лицу и предузетнику који учине прекршај из члана 98. став (1) овог закона у
поврату изрећи ће се заштитна мјера забране дјелатности или дијелова дјелатности
којима се вријеђа жиг у трајању од најмање једне године.
Члан 100.
(Инспекцијска контрола у вези са прекршајима)
(1) Инспекцијску контролу у вези са прекршајима, санкционисаним у члану 98. овог
закона, врши инспекција надлежна за контролу тржишта у Федерацији Босне и
Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине.
(2) Инспекцијски поступак је хитан.
ДИО ЧЕТРНАЕСТИ – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 101.
(Права призната до примјене овог закона и спроведбени прописи за извршење овог
закона)
(1) Регистровани жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на
снази и на њих ће се примјењивати одредбе овог закона.
(2) Директор Института донијеће спроведбене прописе за извршење овог закона у року
од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу, изузев прописа из члана 14. овог
закона.
(3) Спроведбени прописи у смислу става (2) овог члана су: Правилник о поступку за
признање жига, Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права
индустријске својине, Одлука о условима за упис у регистре заступника за заштиту
индустријске својине, Правилник о стручном испиту за заступнике за заштиту индустријске
својине и Одлука о накнади за рад у Комисији за жалбе.
Члан 102.
(Примјена међународних уговора)
Одредбе међународних уговора у вези са жиговима којима је приступила БиХ примјењују
се на предмете које третира овај закон и у случају сукоба са одредбама овог закона
примјењују се одредбе међународних уговора.
Члан 103.
(Престанак важења других прописа и поступци за признање жига у току)
(1) Почетком примјене овог закона престају да важе одредбе Главе ИИ – ВРСТЕ ПРАВА
ИНДУСТРИЈСКОГ ВЛАСНИшТВА Одјељак 2. жиг (чл. 69. до 96.) Закона о индустријском
власништву у Босни и Херцеговини (“Службени гласник БиХ”, бр. 3/02 и 29/02), као и
одредбе које се могу сходно примијенити на жиг. (2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, Закон о индустријском власништву у
Босни и Херцеговини примјењиваће се и даље на све управне поступке у вези са жигом
који нису окончани до дана почетка примјене овог закона.
Члан 104.
(Јединствена примјена одредаба о Комисији за жалбе у Закону о патенту, Закону о
заштити ознака географског поријекла и Закону о индустријском дизајну)
Одредбе чл. 78. и 79. овог закона и одговарајуће одредбе Закона о патенту, Закона о
заштити ознака географског поријекла и Закона о индустријском дизајну, којима се уређује
Комисија за жалбе Института, примјењују се на начин да се формира једна комисија за
жалбе.
Члан 105.
(Ступање на снагу и примјена Закона)
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику БиХ”,
а примјењује се од 1. јануара 2011. године.

ПСБиХ, број 522/10
28. маја 2010. године
Сарајево

Предсједавајући
Представничког дома
Парламентарне скупштине БиХ
Др Милорад живковић

Предсједавајући
Дома народа
Парламентарне скупштине БиХ
Сулејман Тихић, с. р.