ЗАКОН О КОЛЕКТИВНОМ ОСТВАРИВАЊУ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА (2010)

Година XIV
Уторак, 3. августа 2010. године

Broj/Broj Godina XIV
63 Utorak, 3. kolovoza/augusta 2010.

godine

ISSN 1512-7494 – hrvatski jezik ISSN 1512-7508 – srpski jezik ISSN 1512-7486 – bosanski jezik

ДИО ПРВИ – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

(1) Овим законом уређују се:

Члан 1. (Предмет Закона)

а) садржај и начин колективног остваривања ауторског права и сродних права,

б) организације за колективно остваривање ауторског права и сродних права,

ц) услови и поступак за давање дозволе за колективно остваривање права,

д) тарифе и тарифни уговори о висинама накнада за коришћење ауторског дјела и предмета сродних права,

е) надзор надлежног државног органа над колективним организацијама,

ф) именовање, састав, надлежности и рад Савјета за ауторско право.

(2) Овај закон примјењује се заједно са законом којим се уређују ауторско право и сродна права у Босни и Херцеговини. Одредбе овог закона ни на који начин не утичу на права призната законом којим се уређују ауторско право и сродна права у Босни и Херцеговини.

(3) Све одредбе овог закона које се односе на ауторско право и ауторска дјела укључују и примјењују се на одговарајући начин и на сродна права и на предмете заштите тих права.

(4) Све одредбе овог закона које се односе на аутора, односно носиоца сродног права, односе се и на њихове правне сљеднике.

Члан 2.
(Колективно остваривање ауторског права)

(1) Колективно остваривање ауторског права значи остваривање ауторског права за више ауторских дјела већег броја аутора заједно посредством правних лица специјализованих само за ту дјелатност, која испуњавају све услове према одредбама овог закона и која имају дозволу Института за интелектуално власништво Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Институт) за обављање те дјелатности (у даљем тексту: колективна организација).

(2) Колективна организација обавља дјелатност колективног остваривања ауторског права у своје име а за рачун аутора.

(3) Колективно остваривање ауторског права могуће је само у случају објављених ауторских дјела.

Члан 3.
(Послови колективног остваривања ауторског права)

(1) Активности које обавља колективна организација у остваривању ауторског права обухватају сљедеће послове:

а) склапање уговора о преносу неискључивих права корисницима за коришћење ауторских дјела из репертоара колективне организације под истим условима за исте врсте корисника, за исте врсте дјела и за исте начине коришћења,

б) склапање колективних уговора са репрезентативним удружењима корисника о условима за коришћење ауторских дјела,

ц) објављивање усаглашене тарифе о висини накнада за коришћење ауторских дјела и упознавање корисника с висинама тих накнада,

д) наплату накнаде за коришћење ауторских дјела,

е) расподјелу наплаћених, односно примљених накнада ауторима према унапријед одређеним правилима о расподјели,

ф) контролу над коришћењем ауторских дјела која чине репертоар колективне организације,

г) покретање и вођење поступака заштите код судова и других државних органа у случају повреда права која остварује колективна организација,

х) склапање уговора са страним колективним организацијама и њиховим удружењима,

и) друге активности које су повезане са колективним остваривањем права и које могу разумно представљати трошкове пословања колективне организације (образовне и промотивне активности за подизање свијести о потреби поштовања ауторског права, његове заштите и слично). У промотивне активности колективне организације потребно је укључити све радио станице и телевизије које су регистроване у Регулаторној агенцији за комуникације Босне и Херцеговине (РАК), због равноправности корисника.

(2) Административно-техничке послове у вези са колективним остваривањем ауторског права колективна организација може повјерити другој колективној организацији или привредном друштву на основу писаног уговора.

Члан 4.
(Обавезно колективно остваривање права)

(1) Остваривање ауторског права може се обављати на колективан начин у погледу свих права признатих према одредбама закона који уређује ауторско право и сродна права под условом да су испуњени услови које одређује овај закон.

(2) Остваривање ауторског права мора се обављати само на колективан начин у случају:

а) поновне продаје оригинала ликовних дјела (право слијеђења), б) убирања накнаде за приватну и другу сопствену употребу дјела,

ц) кабловског реемитовања ауторских дјела, осим ако се ради о сопственим емисијама радио-дифузних организација, независно од тога да ли су то изворна права радио-дифузних организација, или права која су на њих пренијели други носиоци права,

д) права репродуковања актуелних новинских и сличних чланака о текућим питањима у прегледима такве штампе (клипинг).

(3) Права из става (2) овог члана надлежна колективна организација остварује без уговора с аутором.

Члан 5.
(Изузетно индивидуално остваривање права)

Права која се према члану 4. овог закона могу остваривати само на колективан начин могу се остваривати индивидуално док Институт не изда одобрење одређеном правном лицу за њихово колективно остваривање.

ДИО ДРУГИ – КОЛЕКТИВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ГЛАВА I – ОБЛИК КОЛЕКТИВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Члан 6. (Колективна организација)

(1) Колективна организација је правно лице које, уз дозволу Института, обавља послове из члана 3. овог закона, на основу уговора с аутором, односно на основу овог закона, као своју једину и непрофитну дјелатност.

(2) Изузетно од става (1) овог члана, колективна организација може да обавља административно-техничке послове за другу колективну организацију на основу писаног уговора.

(3) За колективно остваривање ауторских права која се односе на исту врсту права на истој врсти дјела може да постоји само једна колективна организација.

Члан 7.
(Стандарди пословања колективне организације)

(1) Колективна организација мора да обавља све послове у оквиру своје дјелатности на начин који обезбјеђује постизање највећег могућег степена ефикасности, доброг пословања, штедљивости и транспарентности.

(2) Од свих укупно остварених средстава колективна организација одваја само средства за покривање трошкова свог рада, а сва друга средства дужна је да расподијели својим члановима. Изузетно, статутом колективне организације може се изричито предвидјети да се одређени дио тих средстава одвоји за културне намјене, као и за унапређење пензијског, здравственог и социјалног статуса својих чланова. Висина тако одвојених средстава не смије да буде већа од 10% нето прихода колективне организације.

(3) Колективна организација дужна је да се придржава међународних и општеприхваћених правила, стандарда и принципа који се примјењују у пракси колективног остваривања права, а нарочито оних који се односе на стручне службе, утврђивање висине накнада за коришћење дјела, документацију и њену међународну размјену, те обрачун и расподјелу накнада домаћим и страним ауторима.

Члан 8.
(Правни облик колективне организације)

(1) Колективна организација је правно лице које има статус удружења које дјелује на цијелој територији Босне и Херцеговине.

(2) У случају сукоба одредаба овог закона и закона који уређује оснивање и рад удружења примјењују се одредбе овог закона.

Члан 9.
(Правни основ за колективно остваривање права)

(1) Колективна организација може да остварује ауторска права на основу уговора са аутором, осим ако овим законом није изричито предвиђена могућност колективног остваривања права на основу самог закона (члан 4. став (3) овог закона).

(2) Уговор из става (1) овог члана мора да садржи нарочито:

а) одредбу о искључивом преносу одговарајућег имовинског права аутора на колективну организацију,

б) налог аутора колективној организацији да у своје име а за рачун аутора остварује пренесена права,

ц) врсту дјела и права која колективна организација остварује за рачун аутора,

д) вријеме трајања уговора које не може да буде дуже од пет година; послије истека трајања уговор се може неограничено продуживати за исте периоде.

(3) Ако колективна организација остварује права на основу закона, став (2) тач. б), ц) и д) овог члана примјењују се на одговарајући начин.

(4) Ако је остваривање права према закону или уговору пренесено на колективну организацију, аутор не може сам остваривати та права на индивидуалан начин, осим у случају из члана 5. овог закона.

ГЛАВА II – ПОСТУПАК ДАВАЊА ДОЗВОЛЕ И КОНТРОЛА НАД РАДОМ КОЛЕКТИВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Члан 10.
(Захтјев за добијање дозволе)

(1) Правно лице може да послује као колективна организација само на основу дозволе Института.

(2) Поступак за давање дозволе за обављање послова колективног остваривања ауторских права покреће се на основу писаног захтјева правног лица Институту. Уз такав захтјев правно лице мора да поднесе:

а) статут који утврђује органе и њихове надлежности за обављање послова колективне организације из члана 2. став (1) овог закона,

б) име, презиме и адресу лица која су овлашћена за представљање колективне организације,

ц) податке о броју аутора који су овластили правно лице за остваривање права на њиховим дјелима, као и попис дјела која ће сачињавати репертоар колективне организације,

д) доказе о томе да правно лице располаже одговарајућим пословним просторијама, опремом и стручном службом за ефикасно обављање колективног остваривања права,

е) пословни план из којег произлази реална процјена обима укупног економског ефекта колективног остваривања права, као и на вјеродостојним документима заснован закључак да ће то правно лице моћи обављати дјелатност колективне организације на ефикасан и економичан начин уз примјену свих стандарда из члана 7. овог закона,

ф) рјешење о упису у регистар удружења код Министарства правде Босне и Херцеговине.

(3) Ближе прописе за спровођење става (2) тач. ц), д) и е) овог члана доноси Институт.

Члан 11. (Давање дозволе)

(1) Институт ће издати дозволу за обављање послова колективног остваривања ауторског права правном лицу које је поднијело захтјев према члану 10. овог закона ако утврди да:

а) је статут колективне организације у складу са одредбама овог закона и са законом којим се уређују ауторско право и сродна права,

б) је економска основа правног лица довољна да омогућава несметан рад колективне организације и ефикасно остваривање права,

ц) правно лице испуњава услове из члана 10. став (2) тачка д) овог закона,

д) већ не постоји за исту врсту ауторских дјела и за остваривање истих права друга колективна организација осим ако правно лице које подноси захтјев докаже да ће обезбиједити корисницима већи репертоар заштићених дјела него већ постојећа колективна организација, као и да може обезбиједити ефикаснији и економичнији начин остваривања права.

(2) При процјени постојања довољне економске основе правног лица, односно процјени обезбјеђења ефикаснијег и економичнијег начина остваривања права из става (1) овог члана, Институт ће узети у обзир нарочито: број аутора који су држављани Босне и Херцеговине или који имају пребивалиште, односно сједиште у Босни и Херцеговини, а који су овластили колективну организацију за остваривање њихових права, укупан број њихових дјела која ће чинити репертоар колективне организације, претпостављени обим коришћења тих дјела, односно могући број њихових корисника, начин и средства којима колективна организација намјерава обављати своју дјелатност, способност остваривања права страних аутора, способност остваривања права домаћих аутора у иностранству, те процјену очекиване висине наплаћених накнада и трошкова пословања.

3. (3)  Ближе прописе о спровођењу става (2) овог члана доноси Институт.
4. (4)  У случају давања дозволе новој колективној организацији, одлука о томе

мора да садржи и изреку о одузимању дозволе за обављање тих послова дотадашњој колективној организацији.

(5) У поступку издавања дозволе примјењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак. Против одлуке Института није могуће изјавити жалбу, али се може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине.

(6) Обавјештење о правоснажној одлуци о давању дозволе објављује се у “Службеном гласнику БиХ” и у “Службеном гласнику Института”.

Члан 12.
(Контрола Института над радом колективне организације)

(1) Институт врши надзор над радом колективне организације и контролише да ли она обавља своје послове у складу с одредбама овог закона.

(2) Институт може у свако вријеме да захтијева од колективне организације извјештај о вођењу послова, као и увид у пословне књиге и другу пословну документацију колективне организације, у обиму који је потребан и оправдан актом контроле у конкретној ствари, на основу образложеног писаног захтјева у којем је јасно одређен предмет контроле.

(3) Колективна организација дужна је да без одгађања обавијести Институт о свакој промјени лица која су према закону и статуту овлашћена за њено представљање.

(4) Колективна организација мора Институту без одгађања јавити, уз истовремено достављање све одговарајуће документације, нарочито:

а) сваку измјену статута,

б) колективне уговоре с удружењима корисника,

ц) тарифе и сваку њихову измјену или допуну,

д) уговоре са страним колективним организацијама и њиховим удружењима,

е) одлуке скупштине колективне организације,

ф) годишње извјештаје и извјештаје ревизијских организација, заједно са мишљењем овлашћеног ревизора о правилности пословања колективне организације и његове усклађености с одредбама овог закона, актима колективне организације и уговорима закљученим са трећим лицима,

г) судске и управне одлуке у којима је колективна организација једна од странака.

(5) Колективна организација дужна је да благовремено обавијести Институт и кориснике о одржавању сједница скупштине и других органа и да омогући овлашћеним представницима Института и корисника да присуствују тим сједницама. Представници Института и корисника имају право да на сједницама органа колективне организације дају мишљења о свим питањима која се односе на послове колективног остваривања ауторског права, али немају право гласа.

Члан 13.
(Мјере Института у случају неправилности у раду колективне организације)

(1) Ако Институт установи неправилности у раду колективне организације, он ће својим рјешењем наредити да колективна организација отклони те неправилности и одредити јој примјерен рок за њихово отклањање, који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од шест мјесеци.

(2) Институт ће својом одлуком одузети издату дозволу за рад колективне организације ако:

а) је колективна организација доставила Институту нетачне податке, на основу којих је издата дозвола,

б) наступе околности које би биле разлог за одбијање захтјева за издавање дозволе,

ц) колективна организација не обавља своје дјелатности у складу са одредбама члана 3. овог закона,

д) колективна организација учини тежу повреду одредаба овог закона.

(3) Институт не може донијети одлуку према ставу (2) тач. ц) и д) овог члана ако претходно није наредио колективној организацији да отклони установљене повреде.

(4) Одлука о одузимању дозволе објављује се у “Службеном гласнику БиХ” и у “Службеном гласнику Института”.

Члан 14.
(Условно одузимање дозволе)

(1) Институт може својом одлуком о одузимању дозволе истовремено одредити да се то одузимање неће спровести под условом да колективна организација у одређеном року, који не може бити краћи од шест мјесеци нити дужи од двије године (пробни период), отклони све неправилности и санира учињене повреде, те да у том року не учини нову повреду која је основ за одузимање дозволе.

(2) Институт ће опозвати одлуку о условном одузимању дозволе ако колективна организација у пробном периоду не отклони установљене неправилности и повреде, или ако учини нову повреду која је основ за одузимање дозволе.

(3) У поступцима према одредбама чл. 13. и 14. овог закона примјењују се на одговарајући начин одредбе закона који уређује управни поступак. Против одлуке или рјешења Института не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине.

ДИО ТРЕЋИ – ОДНОС КОЛЕКТИВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРЕМА АУТОРИМА

Члан 15.
(Обавеза прихватања колективног остваривања права)

(1) Колективна организација не може одбити захтјев за склапање уговора за колективно остваривање права из области своје дјелатности.

(2) Одредба става (1) овог члана не примјењује се ако је аутор већ склопио уговор за колективно остваривање својих права у Босни и Херцеговини са страном колективном организацијом.

Члан 16.
(Чланство у колективној организацији)

Аутори који су повјерили колективној организацији остваривање својих права су њени чланови. Врсте чланства и права везана за њих одређује статут колективне организације.

Члан 17. (Забрана изузимања дјела)

Члан колективне организације не може из колективног остваривања права изузети своја поједина дјела, нити поједине облике коришћења тих дјела, осим у случају кад је то предвиђено уговором између њега и колективне организације.

Члан 18.
(Претпоставка колективног остваривања права)

(1) Постоји претпоставка да је колективна организација, у оквиру врсте права и врсте дјела за које је специјализована, овлашћена да дјелује за рачун свих аутора.

(2) Аутор који не жели да своја права остварује на колективан начин дужан је да о томе, у писаној форми, обавијести одговарајућу колективну организацију.

(3) Колективна организација дужна је да ауторе који је нису обавијестили да ће своја права остваривати на индивидуалан начин третира равноправно с ауторима који су с њом склопили уговор из члана 9. овог закона.

Члан 19. (Надзор чланова)

(1) Сваки члан колективне организације може да тражи од ње на увид годишњи финансијски извјештај и извјештај надзорног одбора у року који је одређен статутом. Ако тај рок није одређен, он износи 15 дана од дана примања захтјева члана.

(2) Најмање 10% редовних чланова колективне организације може да тражи да један или више назависних стручњака, на трошак колективне организације, изврши преглед и ревизију њеног пословања, осим ако је на основу ове законске одредбе такав преглед већ био извршен у истој календарској години.

Члан 20.
(Годишњи извјештај и ревизија)

(1) Колективна организација мора за сваку пословну годину, у року од шест мјесеци послије њеног завршетка, усвојити односно прибавити:

а) годишњи извјештај органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених накнада, њиховој расподјели, пословању колективне организације, извршавању колективних уговора из члана 24. овог закона и о извршавању уговора закључених са страним колективним организацијама,

б) извјештај ревизорске куће о извршеној контроли финансијско- рачуноводствене документације, заједно са налазом овлашћеног ревизора о правилности и усклађености пословања колективне организације с одредбама овог закона, с актима колективне организације и са закљученим уговорима,

ц) мишљење органа управљања и надзорних органа о извјештају и налазу из тачке б) овог става,

д) предузете мјере, ако је овлашћени ревизор нашао неправилности у пословању колективне организације,

е) предлог финансијског плана колективне организације за наредну годину, који укључује план трошкова њеног пословања.

(2) Одредбе овог члана не утичу на обавезе колективне организације које она према другим прописима има у погледу финансијског пословања, извјештаја и ревизије.

Члан 21.
(Правила о расподјели прихода колективне организације)

(1) Узимајући у обзир одредбу члана 7. став (2) овог закона, колективна организација дужна је да ауторима који су с њом закључили уговор из члана 9. овог закона, као и онима који своја права у Босни и Херцеговини остварују на основу уговора закљученог између те колективне организације и стране колективне организације, расподијели сав приход од своје дјелатности, у складу са годишњим планом који усвоји скупштина колективне организације.

(2) Колективна организација дијели средства за ауторске хонораре чланова у складу са усвојеним правилима о расподјели.

(3) Основни принципи и правила расподјеле прихода морају бити одређени у статуту колективне организације, морају обезбјеђивати сразмјерност, примјереност и праведност расподјеле и морају ефикасно онемогућити било какву арбитрарност.

Члан 22.
(Посебни случајеви расподјеле накнада)

(1) Накнада остварена на основу права на накнаду за приватну и другу сопствену употребу, која се према закону који уређује ауторско право и сродна права плаћа од прве продаје или увоза нових техничких уређаја за звучно и визуелно снимање и нових празних носача звука, слике или текста, дијели се између аутора, извођача и произвођача фонограма, односно филмских продуцената у омјеру 40:30:30.

(2) Накнада остварена на основу права на накнаду за приватну и другу сопствену употребу, која се према закону који уређује ауторско право и сродна права плаћа од прве продаје или увоза нових уређаја за фотокопирање и од израђених фотокопија намијењених за продају, дијели се између аутора и издавача у омјеру 50:50.

(3) Накнада остварена на основу законске лиценце за репродуковање новинских и сличних чланака у прегледима штампе (клипинг) дијели се између аутора и издавача у омјеру 30:70.

ДИО ЧЕТВРТИ – ОДНОС КОЛЕКТИВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И КОРИСНИКА ГЛАВА I – ТАРИФА И КОЛЕКТИВНИ УГОВОР

Члан 23. (Тарифа)

(1) Висина и начин израчунавања накнада које поједини корисник мора да плати колективној организацији за коришћење ауторског дјела из њеног репертоара одређује се тарифом. Висина накнаде мора бити примјерена врсти и начину коришћења ауторског дјела.

(2) Тарифа се одређује колективним уговором између колективне организације и репрезентативног удружења корисника или, ако то није могуће, уговором са појединачним корисником, односно одлуком Савјета за ауторско право. До другачије правоснажне одлуке Савјета за ауторско право сматра се да су тарифе одређене поменутим уговорима примјерене.

(3) При одређивању примјерене тарифе нарочито се узима у обзир:

а) укупни бруто приход који се остварује коришћењем ауторског дјела или, ако то није могуће, укупни бруто трошкови везани за то коришћење,

б) значај коришћења ауторских дјела за дјелатност корисника,

ц) сразмјер између заштићених и незаштићених ауторских дјела која се користе,

д) сразмјер између права која се остварују на колективан и индивидуалан начин,

е) посебна сложеност колективног остваривања права због одређеног начина коришћења ауторских дјела,

ф) упоредивост предложене тарифе са тарифама одговарајућих колективних организација у другим сусједним државама и државама које се према релевантним критеријумима, а нарочито према висини бруто домаћег производа по становнику и куповној моћи, могу упоредити са Босном и Херцеговином.

(4) Изузетно од одредбе става (3) овог члана, основ за одређивање примјерене тарифе за електронске медије је нето приход остварен од спонзорства музичких емисија, приход од редовног оглашавања у маркетиншком простору радија или телевизије. У основ не улазе приходи остварени спонзорисањем емисија истраживачког новинарства или информативних емисија, временске прогнозе и спорта, образовних и едукативних емисија, донације, спонзорства немузичких дијелова програма.

Члан 24. (Колективни уговор)

(1) Колективна организација закључује колективни уговор са репрезентативним удружењем корисника ауторских дјела из репертоара колективне организације на основу претходно обављених преговора. Као репрезентативно удружење сматра се оно удружење корисника које на територији Босне и Херцеговине представља већину корисника у области одређене дјелатности, односно оно коме је репрезентативност призната на основу других прописа.

(2) Ако нема репрезентативног удружења у смислу става (1) овог члана, репрезентативност ће се утврђивати на основу броја корисника које удружење представља, активности удружења, степена организованости удружења и слично.

(3) Колективним уговором сматра се и уговор који закључи колективна организација са појединим корисником ауторских дјела из њеног репертоара ако је он, због природе своје дјелатности, једини који обавља ту дјелатност. Одредбе овог закона које се односе на репрезентативно удружење корисника примјењују се на одговарајући начин и на појединог корисника из овог става.

(4) Колективни уговор одређује нарочито:
а) тарифу, основица за обрачун и начин примјене тарифе,

б) услове за коришћење ауторских дјела из репертоара колективне организације,

ц) околности коришћења због којих се висина одређене накнаде према тарифи увећава, смањује или опрашта,

д) рок и начин наплате накнаде,

е) начин наплате накнаде за коришћење ауторских дјела и начин обрачунавања наплаћених накнада у случају постојања привремене тарифе из члана 26. овог закона за коришћење тих дјела до момента закључења колективног уговора, ако се тим уговором први пут одређује тарифа за поједину врсту коришћења ауторских дјела.

Члан 25.
(Поступак закључења колективног уговора)

(1) Позив на преговоре за закључење колективног уговора колективна организација објављује у “Службеном гласнику БиХ”. Рок за почетак преговора не може бити краћи од 30 дана од дана објављивања ни дужи од 180 дана од дана објављивања позива.

(2) Колективна организација објављује закључени колективни уговор у “Службеном гласнику БиХ”. Колективни уговор почиње да важи за све истоврсне кориснике ауторских дјела из репертоара колективне организације петнаестог дана од дана његовог објављивања у “Службеном гласнику БиХ”, независно од тога да ли су ти корисници учествовали у преговорима или не.

(3) Корисници ауторских дјела из репертоара колективне организације дужни су да закључе уговоре са колективном организацијом у складу са важећим колективним уговором.

(4) При одлучивању о захтјевима колективне организације за наплату накнада, судови су везани важећим колективним уговором.

(5) Одредбе чл. 24. и 25. овог закона примјењују се на одговарајући начин и на измјене, допуне или престанак колективних уговора.

ГЛАВА II – ОБАВЕЗЕ КОРИСНИКА

Члан 26.
(Обавеза склапања уговора о коришћењу дјела)

(1) Корисник ауторских дјела из репертоара колективне организације може било када да тражи закључење уговора о неискључивом преносу права за коришћење тих дјела, према важећем колективном уговору, односно важећој привременој тарифи, ако она у том тренутку постоји.

(2) Ако уговор о неискључивом преносу права за коришћење заштићених дјела није закључен, сматра се да је одговарајуће право пренесено ако корисник плати на рачун колективне организације или на посебан рачун код суда или нотара износ који би наплатила колективна организација према важећој тарифи.

Члан 27.
(Обавеза корисника да извјештава колективну организацију)

(1) Организатори културно-умјетничких и забавних приредаба и други корисници заштићених ауторских дјела обавезни су да у случајевима када је то потребно према одредбама овог закона претходно прибаве права за саопштавање јавности тих дјела, а у року од 15 дана након таквог саопштавања да пошаљу одговарајућој колективној организацији списак свих коришћених дјела.

(2) Надлежни орган унутрашњих послова ће на захтјев аутора или колективне организације забранити приредбу, односно коришћење заштићеног дјела, ако организатор није претходно прибавио права из става (1) овог члана.

(3) Колективна организација обавезна је да о свом трошку електронским медијима стави на располагање компјутерски програм који ће аутоматски евидентирати емитована ауторска дјела која се могу електронском поштом слати колективној организацији.

(4) Корисници заштићених дјела који та дјела користе без неискључивог преноса права, на основу закона који уређује ауторско право и сродна права (издавачи наставних и испитних материјала, издавачи периодичне штампе и лица која се баве клипингом), обавезни су да најмање једном мјесечно пошаљу одговарајућој колективној организацији податке о њиховом коришћењу, осим ако је посебним уговором између колективне организације и корисника договорен другачији рок извјештавања.

Члан 28.
(Обавеза лица која плаћају накнаду на основу других права аутора)

(1) Произвођачи уређаја за звучно и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање, произвођачи празних носача звука, слике или текста, односно увозници таквих уређаја и носача, дужни су да крајем сваког квартала саопште, у писаној форми, одговарајућој колективној организацији податке о броју и врсти продатих, односно увезених уређаја и носача, који су потребни за израчунавање дуговане накнаде.

(2) Физичка или правна лица која уз наплату обављају услуге фотокопирања дужна су да крајем сваког мјесеца саопште, у писаној форми, одговарајућој колективној организацији податке о броју израђених фотокопија за продају, који су потребни за израчунавање дуговане накнаде, осим ако је посебним уговором између колективне организације и таквих лица договорен другачији рок.

(3) Продавци, купци или посредници који се професионално баве прометом оригинала дјела ликовне умјетности обавезни су да саопште, у писаној форми, одговарајућој колективној организацији податке који су потребни за израчунавање дуговане накнаде од продаје оригинала ликовних дјела (право слијеђења; уређено одредбама закона који уређује ауторско право и сродна права), у року од 30 дана од такве продаје.

(4) Физичка или правна лица која се баве давањем на послугу таквих оригинала или примјерака дјела, а која према одредбама закона који уређује ауторско и сродна права плаћају накнаду аутору, дужна су да саопште, у писаној форми, одговарајућој колективној организацији податке који су потребни за израчунавање дуговане накнаде у року од 15 дана од примања њеног захтјева.

ГЛАВА III – ОБАВЕЗЕ КОЛЕКТИВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Члан 29. (Недискриминација корисника)

Колективна организација дужна је да са сваким заинтересованим корисником, односно удружењем корисника, закључи уговор о неискључивом преносу права, без дискриминације.

Члан 30.
(Обавеза давања података на увид)

Колективна организација дужна је да сваком кориснику, као и другом лицу које има правни интерес, омогући увид у свој репертоар ауторских дјела и да на захтјев сваког корисника саопшти све потребне податке о условима под којима она остварује ауторска права на појединим дјелима.

Члан 31.
(Обавјештавање корисника о изузимању аутора)

Колективна организација дужна је да сваком кориснику који користи дјела са њеног репертоара на основу овог закона без одгађања прослиједи обавјештење из члана 18. овог закона.

ДИО ПЕТИ – РЈЕШАВАЊЕ ТАРИФНИХ СПОРОВА ИЗМЕЂУ КОЛЕКТИВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И КОРИСНИКА

ГЛАВА I – САВЈЕТ ЗА АУТОРСКО ПРАВО

Члан 32.
(Савјет за ауторско право)

(1) Савјет за ауторско право (у даљем тексту: Савјет) стручни је, независни и непристрасни орган који је овлашћен да у области остваривања ауторског права:

а) одређује примјерену тарифу за коришћење ауторских дјела,

б) одлучује о другим спорним питањима у вези са закључивањем колективних уговора,

ц) провјерава да ли је објављени колективни уговор у складу са законом који уређује ауторско право и сродна права, те с овим законом.

(2) Ако су странке у вези с неким од питања из става (1) овог члана закључиле арбитражни споразум или су уговориле надлежност арбитраже, такав уговор или уговорна одредба су ништавни.

(3) Спорови чије је рјешавање у надлежности Савјета не могу се износити пред Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине.

Члан 33. (Састав Савјета)

1. (1)  Савјет чине предсједник и четири члана.
2. (2)  Предсједник и чланови Савјета, као и њихови замјеници, морају имати високу

стручну спрему и најмање пет година радног искуства у струци. Сва лица у саставу Савјета морају имати знање из области ауторског права.

Члан 34. (Именовање Савјета)

(1) Предсједника и чланове Савјета именује Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет министара БиХ) на предлог Института. Осим предсједника и чланова, именују се и замјеник предсједника и два замјеника члана Савјета.

(2) Институт припрема предлог из става (1) овог члана на основу предлога кандидата добијеног од колективне организације и од репрезентативног удружења корисника на основу јавног позива, објављеног у “Службеном гласнику БиХ”.

Колективна организација и репрезентативно удружење корисника предлажу сваки по два члана Савјета и по једног замјеника. Предсједника Савјета и његовог замјеника предлаже Институт.

(3) Ако колективна организација и репрезентативно удружење корисника не предложе своје кандидате за чланове Савјета и њихове замјенике у року од три мјесеца након објављивања јавног позива, односно предложе кандидате који не испуњавају услове из члана 33. став (2) овог закона, те чланове Савјета и замјенике предложиће Институт.

(4) Савјет министара БиХ може одбити именовање појединог предложеног лица ако сматра да то лице не испуњава услове из члана 33. став (2) овог закона.

(5) Замјеници предсједника и чланова Савјета преузимају активну функцију у раду Савјета у случају спријечености предсједника или члана, због озбиљне болести или друге дуже спријечености да учествују у раду Савјета.

(6) Мандат предсједника и чланова Савјета, као и њихових замјеника износи пет година. Послије истека мандата Институт поново спроводи поступак именовања према одредбама овог члана. Предсједник и чланови Савјета, као и њихови замјеници којима је мандат истекао, могу бити поново именовани.

(7) Предсједник или члан Савјета могу да буду разријешени своје функције ако: а) не обављају своју функцију на савјестан или непристрасан начин,
б) постану трајно неспособни да обављају своју функцију,
ц) ако из других оправданих разлога сами затраже да буду разријешени.

(8) Предлог за разрјешење предсједника и члана Савјета даје Институт на сопствену иницијативу, или на иницијативу колективне организације или удружења корисника. О приједлогу за разрјешење одлучује Савјет министара БиХ.

Члан 35. (Поступак пред Савјетом)

(1) Колективна организација или репрезентативно удружење корисника може да тражи у свако доба послије објављивања привремене тарифе из члана 26. овог закона, односно ако након шест мјесеци од почетка преговора не дође до закључења колективног уговора, да Савјет својом одлуком одреди примјерену тарифу, или да одлучи о другом спорном питању у вези са колективним уговором.

(2) Свако ко има правни интерес може да тражи да Савјет оцијени да ли је објављени колективни уговор у складу са законом који уређује ауторско право и сродна права, те овим законом, и да ли је тарифа одређена тим уговором примјерена, осим ако је Савјет о том истом питању већ одлучивао.

(3) Поступак пред Савјетом покреће се писаним захтјевом који нарочито мора да садржи:

а) податке о подносиоцу захтјева,
б) образложење свих спорних питања,

ц) наводе о досадашњем току и резултатима преговора за закључење колективног уговора, укључујући доказе о датуму њиховог почетка,

д) предлог тарифе коју треба да одреди Савјет, односно предлог рјешења другог спорног питања о којем треба да одлучи Савјет.

(4) Савјет доставља захтјев из става (3) овог члана супротној странки односно, у случају из става (2) овог члана, колективној организацији и репрезентативном удружењу корисника који су склопили оспорени колективни уговор, и позива их да се о њему изјасне у року који одреди.

(5) Свака странка мора да наведе чињенице и да пружи доказе на којима заснива свој захтјев, односно којима се противи наводима и доказима супротне странке. Савјет није везан предложеним доказима и захтјевима странака.

(6) Савјет може од странака било када да тражи да оне предложе додатне доказе за које сматра да би могли бити корисни у поступку, а нарочито може да тражи да странке припреме одговарајуће извјештаје, предложе мишљења стручњака или вјештака и слично. Савјет процјењује, уважавајући све околности случаја, значење уздржавања странке да поступи у складу са одредбама овог става.

(7) Ако овим законом није другачије одређено, у поступку пред Савјетом користе се на одговарајући начин одредбе закона који уређује управни поступак, осим одредаба о правним средствима и извршењу.

Члан 36. (Одлука Савјета)

(1) Савјет одређује примјерену тарифу, или одлучује о другом спорном питању својом одлуком. Савјет може оспорени колективни уговор потврдити дјелимично или у цјелини, односно измијенити или поништити.

(2) Ако је у зависности од свих околности случаја то потребно, Савјет може током поступка, на предлог странке, донијети одлуку којом одређује висину тарифе за вријеме док траје поступак пред Савјетом. Савјет ће донијети такву привремену одлуку на основу података који су познати у вријеме доношења одлуке. Таква одлука важи до доношења одлуке према ставу (1) овог члана. Против привремене одлуке, према одредбама овог става, није допуштена судска заштита предвиђена чланом 38. овог закона.

(3) Савјет је дужан да донесе одлуку из става (1) овог члана у року од шест мјесеци од пријема захтјева из члана 35. став (3) овог закона.

(4) Правоснажна одлука Савјета је саставни дио колективног уговора, односно замјењује колективни уговор ако се њоме оспорени колективни уговор мијења или поништава, или ако колективни уговор није био закључен.

(5) Правоснажна одлука Савјета објављује се у “Службеном гласнику БиХ” и у “Службеном гласнику Института”.

Члан 37.
(Трошкови поступка пред Савјетом)

1. (1)  Трошкови поступка пред Савјетом су трошкови странака и трошкови Савјета.
2. (2)  Свака странка сама сноси своје трошкове поступка пред Савјетом.
3. (3)  Странке у подједнаким дијеловима сносе сљедеће трошкове Савјета:

а) награду за рад чланова Савјета,
б) путне и друге разумне трошкове члана Савјета, ц) трошкове настале извођењем доказа,
д) административне трошкове.

(4) Странка која је покренула поступак пред Савјетом мора у року који одреди Савјет, а који не смије бити краћи од 15 дана, предујмити средства за покривање трошкова рада Савјета, иначе ће Савјет одбацити захтјев за покретање поступка.

(5) Висина награде за рад чланова Савјета износи 25% основне мјесечне плате кантоналног, односно општинског судије, за сваки започети мјесец трајања поступка, а висина награде за рад предсједника Савјета једнака је награди члана, увећана за 15%.

(6) Савјет посебним рјешењем доноси одлуку о трошковима Савјета и о томе да ли нека од странака, узимајући у обзир плаћени предујам, мора повратити другој странки одговарајући дио плаћених трошкова.

Члан 38.
(Судска заштита против одлуке Савјета)

(1) Против одлуке Савјета допуштено је покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од пријема одлуке. О тужби одлучује Суд Босне и Херцеговине у вијећу од три судије.

(2) Суд Босне и Херцеговине испитује одлуку Савјета у границама поднесеног тужбеног захтјева и у границама разлога који су наведени у тужби, пазећи по службеној дужности на битне повреде поступка у погледу питања да ли је странки била дата могућност да се изјасни о чињеницама и околностима важним за оспорену одлуку.

(3) У поступку судске заштите тужилац не може наводити нове чињенице и предлагати извођење нових доказа.

4. (4)  Суд Босне и Херцеговине доноси своје рјешење без главне расправе.
5. (5)  Против пресуде, односно рјешења суда нису допуштене жалба нити ревизија.
6. (6)  За поступак судске заштите, према одредбама овог члана, примјењују се на

одговарајући начин одредбе закона који уређује управни спор, осим ако је овим законом другачије одређено. Савјет је изузет од обавезе плаћања судских такси у управном спору.

Члан 39.
(Споредни послови и административна помоћ)

(1) Сједиште Савјета је у сједишту Института. Институт даје Савјету сву потребну административно-техничку помоћ која је потребна за обезбјеђивање ефикасног и несметаног рада Савјета и сноси трошкове такве помоћи.

(2) Институт прима на свој рачун сва средства која плаћају странке ради покривања трошкова за рад Савјета на основу члана 37. став (3) овог закона и обавља све рачуноводствене послове у вези са исплатом награда и накнадом трошкова члановима Савјета.

ГЛАВА II – МЕДИЈАЦИЈА

Члан 40. (Медијатор)

(1) Колективна организација и репрезентативно удружење корисника могу предложити да се ангажује медијатор на основу договора о медијацији ради закључења колективног уговора о кабловској ретрансмисији радио-дифузијски емитованих дјела.

(2) Медијатор је независан, непристрасан и није везан ничијим упутствима. У поступку медијације зајамчена је тајност.

(3) Дужност медијатора је да учини све потребно да странке преговарају у доброј вјери и да не ометају и не одуговлаче преговоре без оправданих разлога. Медијатор може странкама предложити начин рјешења спора. Узима се да су странке прихватиле предлог медијатора ако у року од три мјесеца од његовог уручења ниједна од њих не поднесе свој писани приговор.

(4) Странке заједно бирају медијатора са листе медијатора коју одређује Институт.

(5) Медијатор има право на награду за обављену медијацију. Награду медијатору плаћају странке. Ближе прописе за спровођење овог члана, укључујући висину награде, доноси Институт.

(6) Институт обезбјеђује медијатору сву потребну административну помоћ у вези са несметаним вођењем поступка медијације. У вези са медијацијом примјењује се на одговарајући начин и одредба члана 39. овог закона.

ДИО ШЕСТИ – ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 41. (Прекршај)

(1) Новчаном казном у износу од 1.000 КМ до 100.000 КМ казниће се за прекршај правно лице, а новчаном казном у износу од 1.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај предузетник ако:

а) одговарајућој колективној организацији не пошаље у року списак коришћених ауторских дјела (члан 27. ст. (1), (3) и (4) овог закона),

б) одговарајућој колективној организацији не пошаље у року податке о врсти и броју продатих или увезених уређаја за звучно и визуелно снимање, уређаја за фотокопирање, празних носача звука и слике и података о продатим фотокопијама, а који су потребни за израчунавање дугованог износа накнаде за приватну и другу сопствену употребу дјела, према одредбама закона који уређује ауторско право и сродна права (члан 28. ст. (1) и (2) овог закона),

ц) одговарајућој колективној организацији не пошаље у року податке који су потребни за израчунавање дуговане накнаде од продаје оригинала ликовних дјела (члан 28. став (3) овог закона),

д) одговарајућој колективној организацији не пошаље у року податке који су потребни за израчунавање дуговане накнаде од давања оригинала или примјерака дјела на послугу (члан 28. став (4) овог закона).

(2) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана и одговорно лице у правном лицу и код предузетника.

(3) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана физичко лице.

(4) Ст. (1), (2) и (3) овог члана примјењују се и у случају да је списак дјела, односно да су подаци нетачни.

(5) Прекршајни поступак на основу одредаба овог члана је хитан.

Члан 42. (Прекршаји у поврату)

Правном лицу или предузетнику који у поврату учини прекршај из члана 41. став (1) овог закона може се изрећи и заштитна мјера забране обављања дјелатности или дијелова дјелатности којима се повређује ауторско или сродна права у трајању до једне године ако је учињени прекршај нарочито тежак због начина извршења, посљедица дјела или других околности учињеног прекршаја.

Члан 43. (Инспекцијски надзор)

Инспекцијски надзор у вези са прекршајима за које су санкције наведене у члану 41. овог закона врши инспекција надлежна за контролу тржишта у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине.

ДИО СЕДМИ – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 44.
(Усклађивање статусног облика и пословања постојећих организација)

(1) Организације аутора и других носилаца ауторских права, те друга правна лица специјализована за остваривање ауторских права која су, према одредби члана 87. Закона о ауторском праву и сродним правима у Босни и Херцеговини (“Службени гласник БиХ” бр. 7/02 и 76/06), обављала послове колективног остваривања ауторског права прије ступања на снагу овог закона настављају да раде и послије његовог ступања на снагу.

(2) Сви субјекти из става (1) овог члана дужни су да ускладе свој статусни облик и своје пословање са одредбама овог закона и да поднесу захтјев за издавање нове дозволе за обављање послова колективног остваривања ауторских права према члану 10. овог закона, у року од двије године од ступања на снагу овог закона.

(3) Одредбе ст. (1) и (2) овог члана примјењују се и на оне субјекте чија дозвола истиче током трајања рока из става (2) овог члана.

(4) Одредбе става (1) овог члана примјењују се на субјекте из става (2) овог члана све док Институт не изда дозволу за обављање послова колективног остваривања ауторских права према члану 11. овог закона.

(5) Тарифе организација аутора и других носилаца ауторских права, те других правних лица специјализованих за остваривање ауторских права према ставу (1) овог члана које су се примјењивале до ступања на снагу овог закона сматрају се као ваљани колективни уговори о тарифама, према одредбама члана 24. овог закона.

(6) Поступци за издавање дозволе за обављање послова колективног остваривања ауторског права који на дан ступања на снагу овог закона још нису окончани настављају се према одредбама овог закона.

(7) Поступци за одобрење тарифа који на дан ступања на снагу овог закона нису окончани прекидају се.

Члан 45.
(Привремена дозвола до оснивања одговарајуће колективне организације)

(1) Ако у периоду од једне године од дана ступања на снагу овог закона не буду основане одговарајуће колективне организације за остваривање права на накнаду од репродуковања дјела за приватну и другу сопствену употребу, као и за остваривање накнаде од поновне продаје оригинала дјела ликовне умјетности према одредбама закона који уређује ауторско право и сродна права, Институт има право да изда привремену дозволу за обављање послова колективног остваривања тих права правном лицу које не испуњава услове из чл. 8, 9. и члана 10. став (2) тач. а), ц) и е) овог закона, ако процијени да је то према свим околностима конкретног случаја прикладно.

(2) Привремена дозвола може се издати за одређени временски рок који није краћи од годину дана, или без рока, до опозива. Институт ће у привременој дозволи одредити правном лицу услове за обављање послова колективног остваривања одређених ауторских права.

(3) Привремена дозвола правном лицу из става (1) овог члана у сваком случају престаје да важи издавањем дозволе одговарајућој колективној организацији према члану 11. овог закона.

Члан 46. (Именовање Савјета)

(1) Институт треба да покрене поступак именовања Савјета у року од мјесец дана од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Савјет министара БиХ именоваће предсједника и чланове Савјета најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 47. (Прописи о спровођењу)

Институт је дужан да донесе прописе предвиђене у члану 10. став (3), члану 11. став (3) и члану 40. став (5) овог закона у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 48.
(Престанак важења других прописа)

Ступањем на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 86, 87, 88, 89, 90, 91, 105, 106, 107, 108, 120, 121, 122, 123, 124, 130, 131, 132, 134. и 135. Закона о ауторском праву и сродним правима у Босни и Херцеговини (“Службени гласник БиХ”, бр. 7/02 и 76/06).

Члан 49. (Ступање на снагу Закона)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику БиХ”.

ПСБиХ број 544/10 13. јула 2010. године Сарајево

Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Нико Лозанчић, в. р.

Предсједавајући
Дома народа Парламентарне скупштине БиХ

Сулејман Тихић,