Милан Цветановић – фотографија и ауторска права

1Милан Цветановић је естета и фото аматер из Куле. Упознала сам га раније ове године на плесном такмичењу у Хаскову, у Бугарској. Био је званични фотограф тог догађаја и, за разлику од других фотографа при таквим такмичењима, он СВЕ фотографије дели са учесницима БЕСПЛАТНО, уз једини услов – слике би требало да се деле директно са његовог Фејсбук профила. У сваком другом случају потребно је га навести као аутора, пожељно уз линк ка изворној веб локацији фотографије.

Ово је прилично необично у данашњем комерцијалном свету, па сам одлучила да га контактирам и да га замолим да подели своје искуство са ауторским правом.

Здраво, Милане! Како ти је прошло лето, да ли си био заузет?

Здраво, Надежда! Хвала на питању – већ дуго нисам имао овако динамично лето. Био сам присутан на три фестивала – као званични фотограф на Magic World фестивалу у Хаскову, у Бугарској (захвалан сам Милени Налбантовој, организатору, на позиву – дајући ми могућност да пропратим догађај, поплочала ми је стазу ка даљим таквим приликама у Бугарској), не дуго затим и на фестивалу „Пловдив, древан и вечан“, такође у Бугарској (хвала „Самодива“ екипи) и као учесник са објективом на S.U.N. фестивалу у Мађарској.  Направио сам укупно око 25 хиљада снимака, тако да нисам имао времена за друге летње активности – био сам скроз заокупљен са избором најуспелијих фотографија и обрадом истих.

Захвалан сам што си ме контактирала и што сам добио прилику да поделим своје искуство везано за ауторска права. Пронашла си праву особу пошто тренутно имам више од педесет активних случајева кршења ауторских права, које се тичу мојих фотографија.

Када си ушао у свет фотографије?

Касно сам процветао. Иако сам волео уметност још од детињства, нарочито визуелну, први апарат (компактан) набавио сам тек 2006. године, током једног од мојих усавршавања у Немачкој. Првобитна намена била је овековечити боравак, али постепено моја успавана уметничка страна се почела будити из дремке. Искористивши тренутак врхунца своје финансијске ситуације тада (био сам асистент на Универзитету), 2009. године сам купио DSLR апарат и тај моменат је дао искру распламсаној посвећености фотографији са својих 30 лета. Ти безбрижни дани су већ давно прошли – незапослен сам и без редовних примања од априла 2011. године. У потрази сам за могућностима зараде путем фотографије, до сада нисам успео до саставим делове слагалице.

У почетку нико није знао за тебе, на који начин си се показао свету?

Па, мало људи зна за мене још увек…иако, након догађаја које сам испратио овог лета,  полако излазим из анонимности. Своје фотографије сам првобитно представио путем Deviantart-а, пребацио сам се на Flickr пре три године. Додатно сам отворио и Фејсбук профил у априлу ове године, овај потез је донео огроман скок у мојој видљивости.

Како би описао свој фотографски стил, како си дошао у контакт са плесном фотографијом2

Волим да ловим спонтане, искрене емоције са својим објективом, динамику замрзнуту у тренутку. Фотографије требају имати причу; увек покушавам уплести дозу етеричног и уметничког у моје снимке. Фестивалска/концертна фотографија је дефинитивно поље које ми најбоље паше. Пре него што сам ушао у свет плесне фотографије начинио сам неколико задовољавајућих снимака из публике наступа на Егзит фестивалу (Бехемот, Мајк Петон, Ник Кејв), Тренчтаун фестивалу (Ајзберн), Домбош фесту (Влатко Стефановски – почаствован сам што је моја фотографија слика његове странице на Википедији) и O.Z.O.R.A. фестивалу. Мој први сусрет са плесном фотографијом био је Dance Fest 2012. године у Новом Саду. Захвалан сам организационом тиму што су ми отворили врата ка свету плеса! Контактирао сам их да ли бих могао да овековечим импресије са плесног подијума. Дали су ми зелено светло; захвалио сам им проследивши 1,300 најбољих фотографија које сам усликао током само једног дана.

Као почетник, да ли си знао како да заштитиш своја ауторска права?

Пошто је фотографија мој хоби, нисам давао нарочиту пажњу евентуалном кршењу мојих ауторских права. Мој потпис је био видљив на свакој постављеној фотографији, уз то ставио сам “© Milan Cvetanovic All rights reserved!” у поље за опис мојих албума или појединачних фотографија. Повремено сам проверавао да ли се нека од мојих слика појављује на другим страницама, укуцавајући своје име у Google Images. Пошто је приказао један или два случаја, нисам од тога правио фрку.

Шта те је натерало да будеш обазривији са ауторским правима твојих фотографија?

До овог пролећа нисам пуно знао о софтверима и бесплатним алаткама за трагање слика. Читајући фотографске портале, једна тема водећи до друге, одређен сегмент ми је одмах запало за око – Google Reverse Image Search. Иако је ова алатка била већ неко време део Гугл претраживача (представљена симболом фото апарата у пољу за претраживање слика), нисам је користио, нисам ни био знатижељан за шта служи.

Унео сам URL адресу неколико мојих слика постављених на Flickr и остао запањен. На десетине и десетине погодака се приказало, на којим све веб страницама се користе моје фотографије. Узео сам времена и унео сам URL адресе мог целокупног визуелног опуса (више од хиљаду фотографија) у Google Reverse Image Search и наишао сам на огроман број случајева у коме људи приказују и користе моје снимке. Занимљиво да само три фотографије, које сам усликао током O.Z.O.R.A. фестивала 2011. године, су чиниле највећи удео у незаконитом коришћењу мојих фотографија, око десетак других су чинили остатак. Уверен сам да ова алатка не открива све случајеве кршења ауторских права на нету, као што би то вероватно урадили комерцијални софтвери за трагање слика, али је она отворила моје очи и Пандорину кутију.

Ово звучи као крупна ствар ! Који је био твој следећи корак?

Да, била је крупна ствар! Одмах сам ступио у акцију – направио сам screenshot сваког случаја, као доказ о кршењу мојих ауторских права. Ни у једном случају није биле навода мог имена као аутора, поготово не линка ка изворној веб локацији слике. Многи су исекли или дигитално избрисали мој потпис, а неки су чак отишли и корак даље у мењању мојих фотографија (фарбајући их у друге тонове, стављајући натписе, текстове, цитате на њих, а чак и свој лого). Консултирајући интернет, трагајући за сличним искуствима фотографа по блоговима, порталима и форумима, саставио сам мање-више једнообразно шаблонско писмо. Послао сам свој захтев за нагодбу на више од 50 адреса кршиоца мојих ауторских права на Фејсбук профилима и страницама, Блогспот профилима и веб страницама, које нису из домена друштвених мрежа. Потребно је много више времена да уђем у траг и контактриам све који су поставили/поделили моје фотографије на страницама као што су Pinterest, Tumblr, We Heart It и ВКонтакте.

Да ли је неко од кршиоца твојих ауторских права реаговао?

Већина јесте одговорила, али само у три случаја (што чини мање од 10 процента успешности) кршиоци су признали свој незаконит и неморалан поступак (онлајн продавница из САД, Аустралијска фирма за пружање услуга везних за здрав живот и исхрану, те девојка из Немачке која је фотографију користила као позадину за свој микс на једном музичком порталу). Њих троје је имало разумевања и пренели су ми износ накнаде за кршење ауторских права (умањени износ од оне коју сам захтевао).

Молим те, дај нам више детаља о томе на који начин су људи незаконити користили твоје фотографије.

Кршиоци мојих права су са свих меридијана – из Аустралије, Јапана, Италије, Шпаније, Немачке, Холандије, Велике Британије, Бразила, Мексика, САД, само да набројим најчешће земље порекла оних које сам контактирао. Моје фотографије се често појављују и на руским страницама, претежно на ВКонтакте, њих још нисам контактирао. Начин незаконитог коришћења мојих фотографија широког је опсега. Почевши од људи, који у стилу свраке скупљају естетски примамљиве слике како би привукле пажњу на себе преко интелектуалне својине других (чија имена не наводе), преко случајева индиректне промоције (нпр. моја фотографија девојке која плеше на летњем фестивалу на Фејсбук зиду онлајн бутика) све до неоспорног коришћења моје фотографије за директну промоцију и прибављања профита преко ње – сви случајеви где људи стављају лого своје фирме на моју интелектуалну својину, текст, слоган (на саму слику или у опис) који непобитно промовира њихове услуге или производе (нпр. неколико организатора летњих фестивала, портал за онлајн продају карата, бар, ресторан, луксузно одмаралиште).

Широка је била палета изговора и покушаја аргументовања, набројаћу само неке од чешћих: „Ваша фотографија је постављена од стране особе која не ради више са нама, тако да се не осећамо одговорним“; „Мислили смо да је слика слободна за коришћење“ (кад су је пронашли на страницама као што су Pinterest и Tumblr, где су већ иоле незаконито постављене); “Нисмо је користили за комерцијалне потребе”, итд.

Дакле, твоји напори да наведеш људе да својевољно плате за кршење твојих права нису имали пуно ефекта. Које следеће кораке ћеш предузети?

Одлучан сам да доведем пред лице правде све случајеве у којима сам остао игнорисан. Потребно је још да видим на који начин се може такво нешто остварити на глобалном нивоу, пошто дефинитивно немам буџет за ангажовање адвоката за ауторска права. Отворен сам за било који вид подршке и за идеје од стране експерата CopyRights.BG и свих вас који читате овај интервју!

3 (1)Хвала за овај интервју, Милане! Желимо ти успех у остваривању твојих интелектуалних права! Имаш нашу подршку!

Задовољство је било моје, Надежда! Захваљујем на могућности да представим себе као фотографа и да вас упознам са својом борбом коју водим с безобзирним и игнорантним људима широм света, који мисле да су фотографије приказане на интернету сервиране као на шведском столу, где свако може да узме шта год пожели без икаквих последица.

Увид у опус Милана Цветановића (moc.liamgnull@porhtnalim) можете остварити преко следећих линкова:

https://www.flickr.com/photos/milancvetanovic/sets/ (његови снимци начињени пре 2014)

https://www.facebook.com/milan.cvetanovic.395/photos_albums (његови снимци из 2014)